Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.10.2018.

Кж-Пои 8/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж-Пои 8/18
22.10.2018. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Оливере Анђелковић, председника већа, Милимира Лукића и Наде Зец, чланова већа, са вишим саветником Јеленом Савић, записничарем, у поступку привременог одузимања имовине од власника трећег лица АА, одлучујући о жалби пуномоћника власника трећег лица АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Кв.бр.1389/18 од 05.06.2018. године, на рочишту одржаном у смислу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у присуству пуномоћника власника трећег лица АА, адвоката АБ, а у одсуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду и власника трећег лица АА, дана 22. октобра 2018. године, једногласно је донео


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба пуномоћника власника трећег лица АА, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду Кв.бр.1389/18 од 05.06.2018. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Кв.бр.1389/18 од 05.06.2018. године, усвојена је молба за привремено одузимање имовине истражних органа Краљевине Шпаније и то истражног суда број 11 из Валенсије од 13.04.2018. године, која је допуњена 28.05.2018. године, па се од власника трећег лица АА, са ближим подацима као у изреци решења, привремено одузимају: две полуге жуте боје за које се претпоставља да је злато, без ознака и жигова, две полуге сребрне боје, серијских бројева NO 692, P852885, три полуге сребрне боје серијских бројева P460354, P776961 и P295767, пет полуга сребрне боје од којих су четири полуге по 1000 грама са ознаком броја 1845, док је једна полуга тежине 1 кг са ознаком 1232 и пет полуга сребрне боје од којих су четири са жигом Switzerland, серијских бројева K118942, K119843, K118944, K118945 и једна са жигом 999 и серијским бројем 33933 а који предмети се налазе у сефу број 042 који се налази у “Комерцијалној банци”, експозитура у Београду, Булевар краља Александра бр. 172, чији је власник лице АА. Привремено одузимање имовине по овом решењу траје до окончања кривичног поступка, односно до окончања поступка по захтеву за трајно одузимање имовине у држави молиљи – Краљевини Шпанији, а уколико поступак не буде окончан у року од 2 године од дана доношења решења о привременом одузимању имовине, суд ће по службеној дужности укинути привремено одузимање имовине.

Против наведеног решења, жалбу је изјавио пуномоћник власника трећег лица АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба поступка, повреде закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење, тако што ће привремено одузете предмете вратити трећем лицу АА или исто укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у свом поднеску Ктр-I бр.19/18 од 04.10.2018. године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу пуномоћника власника трећег лица АА, адвоката АБ и потврди првостепено решење.

Апелациони суд у Београду је у смислу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела одржао рочиште у присуству пуномоћника власника трећег лица АА, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду и власника трећег лица АА, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у изјављеној жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је неоснована.

По оцени Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд поступио када је усвојио молбу за привремено одузимање имовине истражних органа Краљевине Шпаније и то истражног суда број 11 из Валенсије од 13.04.2018. године која је допуњена 28.05.2018. године, о чему су у образложењу побијаног решења дати довољно јасни и аргументовани разлози, због чега су супротни жалбени наводи пуномоћника власника трећег лица, којима се оспорава правилност и законитост побијаног решења оцењени као неосновани.

Наиме, оспоравајући одлуку суда у наведеном решењу, жалбом пуномоћника власника трећег лица се истиче да је допуна молбе за привремено одузимање имовине истражних органа Краљевине Шпаније поднета након законског рока, што је довело до битне повреде одредаба поступка, при чему у изреци решења није наведен назив кривичног дела и подаци о имовини која се одузима, односно вредност која се одузима од власника.

Међутим, овакви жалбени наводи оцењени су од стране овог суда као неосновани, будући да преклудирање рока за допуну молбе није од одлучног утицаја на доношење законите и правилне одлуке, док је назив кривичног дела означен у образложењу решења (кривично дело против јавног здравља из члана 368-373 КЗ – препродаја и кријумчарење наркотика), док су у изреци решења наведени подаци о имовини која се одузима, а вредност исте наведена у образложењу решења ( вредност од 76.728 евра), због чега се оваквим жалбеним наводима не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења.

Надаље, жалбом се истиче да из списа предмета не произлази постојање основане сумње да је окривљени АА1 извршио неко од кривичних дела које му се ставља на терет, а што је основни предуслов за примену члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Међутим, овакви жалбени наводи пуномоћника власника трећег лица такође су оцењени као неосновани, будући да из захтева за међународну правну помоћ, произлази да постоји основана сумња да је окривљени АА1 – супруг власника трећег лица АА, извршио кривично дело препродаја и кријумчарење наркотика (члан 368-373 КЗ Краљевине Шпаније), што одговара кривичном делу из члана 246 став 1 КЗ Србије, а што је и предвиђено чланом 23 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

С тим у вези, неосновани су и жалбени наводи пуномоћника власника трећег лица да нема основане сумње да је имовина, коју је наводно осумњичени АА1 стекао на незаконит начин, прешла на АА, против које се не води ниједан кривични поступак, као ни против осумњиченог АА1 у Републици Србији. Ово стога, што из списа предмета произлази постојање основане сумње да је имовина власника трећег лица АА, проистекла из кривичног дела, јер је имовина власника у очигледној несразмери са њеним законито стеченим приходима, а с обзиром да не поседује доказ о набавци предметне имовине, све указује да се ради о пренетој имовини проистеклој из кривичног дела, односно да је АА треће лице сходно члану 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. При овоме, посебно треба имати у виду да је предметна имовина стечена у току трајања брачне заједнице са осумњиченим АА1, против кога се води предистражни поступак у Краљевини Шпанији, те је стога у питању заједничка имовина, због чега су беспредметни жалбени наводи пуномоћника власника трећег лица да нема доказа да је имовина пренета на АА као треће лице.

Надаље се изјављеном жалбом указује да је првостепени суд погрешно утврдио приходе и расходе породичног домаћинства ААП у временском периоду од 2003. до 2018. године, истицањем да је неспорно да су предметне полуге купљене законитим средствима од стране АА, а не како је то погрешно утврдио првостепени суд - да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела.

Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, неосновани су жалбени наводи да је првостепени суд погрешно утврдио приходе и расходе породице ААП и да су приходи АА у периоду од 2013. до 2018. године били већи него што је то утврдила Јединица за финансијске истраге МУП Србије, јер из извештаја ове јединице се утврђује да су поједини рачуни АА пословни рачуни, да се прилив на истима не може сматрати њеном личном зарадом, обзиром да је највећи део новца утрошен за измирење обавеза правног лица, а само део новца који је подигла у готовом за себе, може се сматрати њеним приходом. Ово посебно ако се има у виду да је пуномоћник власника трећег лица АА, адвокат АБ на рочишту одржаном пред другостепеним судом, изјавила да не поседује писмене доказе о основу стицања предметне имовине, која је одузета решењем, изјављујући да је то стицано са колена на колено, односно да се ради о породичном наслеђу, иако је током поступка, а и у изјављеној жалби истакнуто да су предметне ствари купљене од личних средстава АА које је зарадила радећи као јавни извршитељ, због чега је правилно првостепени суд закључио да у конкретном случају постоји основана сумња да се ради о пренетој имовини проистеклој из кривичног дела, односно да је АА треће лице сходно члану 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Имајући у виду све напред наведено, Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 32 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, као и одредбе члана 467 ЗКП донео одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник,      Председник већа-судија,
Јелена Савић,с.р.       Оливера Анђелковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)