Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.07.2018.

Кж Пo1-уо 46/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж Пo1-уо 46/18
05. јула 2018. године
Београд

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, Омера Хаџиомеровића и Наде Хаџи-Перић, са вишим судијским сарадником Кристином Вуковић, записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, одлучујући о жалби браниоца осуђеног АА адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Спк.По1.бр. 4/15 – Куо.По1.бр. 91/18 од 26.06.2018. године, у седници већа одржаној 05. јула 2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца осуђеног АА, адвоката АБ изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Спк.По1.бр. 4/15 – Куо.По1.бр. 91/18 од 26.06.2018. године.


О б р а з л о ж е њ е

Ожалбеним решењем одбачена је молба осуђеног АА за пуштање на условни отпуст која је примљена у суд 25.06.2018. године.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио бранилац осуђеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба ЗКП и погрешне примене кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбено решење преиначи или укине.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета, побијано решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, па је имајући у виду жалбене наводе и предлоге, нашао:

Жалба је неоснована.

Из списа предмета произилази да је пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду Спк.По1.бр. 4/15 од 18.02.2015. године, која је постала правноснажна дана 09.03.2018. године прихваћен споразум о признању кривичног дела, па је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 235 став 3 у вези става 1 КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци.

Из списа предмета, надаље произилази да је одлуком о помиловању председника републике број КПРС 36 од 04.05.2017. године окривљени АА ослобођен извршења дела казне од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци изречене пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду Спк.По1. 4/15 од 18.02.2015. године која је постала правноснажна дана 09.03.2018. године и то у трајању од 9 (девет) месеци.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно је првостепени суд одлучујући о молби осуђеног АА за пуштање на условни отпуст исту одбацио, налазећи да нису испуњени законски услови за подношење молбе.

У изјављеној жалби бранилац адвокат АБ истиче да је у конкретном случају осуђеном АА изречена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци односно 20 (двадесет) месеци затворске казне, а помиловањем председника Србије ова казна није мењана, односно иста није преиначена већ је осуђени АА ослобођен издржавања дела изречене казне затвора у трајању од 9 (девет) месеци, из којих разлога, по ставу одбране, наведени део изречене казне затвора за које је окривљени ослобођен од издржавања, мора бити урачунат у издржану казну.

Међутим, насупрот овако изнетим жалбеним наводима, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, у конкретном случају на страни осуђеног АА није испуњен формални услов за пуштање на условни отпуст. Наиме, одредбом члана 563 став 1 ЗКП прописано је да осуђени који је издржао 2/3 изречене казне затвора или његов бранилац може поднети молбу за пуштање на условни отпуст.

Стоји чињеница истакнута у жалби браниоца адвоката АБ да је у конкретном случају осуђеном АА изречена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, а да помиловањем председника Србије ова казна није мењана, односно иста није преиначена. Међутим, по налажењу овог суда неосновано се истиче у изјављеној жалби браниоца да део изречене казне затвора за које је окривљени ослобођен од издржавања мора бити урачунат у издржану казну, с обзиром да је одредбом члана 563 став 1 ЗКП прописано да молбу за условни отпуст може поднети осуђени који је издржао 2/3 изречене казне затвора.

Имајући у наведену законску одредбу, као и да се по налажењу овог суда наведени део од 9 месеци изречене казне затвора за које је окривљени ослобођен од издржавања, помиловањем председника Србије не урачунава у издржану казну затвора, то објективни услов за примену условног отпуста у погледу дужине издржаног дела казне, односно да је осуђени издржао 2/3 изречене казне затвора, у конкретном случају није испуњен, с обзиром на то да је осуђени АА пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду Спк.По1.бр. 4/15 од 18.02.2015. године, која је постала правноснажна дана 09.03.2018. године због извршења кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, а да је, према стању у списима предмета, осуђени на издржавање казне затвора ступио 29.01.2018. године, док је молбу за условни отпуст поднео 25.06.2018. године.

Имајући у виду да је осуђени АА у моменту подношења молбе за условни отпуст издржао непуних 5 месеци од изречене казне затвора на коју је осуђен пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду Спк.По1.бр. 4/15 од 18.02.2015. године, која је постала правноснажна дана 09.03.2018. године, то и по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења нису испуњени законски услови за подношење молбе за пуштање на условни отпуст, с обзиром да осуђени АА није издржао 2/3 изречене казне затвора из којих разлога је правилно првостепени суд наведену молбу одбацио.

Следствено наведеном, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одбио жалбу браниоца осуђеног АА и донео одлуку као у изреци решења, на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП.

Записничар       Председник већа-судија
Кристина Вуковић,с.р.     Синиша Важић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)