Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.08.2011.

Су X 8/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Су X 8/2011
Дана 31.08.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, вршилац функције председника суда – судија Радмила Драгичевић Дичић, са судијским помоћником Драганом Лужњанин као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја и члана 348 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду изјављеној против решења Првог основног суда у Београду ИК – 7/11 од 29.07.2011. године, дана 31.08. 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА се као неоснована жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Првог основног суда у Београду ИК – 7/11 од 29.07.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Првог основног суда у Београду ИК – 7/11 од 29.07.2011. године усвојен је предлог осуђеног АА, да му се изречена казна затвора у трајању од 9 (девет) месеци по правноснажној пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.22472/10 од 20.12.2010. године, изврши без напуштања просторија у којима осуђени станује, уз примену мере електронског надзора, с тим што је одређено да уколико осуђени самовољно напусти просторију у којима станује и то једном у трајању од 12 часова или два пута у трајању од по 6 часова, да ће суд одредити да остатак казне издржи у затвору.

Против тог решења жалбу је изјавио јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду због повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да председник Апелационог суда у Београду побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Апелациони јавни тужилац у Београду у писменом изјашњењу КТР.-I- бр.2348/2011 од 24.08.2011. године предложио је да се жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду као основана усвоји.

Вршилац функције председника Апелационог суда у Београду је након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода и предлога имајући у виду и предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду из напред наведеног поднеска, нашао:

Жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду је неоснована.

Правилно је поступио првостепени суд када је усвојио предлог осуђеног АА, да му се изречена казна затвора у трајању од девет месеци, по правноснажној пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.22472/10 од 20.12.2010. године, изврши без напуштања просторија у којима осуђени станује а уз примену мере електронског надзора.

Према стању у списима предмета напред наведеном правноснажном пресудом, донетом у смислу одредбе члана 282 д став 1 Законика о кривичном поступку, АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од девет месеци.

Одлучујући о предлогу осуђеног да му се изречена казна затвора изврши без напуштања просторија у којима станује, првостепени суд је сходно одредбама члана 45 став 5 и 6 Кривичног законика и члана 174 е Закона о извршењу кривичних санкција, правилно утврдио и оценио све околности од значаја за доношење ове одлуке – да се ради о осуђеном коме је ово први сукоб са законом, да за време које је протекло од осуде није наставио са вршењем кривичних дела а из прибављеног мишљења Управе за извршење кривичних санкција, Одељења за третман и алтернативне санкције из Београда да осуђени живи на адреси у улици аа а у Београду у стану који испуњава техничке могућности да се извршење казне затвора спроведе у просторијама у којима осуђени станује. Све ове околности које је првостепени суд имао у виду приликом доношења одлуке и правилно их ценио и по оцени овог суда указују да ће се у конкретном случају сврха кажњавања из члана 42 Кривичног законика у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика, остварити извршењем казне без напуштања просторија у којима осуђени станује уз примену мере електронског надзора.

Наводима жалбе јавног тужиоца да је првостепени суд повредио одредбе члана 282 б став 1 тачка 1 и члана 282 в став 1 Законика о кривичном поступку и прекорачио овлашћење које има по закону, јер према ставу ове жалбе није могао да мења начин извршења казне чија је врста и висина одређена споразумом о признању кривице, не доводи се у сумњу правилност побијаног решења.

Начин извршења правноснажно изречене кривичне санкције уређује се Законом о извршењу кривичних санкција а чланом 174 е овог закона одређено је да након правноснажности пресуде као и у току издржавања казне, суд може на предлог овлашћених лица, уколико су за то испуњени законом одређени услови, одредити да се осуђеном коме је изречена казна затвора до једне године, она изврши без напуштања просторија у којима станује. У конкретном случају првостепени суд је имао у виду да је правноснажна пресуда којом је АА осуђен на казну затвора у трајању од девет месеци, донета у смислу одредбе члана 282 д Законика о кривичном поступку и правилно нашао да не постоје правне сметње за доношење побијаног решења јер се споразумом о признању кривице (који је у конкретном случају био основ за доношење правноснажне пресуде) сходно одредби из члана 282 б став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку тужилац и окривљени који у потпуности признаје кривично дело саглашавају о врсти и висини казне и осталим околностима наведеним у члану 282 б ЗКП а не о начину на који ће та казна бити извршена.

Са свега изложеног на основу одредбе члана 174 е став 7 Закона о извршењу кривичних санкција, донета је одлука као у изреци овог решења.


Вршилац функције
председника суда – судија
Радмила Драгичевић - Дичић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)