Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.02.2014.

Кж2 По1 45/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По1 45/14
Дана 06.02.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: др Миодрага Мајића, председника већа, мр Сретка Јанковића и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, са самосталним саветником - записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и др., решавајући по жалби окривљеног АА1, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 273/10 од 22.01.2014. године, у седници већа одржаној дана 06. фебруара 2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба окривљеног АА1, па се решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 273/10 од 22.01.2014. године УКИДА и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 273/10 од 22.01.2014. године, одбијен је као неоснован захтев окривљеног АА1 од 16.01.2014. године за достављање свих видео и аудио записа у електронској форми из предмета К.По1 бр. 273/10, прибављених на основу наредбе истражног судије Посебног одељења Вишег суда у Београду за надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација.

Против наведеног решења жалбу је изјавио окривљени АА1, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи, тако што ће утврдити да не постоје законски разлози да се њему као окривљеном не доставе тражени аудио и видео записи према захтеву од 16.01.2014. године.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа у смислу члана 467 став 2 ЗКП, на коју није позивао странке, сматрајући да њихово присуство не би било корисно за разјашњење ствари, након што је размотрио списе предмета заједно са изјављеном жалбом и побијаним решењем које је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је основана.

Жалбом окривљеног АА1 побија се првостепено решење, тако што се истиче да се закључак првостепеног суда не може прихватити, те да побијано решење није засновано на одредбама ЗКП-а, јер је примењено материјално право које се не може применити. Такође жалба указује да су све његове раније иницијативе и захтеви за одлучивање по идентичном основу одбијени уз образложење да је став Вишег суда у Београду, Посебно одељење да се аудио и видео записи из списа предмета не достављају странкама односно окривљенима због могућности злоупотребе техничких средстава, па се сходно наведеном предлаже као у жалби.

Првостепени суд је донео одлуку као у изреци ожалбеног решења, па је одбио као неоснован захтев окривљеног АА1 од 16.01.2014. године за достављање свих видео и аудио записа у електронској форми из предмета К.По1 бр. 273/10 прибављених на основу наредбе истражног судије Посебног одељења Вишег суда у Београду за надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација, уз образложење да је одлучујући о захтеву окривљеног, првостепени суд извршио увид у списе предмета, па је нашао да треба донети одлуку као у изреци ожалбеног решења, имајући у виду да су окривљеном АА1 у електронској форми достављени целокупни истражни списи предмета К.По1 бр. 273/10, да су му током поступка на његов захтев достављене копије тражених делова списа предмета, као и да је окривљеном и његовим браниоцима без ограничења у оквиру радног времена суда, одобрено да у просторијама тог одељења преслуша и прегледа аудио и видео записе пресретнутих комуникација, па стога првостепени суд налази да окривљеном АА1 ни на који начин није повређено право на одбрану и њено адекватно припремање.

Првостепени суд је такође доносећи одлуку имао у виду да се тражене пресретнуте телефонске и друге комуникације односе и на трећа лица која нису учесници у кривичном поступку, њихову приватност и безбедност, те да би се достављање компакт-дискова са нечијим гласом или ликом могло злоупотребити у различите сврхе, имајући у виду техничка достигнућа у области телекомуникација и интернета, те да би на тај начин право на приватност тих лица било теже повређено, због чега је и одлучено да се захтев окривљеног одбије као неоснован, позивајући се на одредбу члана 250 став 3 ЗКП.

Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, овако дати разлози првостепеног суда се не могу прихватити, обзиром да разлози које је првостепени суд навео у образложењу решења, нису разлози који су прописани одредбама ЗКП, обзиром да се првостепени суд погрешно позвао на одредбу члана 250 став 3 ЗКП, којом је прописано да ако је са главног претреса била искључена јавност или би право на приватност могло да буде теже повређено, разматрање списа из става 1 овог члана може се ускратити или условити забраном јавне употребе имена учесника у поступку, а против ког решења је дозвољена жалба која не задржава извршење решења. Наведена одредба ЗКП се односи на оне ситуације у којима је на главном претресу била искључена јавност или би пак право на приватност могло бити теже повређено, што није у конкретном случају. Првостепени суд је притом занемарио одредбу члана 251 став 1 ЗКП, којом је прописано да окривљени који је саслушан по одредбама о саслушању окривљеног и његов бранилац имају право да разматрају списе и разгледају прикупљене предмете који служе као доказ, а при томе одредба члана 250 став 1 ЗКП која се односи на разматрање списа прописује да свако ко има оправдани интерес, може разматрати, копирати или снимати поједине списе, осим оних који имају ознаку степена тајности.

Сем напред наведеног, првостепени суд је у конкретном случају доносећи своју одлуку, а имајући у виду да се тражени пресретнути телефонски разговори, односно друге комуникације односе и на трећа лица која нису учесници у кривичном поступку, чиме би се њихова приватност и безбедност, те достављање компакт дискова са нечијим гласом и ликом могло злоупотребити у различите сврхе, могао сходно одредби члана 304 став 1 ЗКП, уколико је то било неохподно ради заштите интереса, те приватности учесника у поступку и других оправданих интереса, да нареди лицима која разгледају или копирају списе истраге, да чувају као тајну одређене чињенице или податке које су том приликом сазнала и упозори их да одавање тајне представља кривично дело у складу са законом. Одредба члана 304 став 2 ЗКП прописује да се наредба из става 1 овог члана, уноси у записник о доказној радњи, односно иста се има забележити на списима који се разгледају уз потпис лица које је упозорено.

Имајући у виду напред наведено, првостепено решење је уважавањем жалбе окривљеног АА1, обзиром да се за сада са сигурношћу није могло испитати, морало бити укинуто и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно и потпуно ће утврдити чињенично стање, при чему ће једнако третирати све странке у поступку, те имати у виду да је право окривљеног да разматра и разгледа списе предмета који служе као доказ, а такође да прикупља доказе за своју одбрану, при чему ће ценити и остале жалбене наводе окривљеног АА1, а након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења сходно одредби члана 467 став 4 ЗКП.

Записничар        Председник већа-судија
Тања Славковић, с.р.      др Миодраг Мајић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)