Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.09.2014.

Р4 к 8/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 к 8/14
Дана 19.9.2014. године
Б Е О Г Р А Д


  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Здравка Ђурђевић, судија појединац, одлучујући о захтевима за утврђивање повреде права на суђење у разумном року и накнаду штете пуномоћника оштећених АА, и др. адвоката АБ од 20.12.2012. године и пуномоћника оштећених АА1 и др. адвоката АБ и АБ1 од 06.5.2014. године а поводом кривичног поступка К.бр. 26/14 који се води пред Вишим судом у Београду против окривљеног АА2 због кривичног дела из члана 359 став 4 у вези става 3 у вези става 1 КЗ, на основу одредбе члана 8б Закона о уређењу судова, дана 19.9.2014. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  ОДБИЈАЈУ СЕ захтеви за утврђивање повреде права на суђење у разумном року и накнаду штете пуномоћника оштећених АА, и др. адвоката АБ од 20.12.2012. године и пуномоћника оштећених АА1 и др. адвоката АБ и АБ1 од 06.5.2014. године, као неосновани.


О б р а з л о ж е њ е

   Дана 26.05.2014. године, овом суду достављени су списи предмета Уставног суда Уж.9751/12, у складу са одредбом члана 2 Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ 101/13) и заведени у уписник под ознаком Р К.8/14. Дана 16.07.2014. године, овом суду достављена је уставна жалба АА1 и др., коју су поднели пуномоћници, адвокати АБ и АБ1 и иста заведена најпре под бројем Р4 К.33/14, а затим под Р4 К.55/14. Апелациони суд је дана 18.9.2014. године донео решење о спајању наведених поступака будући да се у конкретном случају ради о захтеву за утврђивање повреде права на суђење у разумном року и накнаду штете у вези истог кривичног поступка – К.бр.26/14, који се води пред Вишим судом у Београду против окривљеног АА2, због кривичног дела из члана 359 став 4 у вези става 3 у вези става 1 КЗ.

  Подносиоци захтева су оштећени у кривичном предмету против АА2, који су поднели имовинско-правне захтеве, а који сматрају да им је повређено право на правично суђење, односно суђење у разумном року, због неактивности државних органа ради обезбеђења присуства окривљеног, и утврђивања чињенице да ли је неко из државних структура обезбеђивао заштиту незаконитом пословању окривљеног, а због ког поступања сматрају да им је повређено право на имовину јер државни органи нису предузели потребне мере ради заштите имовине подносилаца уставне жалбе, те су у том смислу подносиоци уставне жалбе тражили да им се исплати накнада материјалне штете са припадајућом каматом и то АА износа од 5.000 евра, АА3 износа од 118.000 евра, АА5 износа од 30.000 евра, АА4 износа од 5.000 евра, АА6 износа од 30.000 евра, АА8 износа од 14.000 евра, АА7 износа од 35.000 евра, АА9 износа од 87.500 евра, АА11 износа од 6.000 евра, АА10 износа од 6.000 евра, АА12 износа од 60.000 евра, АА13 износа од 1.000 долара и 10.000 евра, АА14 износа од 5.000 евра, АА15 износа од 15.000 евра, АА16 износа од 26.000 евра, АА1 износа од 90.000 евра, АА17 износа од 52.000 евра, АА18 износа од 30.000 евра, АА19 износа од 5.000 евра, АА20 износа од 13.000 евра, АА21 износа од 5.000 евра, АА22 износа од 21.330 евра, АА23 износа од 9.000 евра, АА24 износ од 120.660 евра, АА25 износа од 5.000 евра, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, с тим што су тражили и нематеријалну штету у износу од по 350.000,00 динара појединачно.

  Одлучујућу о захтеву предлагача, овај суд је прибавио целокупне списе предмета К.бр.26/14, те је након увида у списе предмета утврдио следеће:

  Након поднетих захтева за спровођење истраге 10.4.2009. године у предмету Ки.бр.754/09 и 12.6.2009. године у предмету Ки.бр.1560/09 и више захтева за проширење истраге, Виши јавни тужилац у Београду је подигао оптужницу против окривљеног АА2, дана 27.03.2012. године, због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 у вези става 1 КЗ, те је дана 10.07.2012. године одређено суђење у одсуству према окривљеном, након чега је, дана 15.01.2013. године донето решење којим су спојени кривични поступци К.бр.1096/12 против истог окривљеног, због кривичног дела из члана 359 став 4 у вези става 3 у вези става 1 КЗ, по оптужници Вишег јавног тужиоца у Београду Кт.бр.719/12 од 04.12.2012. године и К.бр.267/12 по оптужници Кт.бр.587/12 од 27.03.2012. године и одређено да ће се спровести јединствен поступак и донети једна одлука у предмету Вишег суда у Београду К.бр.267/12.

  Кв. веће Вишег суда у Београду је одлучило о приговору браниоца окривљеног против наведене оптужнице и на првом одржаном главном претресу дана 23.04.2013. године, одлучено је да се списи предмета доставе Вишем јавном тужиоцу, имајући у виду измене и допуне Кривичног законика, након чега се Виши суд у Београду дана 14.05.2013. године огласио стварно ненадлежним за поступање у наведеном кривичном предмету и списе предмета доставио Првом основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном.

  Решењем Првог општинског суда у Београду Ки.бр754/09 од 10.4.2009. године према окривљеном је одређен притвор и наређено издавање потернице након чега је издата и међународна потерница од стране Интерпола, по којој је окривљени лишен слободе у Италији, дана 16.10.2013. године. Након тога, Министарство правде и државне управе Републике Србије је поднело Министарству правде Републике Италије молбу за екстрадицију, те је окривљени лишен слободе и од 03.01.2014. године се налази у притворској јединици Окружног затвора у Београду.

  Дана 08.01.2014. године, Први основни суд у Београду огласио се стварно ненадлежним за вођење конкретног кривичног поступка и списи враћени Вишем суду у Београду, где следеће рочиште заказано за 18.03.2014. године није одржано из процесних разлога, а услед приговора странака на поступак екстрадиције. Одбрана окривљеног је предложила да се списи предмета доставе Тужиоцу за организовани криминал, који није прихватио заступање у наведеном предмету, након чега је дана 25.04.2014. године одржано припремно рочите, а претрес заказан за 30.05.2014. године.

  Дана 30.05.2014. године стављена је ван снаге наредба за заказивање главног претреса и настављено припремно рочиште, те је следећи главни претрес истог дана одржан, те је наредни главни претрес заказан за 30.06.2014. године, који није одржан услед штрајка адвоката, те је дана 10.07.2014. године настављен главни претрес започет дана 30.05.2014. године и следећи заказан за 08.09.2014. године у 10,00 часова.

  Овај суд сматра да су надлежни државни органи предузели све мере у циљу откривања учиниоца кривичног дела односно обезбеђења његовог присуства у току конкретног кривичног поступка, а околност да је окривљени лишен слободе тек након четири године од дана расписивања потернице не може се сматрати пропустом државних органа Републике Србије будући да је на снази била Интерполова потерница и да је потрага за окривљеним била предмет поступања међународних органа. У погледу навода пуномоћника оштећених који се тичу притужбе на поступање Тужилаштва у вези утврђивања чињеница које се тичу начина извршења инкриминисаних радњи, Апелациони суд указује да је јавни тужилац државни орган који предузима мере ради проналажења и откривања учиниоца кривичног дела, те да је у смислу одредбе члана 46 Законика о кривичном поступку важећег у време спровођења истраге, био надлежан да руководи преткривичним поступком, захтева спровођење истраге и усмерава ток претходног поступка, док оштећени немају овлашћења за интервенцију у том смислу, те су наводи захтева пуномоћника оштећених у овом делу такође неосновани.  Стога, имајући у виду напред наведено, услед сложености чињеница које треба утврдити у поступку, а с обзиром на број оштећених – више од хиљаду, а посебно чињеницу да је окривљени лишен слободе тек јануара месеца 2014. године, овај суд закључује да захтев за заштиту права на суђење у разумном року није основан.

  С обзиром на наведено, неоснован је и захтев за накнаду нематеријалне штете.

  Што се тиче захтева за накнаду материјалне штете, исти је такође неоснован, будући да у овој фази кривичног поступка, чињенице и докази у списима предмета не дају довољно основа за одлучивање у овом делу.

  Имајући у виду напред наведено, нису испуњени услови за заштиту права на суђење у разумном року у смислу одредбе члана 8а-8б Закона о уређењу судова, због чега је одлучено као у изреци.

Судија
Здравка Ђурђевић с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против овог решења дозвољена је жалба
Врховном касационом суду, у року од
15 дана од дана пријема писменог отправка решења.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)