Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.09.2014.

Р4 к 64/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 к 64/2014
Дана 26.09.2014 године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, судија појединац Нада Хаџи Перић са записничарем Јулијаном Таталовић, у предмету по уставној жалби подносиоца АА кога заступа адвокат АБ, који је овом суду уступљена ради одлучивања од Уставног суда Републике Србије, ради повреде одредаба чланова 32, 33, 34, 35 и 36 Устава РС и члана 6 и 7 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, против решења Вишег суда у Београду-Посебно одељење Ки.По1.бр.15/12, Кв.По1.бр.506/13 од 27.06.2013. године, применом одредаба чл.8.в Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова,чл. 17,18,30 ст.1 и 2 Закона о ванпарничном поступку и чл.15. ст.1 и 2 Закона о парничном поступку дана 26.09.2014.године доноси


Р Е Ш Е Њ Е

Апелациони суд у Београду се оглашава ненадлежним за поступање по уставној жалби подносиоца АА, поднет преко адвоката АБ, против решења Вишег суда у Београду-Посебно оделење Ки.По1.бр.15/12Кв.бр.506/13 од 27.о6.2013.год. због повреде чл.32,33,34 и 36.Устава РС и повреде чл.6 и 13.Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

По правоснажности овог решења предмет се УСТУПА УСТАВНОМ СУДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Апелационом суду у Београду је од стране Уставног суда Србије из Београда, након почетка примене Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Сл.гласник РС“ бр.101/2013), дана 15.07.2014.године, достављена на надлежност уставна жалба подносиоца АА, преко адвоката АБ (Уж.бр.6649/2013) која је том суду поднета против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки.По1.бр.15/12, Кв.По1.бр.506/13 од 27.06.2013.године, а ради повреда одредаба чланова 32, 33, 34, 35 и 36 Устава РС и повреде одредаба чланова 16 и 13 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Уставном жалбом је предложено да Уставни суд Србије у Београду уставну жалбу подносиоца усвоји, тако што ће утврдити да је повређено право на независно,непристрасно и правично пред законито изабраним судом,право на правну сигурност у казненом праву,право на рехабилитацију и накнаду штете,право на једнаку заштиту права и на правно средство,да наложи већу Вишег суда - посебно оделење у Београду да у року од 60.дана од дана достављања одлуке Уставног суда ПОНОВИ поступак по жалби на решење судије за предходни поступак посебног оделења вишег суда у Београду Кри.По.бр.15/12 од 18.03.2013.год. којим је одбијена притужба изјављена због одуговлачења поступка и неправилности у току истраге и поново донесе одлуку, те да одреди да се уклоне штетне последице и накнади штета у износу од 500.000,00.дин са законском затезном каматом од доношења одлуке, па до коначне исплате, а све у року од 30.дана од дана доношења уставне одлуке,те да се одреди да се подносиоцу накнаде трошкови ове уставне жалбе у износу од 67.5оо,,оо.дин,са законском затезном каматом од доношења одлуке,па све до коначне исплате,на терет Републике Србије-буџет Министарства правде-Високог савета судства Баоград.

Након пријема уставне жалбе судија Апелационог суда је дана 02.07.2014.год. вратила спис Уставном суду сагласно ставу ВХС Уж.6649/13,међутим,уставна жалба је поново без икаквог дописа нити решења достављена Апелационом суду дана 15.07.2014 па је судија од стране првостепеног суда дана 30.07.2014.године затражила на увид спис предмета који је достављен 18.08.2014.године. те је након преиспитивања навода оценила да се у уставној жалби поред повреде права на суђење у разумном року истичу и повреде права о којима Уставни суд РС има екслузивно право да одлучује односно да је применом правила beneficum cohezionis и одредбе чл.82.Закона о уставном суду Уставни суд надлежан да одлучује по предметној уставној жалби.

Наиме, у предлогу подносилац истиче да је у овом предмету повређено његово право на независно, непристрасно и правично суђење пред законито изабраним судом из члана 32 Устава РС и члана 6 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода поступком заменика јавног тужиоца и заменика Тужиоца за организовани криминал, као и судије за претходни поступак који је неосновано потврдио одлуке тужилаштва, да су повређена права окривљеног из члана 68 ЗКП с обзиром да је ускраћено право да се у његовом присуству испитају сва лица, која дају исказе у поступку у погледу свих чињеница као и о доказима а у циљу разјашњења чињеница у своју корист; да браниоцу није било дозвољено да присуствује саслушању осталих окривљених и сведока због чега је подносилац дискриминисан и повређено је његово право загарантовано чланом 21 Устава РС; да је ускраћена једнака заштита права, право на одбрану, право на испитивање сведока и саокривљених гарантовано одредбом члана 33 и 36 Устава односно да је поступањем тужилаштва приликом саслушања, подносиоцу ускраћено и повређено право на једнаку заштиту права и ефикасно правно средство гарантовано одредбом члана 36 Устава РС.

У жалби се такође наводи да је одбрана и тужиоцу и судији за претходни поступак, скренула пажњу, да у спису нема ниједног доказа а нарочито да нема овлашћења нити потврде о подигнутом новцу у Мађарској (из наредбе о спровођењу истраге), да нема уступања од стране мађарског тужиоца, да нема месне и стварне надлежности суда у Србији и везано за истрагу , истиче да је услед грешке Тужилаштва за организовани криминал замолница уместо у Мађарску послата у Македонију чиме је изгубљено време, па је повређено и право на правично суђење у разумном року сходно члану 32 Устава РС а да у свом решењу Ки По.1.бр.15/12Кб.По1.бр.506/13 од 27.06.2013.год.(уставном жалбом и предлаже укидање овог решења) донетом по притужби браниоца, ванрасправно веће налази да те повреде нема.

  У питању је кривични предмет пред Тужилаштвом и судом за организовани криминал који се води према 23 лица због кривичних дела удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 и став 4 КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 и 33 КЗ, у којем је спроведен опсежни истражни поступак у којем је саслушан, поред наведеног броја осумњичених и велики број сведока јер се радило о прикупљању бројних материјалних доказа (претресање стана, прислушкивање међусобних комуникација, одузимање документације од управе царина, пореске управе, књиговодствених агенција и слично) а према изјашњењу Тужиоца за организовани криминал истрага је у овом предмету трајала у периоду од 31.05.2012 до 30.11.2012.године када је подигнута оптужница Кто.бр.13/12 којом је предлагач АА оптужен за кривично дело из члана 359 став 3 у вези члана 33 и 61 КЗ.

Потом, из списа произилази да се бранилац најпре обратио, сходно одредби члана 312 ЗКП-а, непосредно вишем тужиоцу-Републичком тужиоцу који доноси решење Ктпи.1/12 од 19.09.2012.године и одбија као неоснован приговор браниоца због неправилности у току истраге Тужилаштва за организовани криминал.,на које бранилац улаже жалбу судији за претходни поступак сходно одредби члана 312 став 3 ЗКП у којој износи све као и у предметној уставној жалби у погледу повреде из члана 68 КЗ и повреда одредаба чланова 33 и 36 Устава. Судија за претходни поступак након тога доноси решење Ктпи.1/12 од 19.09.2012.године и то на основу одредбе члана 312 став 2 ЗКП којим одбија као неоснован приговор браниоца окривљеног АА адвоката АБ изјављен због неправилности у току истраге Тужилаштва за организовани криминал. Сходно законским одредбама жалба на ово решење није била дозвољена.

Из списа такође произилази да је након тога бранилац подносио и притужбу по којој судија за претходни поступак прибавља изјашњење заменика Тужиоца за организовани криминал Војислава Исаиловића Кто.бр.13/12 од 28.,02.2013.године из којег произилази да је истрага у овом предмету трајала у периоду од 31.05.2012 до 30.11.2012.године и након тога доноси решење Ки.По1.бр.15/12 од 18.03.2013.године којим одбија притужбу изјављену због одуговлачења поступка и неправилности у току истраге Тужилаштва за организовани криминал Ктн.бр.11/12 као неосновану. На ово решење била је дозвољена жалба и бранилац исту изјављује кривичном ванпретресном већу истог суда и то 20.05.2013.године у којој понавља наводе као и из предметне уставне жалбе. Након тога, веће доноси решење Ки.По1.бр.15/12-Кв.По1.бр.506/13 од 27.06.2013.године којим одбија жалбу браниоца као неосновану.Уставном жалбом је предложено укидање овог решења,које по ставу овог суда представља појединачни акт.

Одредбом члана 8-а Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова је прописано да странка у судском поступку која сматра да је повређено право на суђење у разумном року може непосредно вишем суду поднети захтев за заштиту права на суђење у разумном року а став 2 овог члана прописује да се захтевом из става 1 овог члана може тражити накнада за повреду права на суђење у разумном року.

Одредбом чл.8 в.Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова је прописано да се на поступак за заштиту права на суђење у разумном року и накнаде за повреду права на суђење у разумном року сходно примењују одредбе закона којим се уређује ванпранични поступак

Одредбом чл.30.ст.2.Закона о ванпраничном поступку је прописано да се у ванпраничном поступку сходно примењују одредбе Закона о парничном поступку ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом чл.15.ст.1.Закона о парничном поступку (ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ)је прописано да суд оцењује по службеној дужности,одмах по пријему тужбе,да ли је надлежан и у којем саставу,на основу навода у тужби и на основу чињеница које су суду познате а одредбом ст.2. истог члана је прописано да ће се суд огласити ненадлежним ако у току поступка утврди да за решавање није надлежан суд него неки други орган.

По оцени судије, Апелациони суд(као непосредно виши у овом случају) поступа,у складу са овом одредбом,по захтеву за заштиту права на суђење у разумном року, али у погледу осталих повреда, наведених у уставној жалби, није надлежан да одлучује и донесе одлуку из предлога уставне жалбе већ да је Уставни суд надлежан да о томе одлучује у складу са одредбом члана 82 Закона о Уставном суду којом је прописано да се уставна жалба може изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту

Сходно изнетом а применом цитираних законских одредаба одлучено је да се у овој правној ствари Апелациони суд огласи ненадлежним и да се по правоснажности решења спис достави Уставном суду РС.

Записничар        СУДИЈА
Јулијана Таталовић       Нада Хаџи Перић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)