Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.11.2015.

Kж1 1093/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж1 1093/15
Дана 10.11.2015. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, изјављеним против пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр. 22/15 од 12.08.2015. године, у седници већа одржаној дана 10. новембра 2015. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, а пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр. 22/15 од 12.08.2015. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву К.бр. 22/15 од 12.08.2015. године окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 Кривичног законика, и осуђен је на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци. На основу члана 81 став 1, 4 и 5 Кривичног законика према окривљеном АА изречена је и мера безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи која ће се извршити по правноснажности пресуде у Специјалној затворској болници у Београду и трајање док постоји потреба за лечењем, с тим да може трајати и дуже од изречене казне. Истом пресудом усвојен је и имовинскоправни захтев оштећене Српске православне цркве свештеника ОО па се обавезује окривљени АА да на име поменутог захтева оштећеног Српској православној цркви, односно цркви светог Луке у црквеној општини Лопатањ плати износ од 114.000,00 динара као и износ од 140 евра и 50 долара у динарској противвредности, по најповољнијем курсу по коме пословне банке у месту плаћања откупљују ове валуте на дан исплате у року од 6 месеци од дана правноснажности пресуде. Окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 21.730,24 динара, као и на име паушала износ од 3.500,00 динара све у корист буџетских средстава суда у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Окривљени је обавезан да на име трошкова обавезне одбране плати износ од 86,625,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом извршења.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-окривљени АА из свих законом прописаних разлога, уз истицање да је његов исказ у полицији у ком је признао извршење кривичног дела био изнуђен, те да не постоји ниједан доказ који указује да је он извршилац предметног кривичног дела, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да се окривљени ослободи обавеза плаћања трошкова кривичног поступка, те да се донесе правила и на закону заснована одлука;

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреда кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији и изреченој мери безбедности, уз истицање да првостепени суд није могао да прихвати налаз и мишљење вештака медицинске струке из ког произлази да је окривљени кривично дело извршио у битно смањеном урачунљивом стању, с обзиром да је по налазу одбране окривљени био неурачунљив, те да првостепени суд није могао да користи исказ сведока СС, с обзиром да се она у свом исказу изјашњавала на околности које је јој је окривљени као браниоцу поверио, а везано је за извршење кривичног дела, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да се иста преиначи и окривљени ослободи од оптужбе.

Апелациони јавни тужилац у Београду доставио је поднесак Ктж.бр. 1136/15 од 08.10.2015. године у ком је предложио да се делимично усвоји жалба браниоца окривљеног, побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање а да се одбије жалба окривљеног.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама, донео одлуку као у изреци.

Неосновани су жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца којима се указује да се у списима предмета не налазе докази који указују да је окривљени извршио предметно кривично дело на начин како је то описано у изреци првостепене пресуде, с обзиром да на основу доказа које је првостепени суд извео на главном претресу управо произилази насупрот жалбеним наводима окривљеног и његовог браниоца да је окривљени предузео радње предметног кривичног дела онако како је то описано у изреци побијане пресуде. Наиме, из записника о саслушању осумњиченог састављеним пред ПС Осечина од 05.11.2013. године окривљени АА је детаљно описао извршење предметног кривичног дела описујући детаље које је могао да зна само извршилац предметног кривичног дела, при чему је исказ окривљеног у потпуности сагласан са записником о увиђају сачињеним од стране ПС Осечина од 25.10.2013. године.

Неосновани су и жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца којима се указује да суд није могао побијану пресуду засновати на налазу вештака др Снежане Меденице, те да је нејасно како је наведени вештак закључила да је окривљени био битно смањено урачунљив у време извршења кривичног дела, а не неурачунљив, како то сматра одбрана. Међутим, из списа предмета произлази да се судски вештак др ВВ пре давања свог налаза и мишљења упознала са свим писаним налазима, као и налазима и мишљењима вештака и тима вештака о душевном стању окривљеног АА од 07.04.2012. године и 29.05.2015. године, након чега је обавила дијагностички разговор са окривљеним и дала своје стручно мишљење и налаз из ког произлази да се у конкретном случају ради о поремећају из реда суманутих психоза, те да је поменути поремећај код окривљеног постојао и у време извршења кривичног дела и да је његова способност да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима била битно смањена. Вештак је категорично навела да околност да је окривљени у поступку пред Основним судом у Чачку проглашен неурачунљивим не значи да је аутоматски то био случај и приликом извршења кривичног дела због ког се води овај поступак јер се сама болест која је овде у питању процењује у сваком конкретном случају појединачно, те да је по налазу и мишљењу овог вештака окривљени у време извршења предметног кривичног дела био битно смањено урачунљив а не неурачунљив како то неосновано истиче одбрана окривљеног.

Неосновани су и жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца којима се указује да првостепени суд није могао засновати побијану пресуду на исказу сведока СС с обзиром да се овај сведок која је била бранилац по службеној дужности окривљеног приликом давања исказа у ПС Осечина изјашњавала на околности које јој је окривљени поверио а које су везане за извршење кривичног дела. Апелациoни суд у Београду налази да првостепени суд интерпретирањем исказа сведока СС у делу у ком је навела да јој је окривљени укратко испричао и признао све за шта се терети јесте начинио повреду члана 93 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку, међутим по налажењу Апелациoног суда у Београду није у питању повреда апсолутне природе која би у овом конкретном случају била од одлучног значаја за правилно и законито пресуђење ове кривичне ствари, с обзиром да околности везане за само извршење кривичног дела нису у овом конкретном случају утврђене из тог дела исказа сведока СС већ управо из исказа окривљеног који је дао у ПС Осечина у ком је детаљно описао извршење кривичног дела, записника о увиђају сачињеног од стране ПС Осечина од 25.10.2013. године као и осталих доказа изведених на главном претресу при чему је кључни разлог због ког је у својству сведока и саслушавана адвокат СС околност да ли је приликом давања исказа у ПС Осечина према окривљеном АА, примењивана принуда односно да ли је исказ који је дао у ПС Осечина дат под принудом а у погледу чега је сведок СС категорично тврдила да окривљени АА исказ није дао под принудом већ својевољно у присуству браниоца.

Имајући у виду да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, Апелациoни суд у Београду налази да је првостепени суд извео правилан закључак о кривици окривљеног и правној квалификацији налазећи да се у радњама окривљеног стичу објективна и субјективна обележја кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 Кривичног законика због чега су и супротни жалбени наводи којима се првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона оцењени као неосновани.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији, Апелациoни суд у Београду налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности из члана 54 Кривичног законика које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана а њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног суд је ценио његово психичко стање односно чињеницу да је окривљени душевни болесник чија урачунљивост приликом извршења кривичног дела била битно смањена док је као отежавајућу околност ценио његову ранију вишеструку осуђиваност. Имајући у виду све напред наведене како олакшавајуће тако и отежавајуће околности, првостепени суд је правилно окривљеног огласио кривим због извршења предметног кривичног дела и осудио га на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци за шта је у образложењу побијане пресуде дао јасне и непротивречне разлоге који су у свему прихватљиви и за овај суд.

Наиме, и по налажењу Апелациoног суда у Београду а имајући у виду степен кривице окривљеног те степен повреде повреде заштићеног добра управо овако изреченом ефективном казном затвора у односу на окривљеног ће се остварити сврха кажњавања прописана одредбом чл. 42 КЗ а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из чл. 4 ст. 2 КЗ како је то правилно закључио и првостепени суд.

Имајући у виду да душевно стање окривљеног није подложно корекцији како то произлази из налаза и мишљења судског вештака др ВВ а у циљу спречавања да неминовна појава суманутих идеја код окривљеног доведе до понављања извршења кривичног дела и угрожавање околине, суд је правилно окривљеном изрекао и меру безбедности обавезног психијатријског лечења у установи затвореног типа уз примену одговарајућег третмана којим би се његово душевно стање држало под контролом.

Првостепени суд је такође правилно на основу члана 264 став 1 ЗКП окривљеног обавезао да на име трошкова кривичног поступка плати износ до 21.730,24 динара који се односе на трошкове његовог довођења из КПЗ Забела Пожаревац на два одржана главна претреса као и на трошкове вештака др ВВ у износу од 5.730,24 динара. На основу члана 261 став 3 ЗКП окривљени је правилно обавезан да на име паушала плати износ од 3.500,00 динара при чему је првостепени суд водио рачуна како о трајању и сложености поступка тако и о имовном стању окривљеног.

Првостепени суд је такође правилно на основу члана 264 став 1 ЗКП окривљеног АА обавезао да на име трошкова обавезне одбране плати износ од 86.625,00 динара а који трошкови се односе на присуство његовог браниоца по службеној дужности на два одржана главна претреса по 15.750,00 динара као и на седам неодржаних главних претреса по 7.875,00 динара што све укупно чини досуђени износ.

На основу члана 258 став 4 ЗКП првостепени суд је правилно у потпуности усвојио имовинскоправни захтев Српске православне цркве и обавезао окривљеног да оштећеној цркви плати износ од 114.000,00 динара као и износ од 140 евра и 50 долара у динарској противвредности за шта је у образложењу пресуде дао јасне и непротивречне разлоге који су у свему прихватљиви и за овај суд.

Имајући у виду све напред наведено, Апелациoни суд у Београду је закључио да су жалбе окривљеног и његовог браниоца неосноване.

Са свега напред изнетог, Апелациoни суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде на основу одредбе члана 457 ЗКП.

Записничар       Председник већа-судија
Александар Багаш, с.р.               мр Сретко Јанковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)