Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.05.2011.

Кж 1 5941/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж 1 5941/10
Дана 26.05.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића - председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића - чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић - записничара, у кривичном пoступку против оптуженог АА и др, због кривичног дела трговине људима из члана 111б став 2 у вези са ставом 1 КЗ РС и др, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Окружног јавног тужилаштва у Београду и браниоца оптуженог АА, адвоката АБ, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду К. бр. 234/09 од 29.10.2009. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 375 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и оптуженог ББ, коме позив није могао бити уручен, а у присуству оптуженог АА, његовог браниоца адвоката АБ и браниоца оптуженог ББ, адвоката БА, дана 26.05.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЈУ СЕ жалбе јавног тужиоца Окружног јавног тужилаштва у Београду и браниоца оптуженог АА, адвоката АБ, па се УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Београду К. бр. 234/09 од 29.10.2009. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Окружног суда у Београду К.бр. 234/09 од 29.10.2009. године оптужени АА оглашен је кривим због извршења два кривична дела трговине људима из члана 111б став 1 КЗ РС и једног кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233 став 3 у вези са ставом 1 КЗ РС, па му је суд утврдио за два кривична дела из члана 111б став 1 КЗ РС казне затвора у трајању од по 2 (две) године, а за кривично дело из члана 233 став 3 у вези са ставом 1 КЗ РС казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, па га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 3 (три) месеца у коју казну му је урачунато време проведено у притвору почев од 11.12.2008. године. Оптужени је обавезан да накнади трошкове кривичног поступка колико буду износили по трошковнику, а на име судског паушала уплати износ од 10.000,00 динара, а све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом другим ожалбене пресуде оптужени ГГ је на основу одредбе члана 355. тачка 2. ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело за које је оптужен, а оптужени АА, ББ и ВВ су на основу одредбе члана 355. тачка 2. ЗКП ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело трговине људима из члана 111б. став 2. у вези са ставом 1. КЗ РС.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- јавни тужилац Окружног јавног тужилаштва у Београду, због непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд укине ожалбену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

- бранилац оптуженог АА, адвокат АБ, због свих законом предвиђених разлога, са предлогом да другостепени суд ожалбену пресуду укине а предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да оптуженог АА ослободи од оптужбе за кривична дела која су предмет оптужбе, односно да преиначи ожалбену пресуду и оптуженом изрекне далеку блажу казну од казне на коју је осуђен.

Бранилац оптуженог ББ, адвокат БА1 поднео је суду одговор на жалбу јавног тужиоца, предлажући да другостепени суд одбије жалбу јавног тужиоца као неосновану, а првостепену пресуду потврди.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у поднеску Ктж.број 4256/10 од 30.09.2010. године предложио да другостепени суд жалбу јавног тужиоца уважи као основану тако што ће побијану пресуду укинути, а списе предмета вратити на поновно одлучивање, а жалбу браниоца оптуженог АА одбити као неосновану.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 375. ЗКП, у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и оптуженог ББ, коме позив није могао бити уручен на адреси која је суду позната, а у присуству оптуженог АА, његовог браниоца адвоката АБ и браниоца оптуженог ББ, адвоката БА, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбама, одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалбе су основане.

Пре свега основано се жалбом браниоца оптуженог АА побија првостепена пресуда у осуђујућем делу истичући да је у конкретном случају дошло до прекорачења оптужбе. Наиме у побијаној пресуди садржана је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 8. ЗКП, која се састоји у томе што између пресуде и оптужбе не постоји идентитет у чињеничном погледу. У конкретном случају дошло је до прекорачења оптужбе, с обзиром на то да се сходно одредби члана 351. ЗКП пресуда може односити само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној, односно на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.

Првостепени суд је оптуженог АА огласио кривим због извршења два кривична дела трговине људима из члана 111б. став 1. КЗ РС, али је Апелациони суд у Београду увидом у списе предмета утврдио да је првостепени суд изменио чињенични опис дела који је оптуженом стављен на терет оптужницом јавног тужиоца Окружног јавног тужилаштва у Београду Кт.број 3218/05 од 03.02.2009. године, а која оптужница није измењена до завршетка главног претреса. Наиме, уношењем у диспозитив изреке пресуде под тачком 1 навода „батинама, малтретирањем ..“ а под тачком 2 „претњом и батинама је силом даље држао и приморавао на проституцију...“ првостепени суд је изменио чињенични опис кривичних дела у изреци пресуде те није остао чињенични опис у границама чињеничног основа и оптужбе, тачније није остао у границама оних чињеница и околности на којима се оптужба заснива, већ је прекорачена оптужба тако што је оптуженом стављено на терет да је батинама и малтретирањем, као и претњом и батинама силом држао оштећене, додајући елементе кривичног дела које му оптужницом нису стављене на терет.

Истовремено, основано се жалбом браниоца оптуженог АА побија првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, да је изрека пресуде неразумљива, нејасна и контрадикторна разлозима пресуде. Наиме, и по оцени Апелационог суда у Београду изреку чини нејасном то што је наведено „да је оптужени АА на други начин оштећену ОО силом држао у __ и __ ради бављења проституцијом за његов рачун“, без да постоји опис радњи извршења кривичног дела, не образлажући шта конкретно значи „на други начин“.

Такође, у прилог чињеници да су жалбени наводи браниоца оптуженог основани, те да је изрека пресуде неразумљива и да недостају разлози о одлучним чињеницама у образложењу пресуде иде и то што првостепени суд пропушта да у образложењу пресуде наведе и образложи психички однос оптуженог АА, за дела која су му стављена на терет и то за два кривична дела трговине људима и једно кривично дело фалсификовање исправе. Наиме, под тачком 2 става I изреке пресуде, првостепени суд је навео да је оптужени АА „.. свестан забрањености и последице свог дела, са директним умишљајем и у стању урачунљивости...“ извршио кривично дело трговине људима из члана 111б став 1 КЗ РС и кривично дело фалсификовање исправе из члана 233 став 3 у вези са ставом 1 КЗ РС. Међутим, из таквог чињеничног описа се не види у односу на које дело је оптужени АА поступао са директним умишљајем. С обзиром на то да у чињеничном опису кривичних дела за која је оглашен кривим није наведено постојање кривице на страни оптуженог као једног од елемената општег појма кривичног дела, тачније није наведено са којим обликом кривице је оптужени у наведеним ситуацијама поступао у односу на оба кривична дела то је изрека пресуде неразумљива. Имајући у виду чињеницу да првостепени суд ни у образложењу пресуде не наводи разлоге о виности оптуженог у односу на свако дело понаособ, то је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачака 11 ЗКП.

Разматрајући даље жалбене наводе браниоца оптуженог, Апелациони суд у Београду сматра да је основано бранилац оптуженог АА навео да је нејасно шта значи „набавио фалсификовану хрватску путну исправу“. Наиме, и по оцени овог суда, из описа, али ни из образложења ожалбене пресуде, се не види да ли се у конкретном случају ради о приватној или јавној исправи, да ли се ради о исправи која је преиначена, да ли се ради о исправи која је оригинално издата са материјално неистинитим подацима. С обзиром на такав чињенични опис, по оцени овог суда, за кривично дело фалсификовање исправе из члана 233 став 3 у вези са ставом 1 КЗ РС није описана радња извршења, нити је наведен битан елемент кривичног дела а то је врста исправе.

Такође, основано се жалбом браниоца оптуженог истиче да првостепени суд није дао разлоге оцене два потпуно различита исказа сведока оштећене ОО1, тим пре што је навео да се ради о суштински истим исказима, што се не може прихватити с обзиром на то да су потпуно различити искази, које је сведок дала у истрази и на главном претресу. Наиме, с обзиром на то да се ради о различитим исказима, првостепени суд је, и по оцени овог суда, морао образложити и дати јасне разлоге о томе који исказ сведока, да ли из претходног поступка, или са главног претреса, прихвата и зашто.

По мишљењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд није на несумњив начин утврдио када је оптужени АА предузимао радње које су му стављене на терет, а с обзиром на исказе сведока из којих се не може са сигурношћу утврдити у ком периоду су радње предузете. Наиме, прављење временске анализе предузетих радњи је у конкретном случају неопходно из разлога што је кривично дело трговине људима из члана 111 б КЗ РС додато Законом о изменама и допунама кривичног закона Републике Србије (Сл. гласник РС 39/2003 године) од 12.04.2003. године, а на шта се основано жалбом браниоца оптуженог АА, адвоката АБ, основано указује.

Такође, разматрајући наводе жалбе јавног тужиоца, другостепени суд налази да се основано првостепена пресуда побија у ослобађајућем делу за оптужене ГГ, АА, ББ и ВВ због непотпуно утврђеног чињеничног стања, с обзиром на то да првостепени суд није навео у образложењу пресуде зашто не прихвата предлог јавног тужиоца да се преслуша ДВД са ознаком „Кула 1“ и „Кула 8“, „Кула 3“, што је довело до погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Наиме, првостепени суд је поступио противно одредби члана 361 став 7 ЗКП јер није одређено и потпуно изнео које чињенице и из којих разлога узима као доказане или не доказане, те зашто не прихвата предложене доказе од стране јавног тужиоца. По оцени овог суда остало је нејасно да ли првостепени суд доказ који је предложен од стране јавног тужиоца сматра недозвољеним или непотребним за утврђење чињеничног стања у овој кривично правној ствари.

Како је првостепена пресуда укинута због битних повреда одредаба кривичног поступка, као и због непотпуно утврђеног чињеничног стања то се Апелациони суд у Београду није упуштао у оцену навода јавног тужиоца везаних за кривичне санкције.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити наведене битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем, те у поновном поступку поступити по примедбама из овог решења, те имати у виду и остале жалбене наводе браниоца оптуженог АА, а након свестране и правилне оцене свих изведених доказа, те извођењем евентуално нових доказа за које оцени да су потребни, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Имајући у виду наведено Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 389. ЗКП донео одлуку као у изреци решења.


Записничар Председник већа - судија
Мирјана Новић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

МГ
За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Vacare culpa magnum est solacium – Бити без кривице велика је утеха (Цицерон)