Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.12.2010.

Кж 1 7198/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж 1 7198/10
Дана 28.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића - председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића - чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић - записничара, у кривичном пoступку против осуђеног АА, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К. бр. 2327/10 – Кв. бр. 1354/10 од 09.11.2010. године, у седници већа одржаној дана 28.12.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, па се пресуда Вишег суда у Београду К. бр. 2327/10 – Кв. бр. 1354/10 од 09.11.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 2327/10 – Кв. бр. 1354/10 од 09.11.2010. године преиначене су само у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде Окружног суда у Београду К. бр. 675/97 – Кв. бр. 2692/05 од 21.10.2005. године, Окружног суда у Београду К. бр. 361/07 од 29.12.2008. године, Трећег општинског суда у Београду К. бр. 700/08 од 13.10.2009. године и Првог општинског суда у Београду К. бр. 1081/03 од 15.01.2009. године, те је осуђени АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од двадесет година, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору и на издржавању казне затвора по пресуди Окружног суда у Београду К. бр. 675/97 – Кв. бр. 2692/05 од 21.10.2005. године, време проведено у задржавању по пресуди Трећег општинског суда у Београду К. бр. 700/08 од 13.10.2009. године у периоду од 01.09.2006. године до 22.09.2006. године и време проведено у притвору и на издржавању казне затвора по пресуди Окружног суда у Београду К.бр. 361/07 од 29.12.2008. године.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио:

- осуђени АА, не наводећи законски основ због ког побија пресуду, али се из садржине жалбе може закључити да пресуду побија због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу и ублажи казну, с обзиром на то да је у периоду када је осуђен максимална казна била 15 година затвора.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у поднеску Ктж. бр. 6890/10 од 22.12.2010. године предложио да другостепени суд одбије као неосновану жалбу осуђеног, а пресуду Вишег суда у Београду потврди.

Апелациони суд у Београду је у седници већа размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбом и поднетим предлогом Апелационог јавног тужиоца у Београду, па је оценивши наводе жалбе и предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

Жалба је неоснована.

Испитавши првостепену пресуду и поступак који је претходио доношењу пресуде, Апелациони суд у Београду је мишљења да нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је пресудом повређен кривични закон на штету оптуженог, на које повреде другостепени суд поводом жалби пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380. ЗКП.

Испитујући првостепену пресуду, Апелациони суд у Београду налази да се неосновано жалбом осуђеног првостепена пресуда побија, јер је та одлука по оцени овог суда правилна и на закону заснована. Правилно је првостепени суд у конкретном случају нашао да су правноснажним пресудама осуђеном АА изречене казне затвора, а да при томе нису примењене одредбе члана 60. Кривичног законика о одмеравању јединствене казне за кривично дело у стицају, те га правилно примењујући одредбу члана 405. став 1. тачка 1. ЗКП осудио на јединствену казну затвора у трајању од двадесет година.

Другостепени суд је имао у виду и жалбене наводе осуђеног да суд у конкретном случају није могао да га осуди на јединствену казну затвора у трајању од двадесет година, с обзиром на то да је у периоду када је осуђен за нека кривична дела максимална казна била петнаест година затвора, али је такве наводе оценио као неосноване. Ово с тога што се о примени блажег закона може говорити искључиво када је у питању неправноснажна одлука, а да након правноснажности судских одлука измена закона у том смислу не може бити од утицаја. У прилог ставу да је правилна одлука првостепеног суда којом је осуђени осуђен на јединствену казну затвора у трајању од двадесет година иде и то што је одредбом члана 45. став 1. Кривичног законика, који је важио у моменту одлучивања и доношења ожалбене пресуде, прописано да казна затвора не може бити дужа од двадесет година.

По оцени овог суда првостепени суд је правилно узео као утврђене све појединачне казне по пресудама које су преиначене у погледу одлуке о казни и о томе у образложењу дао јасне и аргументоване разлоге, а насупрот изнетим жалбеним наводима.

Приликом одлучивања другостепени суд је имао у виду и остале наводе осуђеног АА у жалби, али исти нису довели у питању законитост и правилност донете пресуде, те су оцењени као неосновани и без утицаја на доношење другачије одлуке.

Имајући у виду наведено Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 388. ЗКП донео одлуку као у изреци пресуде.


Записничар Председник већа-судија
Мирјана Новић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

МГ

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)