Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.06.2012.

Кж1 1094/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1094/12
Дана 13.06.2012. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

 

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Славке Михајловић, председника већа, Снежане Савић и Гордане Петковић чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Доганџић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 1 тачка 4 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, изјављеној против пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр.50/11 од 17.11.2011. године, у седници већа одржаној дана 13.06.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована жалба јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, а пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.50/11 од 17.11.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву К.бр.50/11 од 17.11.2011. године, окривљени АА, је на основу члана 355 став 1 тачка 1 ЗКП, ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 1 тачка 4 КЗ. Истом пресудом је одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде, жалбу је изјавио јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, због битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је, у поднеску Ктж.бр.1167/12 од 08.03.2012. године, предложио да Апелациони суд у Београду уважи жалбу јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, изјављену против пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр.50/11 од 17.11.2011. године.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио спис предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и мишљење јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао:

-жалба је неоснована.

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд у Београду, као другостепени, пази по службеној дужности у смислу члана 380 став 1 тачке 1 и 2 ЗКП.

Неосновано се жалбом јавног тужиоца првостепена пресуда побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, и указује да нису наведени разлози о свим одлучним чињеницама, а они који постоје су нејасни у знатној мери противречни, те нису довољни за доношење одлуке о ослобађању од оптужбе. Супротно жалбеним наводима, овај суд налази да пресуда садржи разлоге о одлучним чињеницама који су јасни и непротивуречни, из којих се закључује да нема доказа да је окривљени извршио предметно кривично дело. Такође, из наведених разлога се види који докази потврђују или не потврђују одлучне чињенице и како је првостепени суд ценио изведене доказе, што је све у складу са садржином доказа на којима се заснива закључак првостепеног суда. Дакле, првостепени суд је одређено и потпуно изнео које чињенице и из којих разлога узима као доказане или недоказане, дајући при томе нарочиту оцену веродостојности противречних доказа, као и којим се разлозима руководио при решавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дело које је извршио окривљени.

Надаље се жалбом указује да су разлози које првостепени суд у образложењу побијане пресуде наводи, контрадикторни изреци пресуде, јер оптужни акт, којим се окривљеном ставља на терет извршење кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 1 тачка 4 КЗ, садржи све битне елементе наведеног кривичног дела, обзиром да је у самом оптужном акту описана радња извршења и начин на који окривљени, као одговорно лице у правном лицу, у намери прибављања противправне имовинске користи за предузеће у коме је запослен, грубо повредио овлашћења у погледу располагања и коришћења имовине. Затим се наводи да је у том смислу погрешан закључак првостепеног суда да одредба члана 238 став 1 тачка 4 КЗ представља бланкетну диспозицију, из ког разлога је по наводима првостепеног суда било нужно да се у оптужном акту наведе одредба и овлашћења, која је окривљени грубо повредио у конкретном случају, јер је наведеном одредбом инкриминисана злоупотреба која се врши у привредном пословању. Такође, према радњи извршења ово кривично дело није кривично дело бланкетног карактера, а самим тим не постоје ни законски прописи који ближе одређују бланкетну норму.

Супротно ставу јавног тужиоца, у поднетом оптужном акту не наводи се које то овлашћење у погледу управљања, располагања и коришћења имовином је окривљени као одговорно лице – власник и директор предузећа "ББ" повредио. Наиме, кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 1 тачка 4 КЗ је бланкетног карактера, при чему се радња кривичног дела састоји у свесном непридржавању Закона о привредним друштвима, као ни других прописа и општих аката који регулишу наведену материју. Постојање овог кривичног дела се мора процењивати у сваком конкретном случају, обзиром на одговарајуће прописе којима се регулишу овлашћења у погледу управљања и располагања имовином неког предузећа. Значи, код кривичних дела са бланкетном диспозицијом, поред навођења чињеница и околности које представљају обележје кривичног дела, треба навести конкретан материјално-правни пропис који је у том случају повређен, а што у конкретном случају поднети оптужни акт не садржи, а такође, јавни тужилац до завршетка главног претреса поднети оптужни акти није уредио у напред наведеном смислу.

Дакле, Апелациони суд у Београду налази да је правилан закључак првостепеног суда да је у диспозитиву оптужног акта пропуштено да се наведе који је конкретно материјално-правни пропис окривљени повредио, као и на основу ког прописа се мора утврђивати садржина радње извршења конкретног кривичног дела, те је правилно, услед недостатка елемената бића кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 1 тачка 4 КЗ, које се окривљеном АА поднетим оптужним актом ставља на терет да је извршио, окривљеног ослободио од оптужбе у смислу члана 355 став 1 ЗКП, налазећи да кривично дело за које је оптужен, по закону није кривично дело.

Због напред наведених разлога, жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Ваљеву, је оцењена као неоснована.

  Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, Апелациони суд у Београду, је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Снежана Доганџић       Славка Михајловић


НК/СД

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)