Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.09.2014.

Р4 к 37/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 к 37/14
Дана 29.09.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Милимир Лукић, судија појединац, у поступку за заштиту права на суђење у разумном року, решавајући о захтеву предлагача АА, дана 29.09.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ захтев и УТВРЂУЈЕ СЕ да је у кривичном поступку који се води пред Трећим основним судом у Београду у предмету Ки.бр. 12452/10 повређено право подносиоца захтева АА, на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32 став 1 Устава Републике Србије.

УТВРЂУЈЕ СЕ право подносиоца захтева АА на накнаду због повреде права на суђење у разумном року у износу од 50.000,00 динара, која ће бити исплаћена из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова, у року од 3 (три) месеца од дана подношења захтева за исплату.

ОДБИЈА СЕ захтев АА, преко утврђеног износа до траженог износа од 250.000,00 динара, као неоснован.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ Република Србија да из својих буџетских средстава на име трошкова поступка подносиоцу захтева АА исплати износ од 6.000,00 динара у року од месец дана од дана правноснажности решења, под претњом принудног извршења.


О б р а з л о ж е њ е

АА, из Београда преко свог пуномоћника, адвоката АБ, дана 08.06.2014. године, поднела је Апелационом суду у Београду захтев за заштиту права на суђење у разумном року у смислу члана 8а став 1 Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова, у којем је навела да јој је повређено право на суђење у разумном року у предмету Трећег основног суда у Београду Ки.бр. 12452/10, у којем има својство оштећене као тужиоца, обзиром да истражни поступак траје од 06.07.2009. године и за готово пет година још увек није окончан. Како због неоправдано дугог трајања поступка пред Трећим основним судом у Београду трпи штету, тражила је да јој штета буде надокнађена тако што ће јој бити исплаћен износ од 250.000 динара, као и трошкови на име састава захтева од стране пуномоћника адвоката у износу од 30.000 динара, са припадајућом законском каматом од дана подношења захтева до коначне исплате.

Поступајући по захтеву у смислу члана 8а и 8б Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 101/2013) Апелациони суд у Београду је извршио увид у списе предмета Трећег основног суда у Београду Ки.бр. 12452/10 и утврдио:

  Да је дана 06.07.2009. године Четврто општинско јавно тужилаштво у Београду доставило тадашњем Четвртом општинском суду у Београду захтев за спровођење истраге Кт.бр. 1019/09, против окривљеног АА1, због кривичног дела Тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 Кривичног законика.

Дана 14.10.2009. године пред истражним судијом Четвртог општинског суда у Београду саслушан је окривљени АА1, након чега је истог дана истражни судија донео решење о спровођењу истраге против окривљеног АА1 због постојања основане сумње да је извршио кривично дело Тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 Кривичног законика.

Након тога, дана 23.10.2009. године пред истражним судијом Четвртог општинског суда у Београду у својству сведока испитана је АА, а затим је у својству сведока исти дан испитан СС1.

Дана 27.11.2009. године у својству сведока истражни судија је испитао СС, након чега су списи упућени сталном судском вештаку, ВВ, ради израде Налаза и мишљења вештака саобраћајне струке.

Налаз и мишљење вештака саобраћајне струке ВВ достављен је Четвртом општинском суду у Београду дана 01.12.2009. године.

Дана 14.12.2009. године у Четврти општински суд у Београду стигао је поднесак којим Четврто општинско јавно тужилаштво обавештава суд да одустаје од даљег гоњења окривљеног АА1 због кривичног дела Тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 Кривичног законика.

Имајући у виду допис Четвртог општинског јавног тужилаштва у Београду, истражни судија Четвртог општинског суда у Београду дана 17.12.2009. године доноси решење Ки.бр. 1203/09 којим обуставља истрагу против окривљеног АА1 због кривичног дела Тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, након чега истражни судија истог дана оштећеној АА упућује допис којим је обавештава да у року од 8 дана од дана пријема дописа може преузети кривично гоњење окривљеног за наведено кривично дело, што оштећена и чини.

Затим, у Четврти општински суд у Београду је дана 31.12.2009. године примљен предлог за допуну истраге поднет од стране оштећене као тужиоца АА, преко пуномоћника адвоката АБ, у којем се предлаже да суд допуни истрагу саслушањем сталног судског вештака медицинске струке на околност механизма настанка повреда код покојног ПП и појединачне тежине истих, а затим и да се обави комплетно и стручно саобраћајно вештачење од стране комисије вештака Саобраћајног факултета у Београду. Идентичан предлог пуномоћника оштећене као тужиоца примљен је у суд дана 29.04.2010. године, након чега је дана 20.09.2010. године пуномоћник упутио суду поднесак којим се пожурује истражни судија у доношењу одлуке о овом предлогу пуномоћника оштећене као тужиоца.

Дана 17.12.2010. године истражни судија упућује допис већу из члана 24 став 6 Законика о кривичном поступку који је тада био на снази и изражава неслагање са предлогом за допуну истраге који је поднет од стране пуномоћника оштећене као тужиоца.

Поступајући по допису истражног судије веће тада Првог основног суда у Београду дана 05.05.2011. године доноси решење којим утврђује да има места допуни истраге против окривљеног АА1, због кривичног дела Тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, предузимањем саобраћајно-техничког вештачења од стране Саобраћајног факултета у Београду на околност узрока који су довели до саобраћајне незгоде, затим предузимањем медицинског вештачења на околност врсте и тежине повреда које су наступиле код покојног ПП, као и на околност настанка повреда и оствареног примарног, секундарног и терцијарног контакта возила и тела оштећеног.

Након доношења наведеног решења, истражни судија дана 21.12.2011. године доноси наредбу којом одређује обављање судско-медицинског вештачења на околности врсте, тежине и механизма настанка повреда код покојног ПП.

Предметно судско-медицинско вештачење достављено је тада Првом основном суду у Београду дана 29.08.2012. године, од стране Института за судску медицину „Милован Миловановић“.

Дана 09.11.2012. године истражни судија доноси нову наредбу којом одређује саобраћајно-техничко вештачење које ће обавити Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, а предметни налаз и мишљење је у суд достављен дана 12.03.2013. године.

На достављено саобраћајно-техничко вештачење пуномоћник оштећене као тужиоца је дана 26.03.2013. године писменим путем приговорио, предлажући да се истрага против окривљеног допуни непосредним саслушањем вештака саобраћајног факултета у Београду, а затим је то новим поднеском учинио и дана 27.02.2014. године.

Након тога, истражни судија тада Трећег основног суда у Београду је дана 18.08.2014. године већу из члана 24 став 6 ЗКП упутио допис којим је изразио неслагање са наведеним предлогом за допуну истраге поднетим од стране пуномоћника оштећене као тужиоца, да би веће Трећег основног суда у Београду својим решењем Ки.бр.12452/10 Кв.783/14 од 04.09.2014. године утврдило да нема места допуни истраге по предлогу за допуну истраге пуномоћника оштећене као тужиоца.

Одлучујући о основаности захтева за утврђивање повреде права на суђење у разумном року и досуђивања правичне накнаде на име претрпљене нематеријалне штете због дужине трајања кривичног поступка који се води пред Трећим основним судом у Београду, Апелациони суд у Београду је утврдио све околности које су од значаја за оцену поштовања права подносиоца захтева АА (сложеност конкретног случаја, понашање странака у предметном кривичном поступку, понашање судских органа, као и значај случаја за подносиоца захтева).

Сходно томе, неспорно је утврђено да је истражни поступак у предмету сада Трећег основног суда у Београду Ки.бр. 12452/10, против окривљеног АА1, због кривичног дела Тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 Кривичног законика трајао готово 5 година (од дана доношења решења о спровођењу истраге против окривљеног дана 14.10.2009. године па до дана подношења захтева за заштиту права на суђење у разумном року дана 06.06.2014. године), као и да у тренутку подношења предметног захтева истрага против окривљеног још увек није окончана. Када се има у виду да је одредбом члана 258 став 1 Законика о кривичном поступку, који је био на снази током већег дела трајања истраге против окривљеног, било прописано да је истражни судија дужан да обавести председника суда о разлозима због којих истрага није окончана уколико се она не заврши у року од 6 месеци, при чему законска одредба сличног садржаја (члан 310 став 2 ЗКП) постоји и у Законику о кривичном поступку који се примењује од 01.01.2014. године и односи се на обавезу јавног тужиоца да о разлозима неокончавања истраге у року од 6 месеци обавести непосредно вишег јавног тужиоца, то сама чињеница да је истражни поступак против окривљеног у току и након готово пет година упућује на то да овај поступак није окончан у разумном року.

У том смислу, овај суд је разматрао сложеност предметног кривичног поступка, па је нашао да у њему није било сложених правних питања, те да је чињенично стање релативно брзо и једноставно могло бити утврђено ефикасним спровођењем свих доказних радњи (пре свега вештачења стручних лица у областима од значаја за расветљавање предметне саобраћајне незгоде), док спорних питања са аспекта материјалног права такође није било.

Даље, понашање подносиоца захтева током трајања истраге није било такво да је на било који начин могло допринети евентуалном одуговлачењу кривичног поступка, већ је подносилац предлога, преко свог пуномоћника, био активан учесник предметног кривичног поступка, нарочито од тренутка преузимања кривичног гоњења окривљеног од стране оштећеног као тужиоца, уредно примајући сва писмена достављена од стране суда, као и предлажући извођење доказних радњи у примереном року.

Са друге стране, у временском периоду након преузимања кривичног гоњења окривљеног од стране оштећеног као тужиоца, поступање суда приликом извођења појединих доказних радњи може се окарактерисати као неактивно и предузето у неоправданим временским размацима. Наиме, мора се приметити да је суд од тренутка започињања истраге доношењем решења о спровођењу истраге дана 14.10.2009. године, па до одустанка јавног тужиоца од даљег кривичног гоњења окривљеног дана 14.12.2009. године истрагу водио ефикасно и ажурно, предузимајући све доказне радње предложене захтевом за спровођење истраге јавног тужиоца тада Четвртог јавног тужилаштва у Београду од 06.07.2009. године, те је у складу са тим у року од 5 месеци првостепени суд извео готово све неопходне доказне радње, укључујући и извођење доказа достављањем суду налаза и мишљења вештака саобраћајне струке на све околности везане за предметно кривично дело. Међутим, након наведеног периода, тачније након примања у суд предлога за допуну истраге поднетог од стране пуномоћника оштећеног као тужиоца дана 31.12.2009. године, суду је био потребан период од готово годину дана да већу из члана 24 став 6 тадашњег ЗКП поводом овог предлога изрази неслагање дана 17.12.2010. године. При том, Апелациони суд у Београду је имао у виду да је у наведеном периоду спроведена судска реформа, која је подразумевала формирање потпуно нове мреже судова, што је за последицу имало физичко пресељење предмета из старих у нове судове и неизбежан застој у раду судова, али је нашао да наведени застој не може у потпуности оправдати неактивност суда која се огледала у непредузимању било какве процесне радње у трајању од готово годину дана. Поред тога, инертност суда у поступању се уочава и у периоду од доношења решења већа тада Првог основног суда у Београду дана 05.05.2011. године (којим се утврђује да има места допуни истраге против окривљеног по прелогу пуномоћника оштећеног као тужиоца), након којег је суду за доношење наредбе о обављању судско-медицинског вештачења повреда покојног ПП дана 21.12.2011. године било потребно време од преко 7 месеци. Поред наведеног, најдужи период неоправдане неактивности суда у овом кривичном поступку представља временски период од предлога пуномоћника оштећеног као тужиоца, дана 26.03.2013. године, да се истрага допуни непосредним саслушањем вештака саобраћајне струке, па до упућивања неслагања са наведеним предлогом од стране истражног судије већу сада Трећег основног суда у Београду дана 18.08.2014. године, дакле након протека готово годину дана и пет месеци, током којег периода суд није предузимао било какве процесне радње у овом кривичном предмету. Стога, као последица више различитих периода у којима је судска власт у конкретном предмету поступала неактивно, предметни истражни поступак није окончан до дана подношења захтева за утврђивање повреде права на суђење у разумном року и досуђивања правичне накнаде на име претрпљене нематеријалне штете због дужине трајања кривичног поступка, иако је протекао временски период од готово 5 година, па је у конкретном случају очигледно да кривични поступак против окривљеног АА1 није окончан у оквиру разумног временског рока.

Дакле, како је поводом захтева за заштиту права на суђење у разумном року предлагача АА утврђено да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року, то је неспорно да је предлагач у конкретном предмету трпео нематеријалну штету која се огледа у стању узнемирености, непријатности и живота у продуженој свести о исходу судског поступка поводом саобраћајне незгоде у којој је живот изгубио син предлагача, покојни ПП. Самим тим, овај суд је приликом одмеравања правичне нематеријалне накнаде предлагачу, ценио околност да истражни поступак траје готово 5 година, да је све време вођен пред једном инстанцом, али и да је током трајања кривичног поступка дошло до реорганизације мреже судова, гашења старих и формирања нових судова што је условило физичку селидбу предмета, као и да је повреда права на суђење у разумном року установљена пред домаћим судским органима, поводом домаћег правног лека (у складу са принципом супсидијарности садржаним у Европској конвенцији за заштиту људских права), уз истовремено уважавање економске моћи Републике Србије, односно животног стандарда грађана и привредних и социјалних прилика, па је нашао да износ од 50.000,00 динара представља адекватну накнаду за нематеријалну штету коју је претрпела подносилац захтева за заштиту, АА, док је тражени износ преко ове додељене накнаде, оцењен као неоснован.

Такође, Апелациони суд у Београду је имао у виду да је након подношења захтева за заштиту права на суђење у разумном року од стране пуномоћника АА, адвоката АБ, веће Трећег основног суда у Београду дана 04.09.2014. године донело решење Ки.бр.12452/10 Кв.бр. 783/14 од 04.09.2014. године којим је утврдило да нема места допуни истраге, по предлогу за допуну истраге пуномоћника оштећене као тужиоца од 26.03.2013. године, чиме је истражни поступак у конкретном кривичним предмету фактички завршен. Стога овај суд није одредио временски рок у којем би Трећи основни суд у Београду требало да оконча кривични поступак, имајући у виду да даљи наставак истог зависи искључиво од воље оштећеног као тужиоца, овде подносиоца захтева АА, односно од њене процене да ли након спроведеног истражног поступка и доказа изведених током њега, постоји степен сумње неопходан за подизање оптужнице против окривљеног АА1.

Апелациони суд у Београду је предлагачу доделио трошкове поступка у износу од 6.000,00 динара, на име састава једног поднеска од стране пуномоћника из реда адвоката, у складу са важећом адвокатском тарифом.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци решења.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:      судија
         Милимир Лукић с.р.

Против овог решења дозвољена
је жалба и може се поднети Врховном
касационом суду у року од 15 дана
од дана пријема решења. Жалба се
подноси преко овог суда.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)