Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.07.2013.

Кж2 По1 232/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 232/2013
Дана 01.07.2013. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Милене Рашић, чланова већа, са самосталним саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у поступку по молби за пружање међународне правне помоћи Републике Босне и Херцеговине – Специјалног тужилаштва Бања Лука од 14.02.2013. године за привремено одузимање имовине према АА за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела учињеног од стране осуђеног ОО, одлучујући о жалби АА, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пом Ик2 По1.бр.11/2013 од 03.04.2013. године, у седници већа одржаној 01.07.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба АА па се УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пом Ик2 По1.бр.11/2013 од 03.04.2013. године у тачки III изреке у којој је усвојена молба за пружање међународне правне помоћи Републике Босне и Херцеговине од 14.02.2013. године и привремено одузета имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела учињеног од стране осуђеног ОО – од трећег лица, ванкњижног власника АА и то стана аа и гаражног места аа1, на истој адреси – и предмет у овом делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пом Ик2 По1.бр.11/13 од 03.04.2013. године у тачки I изреке обустављен је поступак по молби за међународну правну помоћ Републике Босне и Херцеговине, Окружног тужилаштва Бања Лука, Посебног тужилаштва за сузбијање организованог и најтежих облика привредног криминала, Специјалног тужилаштва Бања Лука КТ-СТ-5/11 од 19.07.2011. године па је према АА са личним подацима ближе наведеним у изреци укинута привремена мера забране располагања непокретношћу – станом аа и гаражног места аа1 све у улици аа, у ванкњижном власништву АА, која мера је била одређена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кри-По1.бр.99/11, Кв-По1.бр.588/11 од 17.11.2011. године, па је наложено Републичком геодетском заводу, Служби за катастар непокретности Нови Сад да изврши брисање наведене привремене мере.

Истим решењем у тачки II изреке према ББ и АА са личним подацима као у изреци укинута је привремена мера забране приступа и располагања сефом број 4631 који се налази у Војвођанској банци, Филијала Нови Сад, улица Железничка број 3, која је била одређена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кри-По1.бр.99/11, Кв-По1.бр.588/11 од 17.11.2011. године, па је наложено Војвођанској банци АД Нови Сад да омогући приступ и располагање сефом број 4631 овлашћеним лицима.

Истим решењем у тачки III изреке усвојена је молба за пружање међународне правне помоћи Републике Босне и Херцеговине, Окружног тужилаштва Бања Лука, Посебног тужилаштва за сузбијање организованог и најтежих облика привредног криминала – Специјалног тужилаштва Бања Лука од 14.02.2013. године па је имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела учињеног од стране осуђеног ОО са личним подацима наведеним у изреци и то четворособног стана аа и гаражно место аа1 површине 20,21 м2 на истој адреси, привремено одузето и то од трећег лица – ванкњижног власника АА са личним подацима као у изреци, при чему првостепени суд у овом делу изреке констатује да су обе непокретности стечене на основу уговора о продаји изграђеног стамбеног и гаражног простора закљученог дана 19.01.2010. године између Привредног друштва “Будућност” АД Нови Сад као продавца и АА као купца по наведеној купопродајној цени.

Одређено је да привремено одузимање имовине траје до окончања поступка који се у држави молиљи, Републици Српској води против власника имовине АА по захтеву за трајно одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела Окружног тужилаштва Бања Лука, Посебног тужилаштва за сузбијање организованог и најтежих облика привредног криминала, Специјалног тужилаштва Бања Лука Т-190 КТФ-000004611 од 31.01.2013. године.

Одређено је да ако поступак који се у држави молиљи, Републици Српској води против власника имовине АА по захтеву за трајно одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела Окружног тужилаштва Бања Лука, не буде окончан у року од две године од доношења решења о привременом одузимању имовине, да ће суд по службеној дужности укинути решење.

Привремено одузетом имовином управља Дирекција за управљање одузетом имовином Републике Србије а трошкове чувања и одржавања привремено одузете имовине сноси држава молиља, Република Српска.

Против тог решења и то у делу у коме је усвојена молба за пружање правне помоћи Републике Босне и Херцеговине и привремено одузета имовина, жалбу је изјавила АА због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се побијано решење преиначи тако што ће се одбити захтев за привремено одузимање имовине АА и то стана аа и гаражног места аа1 на истој адреси.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је у седници већа размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и по оцени жалбених навода и предлога АА, нашао:

Основано се у жалби АА указује да је изрека побијаног решења у тачки III неразумљива, противуречна сама себи и датим разлозима.

Наиме, првостепени суд у изреци побијаног решења у тачки III наводи да се описана имовина привремено одузима од трећег лица – ванкњижног власника АА а констатује да су обе непокретности –стан аа и гаражно место аа1 на истој адреси, стечене на основу уговора о продаји изграђеног стамбеног и гаражног простора закљученог дана 19.01.2010. године између Привредног друштва “Будућност” АД Нови Сад као продавца и АА као купца по наведеној купопродајној цени.

Одредбом члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (Службени гласник РС број 32/13 од 08.04.2013. године) одређено је да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, а у тачки 4 члана 3 наведеног закона одређено је да се власником сматра окривљени, окривљени сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице а у тачки 8 наведеног члана да се трећим лицем сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела.

Није спорно према цитираним законским прописима да имовина за коју постоји сумња да је проистекла из кривичног дела, може бити одузета како од лица наведених у члану 3 тачка 4 Закона тако и од трећег лица на које је пренета.

Међутим, у конкретном случају првостепени суд АА третира као власника односно лице које је по уговору о купопродаји стекло својину на наведеним непокретностима али и као треће лице, на кога је имовина пренета, што изреку побијаног решења у тачки III чини потпуно неразумљивом али и противуречном стању у списима предмета и датим разлозима.

Наиме, из уговора о продаји изграђеног стамбеног и гаражног простора закљученог између “Будућност” АД Нови Сад као продавца и АА као купца дана 19.01.2010. године, анекса овог уговора закљученог дана 29.01.2010. године, потврде предузећа АД “Будућност” Нови Сад од 08.09.2011. године и прегледа промета “Војвођанске банке” од 19.01.2010. године на име АА првостепени суд утврђује начин стицања наведених непокретности а које се у овом поступку привремено одузимају и према датим разлозима, АА третира као власника имовине (страна 10 образложења став 2 и став 5) према којој се у држави молиљи води поступак по захтеву за трајно одузимање имовине стечене извршењем кривичног дела.

Због учињене битне повреде поступка из члана 438 став 1 тачка 11, из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку а на коју се основано у жалби АА указује, побијано решење у тачки III изреке морало је бити укинуто и у том делу враћено првостепеном суду на поновно одлучивање.

У новом поступку првостепени суд ће најпре на несумњив начин утврдити да ли се ради о имовини за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног ОО а која је као таква пренета на треће лице то јест АА а затим ће доћи у ситуацију и да цени да ли се ради о знатној имовини која је несразмерна са законито стеченим приходима лица од кога се привремено одузима и све остале чињенице важне за правилну одлуку при чему ће имати у виду и остале жалбене наводе АА на које у овом решењу није посебно указивано имајући у виду и писану документацију приложену уз жалбу при чему ће за своја чињенична и правна закључивања, дати јасне и на непротивуречне разлоге.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци овог решења а на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку.

Записничар        Председник већа-судија
Драгана Лужњанин с.р.     Зоран Савић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)