Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.01.2018.

Кж2 По1 9/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж2 По1 9/18
12.01.2018. године
Београд

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије: Вучка Мирчића, председника већа, Милене Рашић и Мирјане Поповић, чланова већа, са вишим саветником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, решавајући по жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 122/17 од 28.12.2017. године, у седници већа одржаној дана 12.01.2018. године, донео је:


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр .122/17 од 28.12.2017. године, као неоснована.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 122/17 од 28.12.2017. године, усвојен је предлог браниоца првоокривљеног АА, адвоката АБ па је из списа предмета Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 122/17 (К.По1 бр. 131/13) издвојен налаз и мишљење Института за рачуноводство и ревизију ДОО Београд од 15.11.2013. године и допис Института за рачуноводство и ревизију ДОО Београд од 11.12.2013. године, као и записник о испитивању АА1 који је дат на главном претресу одржаном дана 07.03.2016. године и 21.04.2016. године, као и транскрипт аудио записа са главног претреса од 07.03.2016. године од стране 34 до стране 57 и са главног претреса од 21.04.2016. године од стране 2 до стране 54. Истим решењем је одлучено да се по правноснажности наведеног решења издвојени налаз и мишљење Института за рачуноводство и ревизију ДОО Београд од 15.11.2013. године, допис Института за рачуноводство и ревизију ДОО Београд од 11.12.2013. године, као и записник о испитивању АА који је дат на главном претресу одржаном дана 07.03.2016. године и 21.04.2016. године, као и транскрипт аудио записа са главног претреса од 07.03.2016. године од стране 34 до стране 57 и са главног претреса од 21.04.2016. године од стране 2 до стране 54 стави у посебан запечаћени омот и преда судији за претходни поступак ради чувања, одвојено од осталих списа, при чему се наведени налаз и мишљење, записници и транскрипт не могу разгледати, нити се могу користити као доказ у кривичном поступку.

Против наведеног решења жалбу је изјавило Тужилац за организовани криминал због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијано решење укине и предмет врати у првостепени суд на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 467 став 2 ЗКП на коју није позивао странке налазећи да њихово присуство не би било од користи за разјашњење ствари на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога нашао:

-жалба Тужиоца за организовани криминал је неоснована.

Првостепени суд је донео одлуку да се из списа издвоје налаз и мишљење Института за рачуноводство и ревизију ДОО Београд од 15.11.2013. године, допис Института за рачуноводство и ревизију ДОО Београд од 11.12.2013. године, записник о испитивању АА који је дат на главном претресу одржаном дана 07.03.2016. и 21.04.2016. године и транскрипти аудио записа са наведених главних претреса, уз образложење да Институт за рачуноводство и ревизију ДОО Београд није установа у смислу одредби члана 3 Закона о јавним службама, односно да нема акредитацију Министарства просвете и делатности, а са друге стране, да се ради о привредном друштву које није уписано у регистар судских вештака Министарства правде, те стога није ни могао да поступа у функцији вештака, због чега се налаз и мишљење Института од 15.11.2013. године, као и његов допис од 11.12.2013. године не може сматрати законитим доказом на коме се може заснивати судска одлука, па самим тим су издвојени из списа и записник о испитивању АА са главног претреса дана 07.03.2016. и 21.04.2016. године, као и транскрипти аудио записа са истих.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилан је закључак првостепеног суда да се Институт за рачуноводство и ревизију ДОО Београд, не може сматрати стручном установом у смислу одредбе члана 3 Закона о јавним службама, којој могу бити по потреби, поверена сложенија вештачења, те је донео правилну и закониту одлуку када је применом одредбе члана 407 став 1 тачка 2 ЗКП издвојио из списа напред наведене доказе. 

Према стању у спису, наредбом Кти.бр.12/13 од 23.09.2013. године економско-финансијско вештачење поверено је комисији вештака Института за рачуноводство и ревизију из Београда, улица Добрачина бр. 20. Налаз и мишљење од 15.11.2013. године, потписан је од стране три члана комисије и то: АА, председника комисије, СС, члана комисије и СС1, члана комисије и печатиран печатом Предузећа за издавачку делатност Институт за рачуноводство и ревизију ДОО, Београд.

Наиме, одредбом члана 114 став 3 ЗКП је прописано да ако за одређену врсту вештачења постоје вештаци са списка сталних вештака, други вештаци се могу одредити само ако постоји опасност од одлагања или ако су стални вештаци спречени или ако то захтевају друге околности, а ставом 4 ове законске одредбе, да ако за одређену врсту вештачења постоји стручна установа или се вештачење може обавити у оквиру државног органа, таква вештачења нарочито ако су сложенија по правилу ће се поверити таквој установи или органу који ће потом одредити једног или више стручњака за давање налаза и мишљења.

Чланом 15 Закона о јавним службама је прописано да је установа правно лице, да се установа уписује у судски регистар када надлежни орган управе утврди да су испуњени услови за почетак рада и обављање делатности који су утврђени законом и да уписом у судски регистар стиче својство правног лица.

Неосновани су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал да чињеница да поменути Институт нема акредитацију Министарства просвете и науке за обављање научне делатности, не значи самим тим, да није стручан или недовољно стручан за поверено вештачење у складу са одредбом члана 114 став 4 ЗКП која говори о могућности ангажовања стручне установе за потребе сложенијих вештачења. Ово стога што Институт за ревизију и рачуноводство ДОО Београд није регистрован као установа у складу са одредбом члана 15 Закона о јавним службама, што значи да му није могло бити поверено предметно вештачење, при чему се из списа и не види да су постојали разлози за одређивање вештачења применом одредбе члана 114 став 4 ЗКП.

Одредбом члана 3 Закона о судским вештацима, у ставу један прописано је да вештачење обављају физичка и правна лица која испуњавају услове предвиђене овим законом, државни органи у оквиру којих се може обавити вештачење, као и научне и стручне установе. У складу са одредбом члана 9 истог закона, ставом један је прописано да правно лице може обављати вештачења, ако испуњава следеће услове: 1) да је уписан у регистар надлежног органа за делатност вештачења одговарајуће области и 2) да су у том правном лицу запослена лица која су уписана у регистар вештака, а ставом другим, да у име правног лица послове вештачења могу обављати само лица из става 1 тачка 2 овог члана.

Имајући у виду напред цитиране законске одредбе, да би правно лице могло да обавља делатност вештачења мора бити уписано у регистар правних лица за вештачења који се води при Министарству правде. Чињеницу да Институт за ревизију и рачуноводство ДОО Београд није уписан у регистар судских вештака Министарства правде Републике Србије не спори ни Тужилац за организовани криминал у жалби, али неосновано истиче да ова чињеница сама по себи, не значи да није могао поступати у функцији вештака у овом предмету, будући да су у саставу Комисије била стручна лица из области за које су ангажовани (ради се о три магистра економских наука који су истовремено и овлашћене рачуновође и ревизори), а председник Комисије мр АА, који је пред судом и бранио налаз, је стални судски вештак за економско-финансијску област, дакле лице које поседује стручно знање за економско-финансијску област и које је као такво регистрован као стални судски вештак.

Наиме, мр АА, председник Комисије јесте стални судски вештак економско-финансијске струке, али у ситуацији када он као физичко лице није одређен за вештачење и када већински састав Комисије чине лица која нису као судски вештаци уписани у Регистар вештака, овако прибављено вештачење не може представљати законит доказ.

Најзад, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење указује и на одредбу члана 6 став 1 Закона о вештацима која прописује да физичко лице може бити именовано за вештака ако поред општих услова за рад у државним органима прописаних законом испуњава и следеће посебне услове: 1) да има одговарајуће стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама, за одређену област вештачења; 2) да има најмање пет година радног искуства у струци; 3) да поседује стручно знање и практична искуства у одређеној области вештачења и 4) да је достојан за обављање послова вештачења. 

Имајући у виду напред цитирану законску одредбу, као и одредбе члана 4 Закона о вештацима, која у ставу један прописује да вештака именује и разрешава министар надлежан за послове правосуђа, а у ставу два, да министар одлучује и о упису и брисању правних лица у Регистар правних лица за обављање послова вештачења, није на Тужилаштву за организовани криминал и суду да процењују стручност и достојност, односно испуњеност услова за обављање вештачења, већ то утврђује министар надлежан за послове правосуђа.

Самим тим су неосновани и жалбени наводи да у конкретном случају није било места примени одредбе члана 407 став 1 тачка 2 ЗКП, будући да ово правно лице није било овлашћено за вештачење, те се стога ни сам налаз и мишљење не може сматрати законитим, ни усмено изјашњење председника Комисије на главном претресу, без обзира на чињеницу да се ради о сталном судском вештаку уписаном у Регистар вештака (будући да наредба за вештачење не гласи на њега као физичко лице), а следствено томе на таквом доказу се не може заснивати ни судска одлука и исти се на основу одредби члана 84 став 1 и 2 ЗКП морају издвојити из списа.

Са свега напред изложеног Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци решења сходно одредби члана 467 став 4 ЗКП.

Записничар-саветник,     Председник већа-судија,
Тања Славковић,с.р.     Вучко Мирчић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)