Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.06.2015.

Кж2 По1 219/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По1 219/15
Дана 11.06.2015. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судијa Зорана Савића председника већа, Вучка Мирчића и Мирјане Поповић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Мирјане Јанковић Недић, као записничара, у поступку за привремено одузимање имовине од трећег лица, АА, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1.бр.1/15 - Кв.По1.бр.229/15 од 13.05.2015. године, у седници већа одржаној дана 11.06.2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои.По1.бр.1/15-Кв.По1.бр.229/15 од 13.05.2015. године.


О б р а з л о же њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1.бр.1/15-Кв.По1.бр.229/15 од 13.05.2015. године, усвојени су приговори браниоца окривљеног ОО и истовремено пуномоћника законског заступника, малолетне власнице - трећег лица АА, адвоката АБ и приговор адвоката АБ1, који је преузео и заступа адвокат АБ, оба од 12.02.2015. године, те је одлучено да се укине привремено одузимање имовине трећег лица, мал. АА - стана аа и гараже аа1, стечени на основу уговора о купопродаји непокретности у изградњи закљученог дана 26.02.2004.године, између ДОО “АА” Нови Сад, директора ББ и ББ1 као продаваца и АА1, као законског заступника мал.АА и као плодоуживалац и плодоуживаоца ОО, као купаца, овереног пред Општинским судом у Новом Саду Ов.бр.7323/04 од 26.02.2004. године и на основу анекса уговора о купопродаји некретнине у изградњи, закљученог дана 02.12.2004. године, између ДОО “АА” Нови Сад, директора ББ и ББ1 као продаваца и АА1, као законског заступника мал. АА и као плодоуживалац и плодоуживаоца ОО, као купаца, овереног пред Општинским судом у Новом Саду под Ов.бр.56342/04 од 04.12.2004. године, по купопродајној цени од 112.148,46 евра. Истим решењем наложено је Републичком геодетском заводу, Служби за катастар непокретноси у Новом Саду II, да изврши брисање уписа по решењу Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои.По1.бр.1/15 од 03.02.2015.године, а по правноснажности решења.

Против наведеног решења жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење уважавањем жалбе преиначи побијано решење тако што ће приговоре бранилаца одбити као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

- жалба је неоснована.

По оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је поступио првостепени суд када је усвајањем приговора браниоца окривљеног ОО и пуномоћника законског заступника малолетне власнице - трећег лица АА, адвоката АБ и приговора адвоката АБ1 који је преузео и заступа адвокат АБ, оба од 12.02.2015.године, на основу одредбе члана 32 став 3 тачка 1 и 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, донео решење којим је одлучио да се укине привремено одузимање имовине трећег лица, ближе наведене у изреци побијаног решења, о чему су у образложењу, сходно упутствима из решења овог суда Кж 2 По1 128/15 од 07.04.2015. године, дати довољно јасни и аргументовани разлози које у свему као правилне прихвата и овај суд, због чега су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се оспорава правилност и законитост побијаног решења, оцењени као неосновани.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал побија се првостепено решење због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, при чему се у образложењу не наводи у чему се ова повреда конкретно састоји, већ се само интерпретира садржина наведене законске одредбе.

Побијајући првостепено решење због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања жалбом Тужиоца за организовани криминал оспорава се оцена суда о изведеним доказима и износи сопствена анализа доказа, другачија од оне коју је навео првостепени суд у образложењу побијаног решења, а стим у вези оспорава се и закључак првостепеног суда да у конкретном случају не постоји несразмера између законито стечених прихода окривљеног и законског заступника трећег лица – мал. АА, АА1 за време трајања брачне заједнице и вредности предметног стана чије се одузимање тражи, истичући да се анализом података добијених од државних органа, као и података о зарадама које су евидентиране у Републичком ПИО Фонду о законито стеченим приходима у радном односу и ван радног односа, несумњиво утврђује да постоји несразмера између законитих прихода окривљеног ОО и његове супруге АА1 и имовине која се налази у власништву њихове малолетне ћерке АА, а за коју имовину се оправдано сумња да потиче из криминалних активности окривљеног ОО, јер су укупни приходи окривљеног и његове супруге износили 1.162.637,00 динара, од којих прихода нису одбијени нужни трошкови живота просечне породице.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, првостепени суд је, и по оцени овог суда, правилно утврдио да су одбрана окривљеног ОО и пуномоћник законског заступника трећег лица пружили довољно доказа о пореклу имовине чије се одузимање тражи, односно начина на који је иста стечена, те је за свој закључак да у конкретном случају не постоји несразмера између законито стечених прихода и вредности предметне имовине чије се одузимање тражи, дао детаљне и аргументоване разлоге, који наводима жалбе, према налажењу Апелационог суда у Београду, нису доведени у сумњу.

Наиме, првостепени суд је правилном оценом изведених доказа ближе наведених у образложењу побијаног решења, утврдио да су окривљени и његова супруга - законски заступник трећег лица, мал. ћерке АА обезбедили новац за куповину предметног стана и гараже, на тај начин што су део новца обезбедили на основу зајма који је узела законски заступник трећег лица и новца који је добила од својих родитеља, као и новца који је окривљени прибавио продајом непокретности коју је имао у свом власништву, а које чињенице су утврђене на основу писаних доказа који су побројани и детаљно анализирани у побијаном решењу, те је, према правилном закључку првостепеног суда, супротно ставу тужиоца, у конкретном случају пружено довољно доказа о пореклу новчаних средстава за куповину предметног стана и гараже на законит начин. Осим тога, првостепени суд је доносећи побијано решење имао у виду и чињеницу да је породица окривљеног имала већи број непокретности, да је отац окривљеног био војни пензионер са високом месечном пензијом, за просечне услове у нашој земљи, те да је финансијски помагао сина и снаху, као и да су окривљени и његова супруга остваривали приходе по основу зарада, а што је све детаљно образложено у побијаном решењу, а из чега, како то првостепени суд правилно закључује, произлази да се ради о финансијски добро стојећој породици. Такође, првостепени суд је имао у виду да су окривљени и његова супруга више година живели као брачни пар без деце, тако да нису имали додатна улагања, односно трошкове везане за одгој детета, њихове малолетне ћерке АА, рођене _.године.

Осим наведеног, првостепени суд је имао у виду да су окривљени и његова породица стекли приходе и по основу закупнине од издавања станова, у прилог чега су достављене четири изјаве закупаца станова ближе означених у образложењу побијаног решења на страни 10, које су закупци оверили пред надлежним судовима и под пуном моралном и материјалном одговорношћу потврдили да је истина оно што је у тим изјавама наведено, односно да су били закупци тих станова, уз прихватање сваке последице које такве оверене изјаве са собом носе, а које изјаве су од стране првостепеног суда прихваћене као валидни докази. Стога су наводи жалбе Тужиоца за организовани кримилал којима се оспорава веродостојност изјава закупаца станова, а посебно изјава СС, закупца стана у власништу окривљеног ОО, у Новом Саду, у улици аа2, у периоду од септембра 2000. године до 31.12.2004. године, у којој је навела да је за исти плаћала закупнину у износу од 700 ДЕМ, а од 01.01.2002.године износ од 350, 00 евра месечно, које доказе, према мишљењу тужиоца, треба узети са резервом, јер се њихова веродостојност не може проверити, за овај суд неприхватљиви, с обзиром да су у образложењу побијаног решења дати ваљани разлози из којих је првостепени суд наведене изјаве прихватио као валидне доказе.

Наводи жалбе тужиоца за организовани криминал којима се инсистира на евидентираним зарадама окривљеног ОО и његове супруге АА1, уз изношење става да предметна имовина није могла бити стечена из редовних прихода окривљеног, те да је окривљени очигледно имао намеру да прикрије порекло новца којим је платио предметну непокретност, купљену на име своје малолетне ћерке АА, по оцени Апелационог суда у Београду, без утицаја су на другачију одлуку, имајући у виду да је првостепени суд на основу свих изведених доказа, извео правилан закључак да је неживотно и неприхватљиво ослонити се само и искључиво на законите (у смислу евидентираних) зараде и претпостављену потрошњу за породицу одређеног типа, а потпуно занемарити такође легалне приходе у виду финансијске и сваке друге помоћи породице, пријатеља, о чему се детаљно на рочишту изјашњавала законски заступник трећег лица, АА, а који се објективно и често дешавају у интерперсоналним односима унутар породице, све без правног оквира у смислу закључења уговора, решења и слично, као и да су трошкови између различитих породица и у различитим градовима другачији.

Осим тога, првостепени суд је доносећи побијано решење имао у виду да Тужилаштво за организовани криминал није пружило доказе о постојању опасности да би окривљени АА и законски заступник трећег лица, АА1 до доношења коначне одлуке суда о одузимању имовине проистекле из кривичног дела могли располагати имовином и тако отежати или онемогућити њено касније одузимање, с обзиром да је на основу свих изведених доказа током поступка не несумњв начин утврђено да је окривљени ОО, поред предмета непокретности, власник већег броја непокретности и да поседује знатна новчана средства која су му исплаћивана по разним основима, а што је све детаљно наведено у образложењу побијаног решења. Такође, и законски заступник трећег лица, АА изјавила је на рочишту да је након развода брака са окривљеним (10.06.2014.године) остала да живи у стану који је предмет поступка за привремено одузимање са њиховом малолетном ћерком - АА и да осим ове непокретности нема другу непокретност која би била подобна за живот њиховог малолетног детета и ње.

Дакле, с обзиром да су у образложењу побијаног решења дати довољно јасни и аргументовани разлози на основу којих првостепени суд закључује да у конкретном случају не постоји несразмера између вредности предметног стана и прихода и раскода окривљеног и законског заступника трећег лица АА - њене мајке АА1 у време стицања истог и док су били у брачној заједници, те да током поступка није доказано да постоји основана сумња да привремено одузета имовина проистиче из кривичног дела - у конкретном случају из кривичног дела злоупотреба службеног положаја помагањем из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези са чланом 35 КЗ, које му је оптужницом стављено на терет, односно за које постоји оправдана сумња да га је окривљени ОО извршио у временском периоду од 16.06.2005.године до 14.12.2010.године, а да су предметни стан и гаража купљени пре тога, то су супротни жалбени наводи тужиоца за организовани криминал којима се оспорава овакав закључак првостепеног суда, за овај суд неприхватљиви и као такви оцењени неоснованим.

Имајући у виду да је током поступка на несумњив начин утврђено да је окривљени ОО стекао право доживотног продуживања заједно са својом супругом АА1 на предметном аа и аа1, даном уплате целокупног износа купопродајне цене, као и да је власник стана њихова малолетна ћерка АА, те да је првобитно закључен уговор о купопродаји наведене некретнине у изградњи дана 26.02.2004. године, а потом анексом уговора закљученим дана 24.12.2004. године предвиђена исплата остатка купопродајне цене - 12.148,46 евра, то је,код свега наведеног, првостепени суд правилно закључио да у конкретном случају нема довољно доказа о постојању основане сумње да привремено одузета имовине проистиче из кривичног дела. Ово посебно када се има у виду чињеница да је најпре закључен уговор по којем је исплаћен део купопродајне цене, те да је након готово десет месеци анексом уговора исплаћена купопродајна цена у целости, која чињеница говори у прилог томе да окривљени и његова супруга нису имали одмах новац за исплату купопродајне цене стана у целости, већ су позајмицама и продајом других непокретности обезбедили новчана средства за исплату купопродајне цене у целости, о чему се на рочишту детаљно изјашњавао законски заступник трећег лица, супруга окривљеног АА1, чији исказ је прихваћен од стране првостепеног суда.

Пошто се, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал којима се оспорава оцена суда о изведеним доказима, а самим тим и правилност утврђеног чињеничног стања, не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења, то је жалба одбијена као неоснована.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, одлучено је као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судија
Мирјана Јанковић Недић     Зоран Савић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)