Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.05.2012.

Кж1 121/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 121/12
Дана 10.05.2012. године
БЕОГРАД
Немањина бр.9


У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Наде Хаџи-Перић, председника већа, Драгана Ћесаровића и Здравке Ђурђевић, чланова већа, са записничарем Браниславом Муњић, вишим судијским помоћником, у кривичном предмету окривљеног АА због кривичног дела убиство у покушају из члана 113 КЗ у вези члана 30 КЗ у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ, решавајући по жалбама заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног адвоката АБ, изјављеним на пресуду Вишег суда у Београду К.бр.56/2011 од 21.07.2011.године, након одржане јавне седнице већа у смислу одредбе члана 375 ЗКП, одржаној дана 10.05.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПОВОДОМ жалбе браниоца окривљеног АА адвоката АБ,а по службеној дужности ПРЕИНАЧУЈЕ се пресуда Вишег суда у Београду К.бр.56/2011 од 21.07.2011.године само у погледу одлуке о казни тако што Апелациони суд у Београду окривљеном АА за извршење кривичног дела убиство у покушају из члана 113 КЗ у вези члана 30 КЗ прекорачењем граница нужне одбране у вези члана 19 став 3 КЗ применом одредбе члана 56 и 57 те 19 став 3 КЗ, УТВРЋУЈЕ казну затвора у трајању од 3 (три) године а за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године те га применом одредби члана 60 КЗ ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци у коју се урачунава време које је окривљени провео у притвору у трајању од 13.11.2010.године па до 21.07.2011. године, док се жалбе заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца оптуженог ОДБИЈАЈУ као неосноване и у осталом делу предметна пресуда, ПОТВРЂУЈЕ.
Образложење
Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.56/2011 од 21.07.2011.године окривљени АА је оглашен кривим за извршење кривичног дела убиство у покушају из члана 113 КЗ у вези члана 30 КЗ прекорачењем граница нужне одбране у вези члана 19 став 3 КЗ у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ за које му је првостепени суд применом одговарајућих законских одредаба утврдио појединачне казне затвора у трајању од 3 године и 4 месеца и од 1 године и 2 месеца и применом одредбе члана 60 КЗ истог осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године у коју се применом одредбе члана 63 КЗ урачунава време које је провео у притвору почев од 13.11.2010.године па до 21.07.2011.године.
Истом пресудом применом одредбе члана 348 став 5 КЗ и 87 КЗ према окривљеном је изречена мера безбедности одузимање предмета тако што је од њега одузет пиштољ марке Пјетро Берета Гардунг 5.Т. Модел 70 фабричког броја 61582 калибра 7,65 мм заједно са 7 метака ППУУ32 ауто калибра 7,65 мм а применом одредбе члана 196 став 1 ЗКП у вези одредбе члана 193 ЗКП окривљени је обавезан да суду на име трошкова кривичног поступка плати износ од 60.000,00 динара као и на име паушала износ од 40.000,00 динара све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
На ову пресуду благовремено су изјавили жалбе:
-заменик јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду којом пресуду побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду у односу на кривично дело убиство у покушају из члана 113 у вези члана 30 КЗ прекорачењем границе нужне одбране у вези члана 19 КЗ укине пресудуе Вишег суда у Београду К.бр.56/2011 од 21.07.2011.године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да исту преиначи тако што ће окривљеног огласити кривим због извршења кривичног дела убиство у покушају из члана 113 у вези члана 30 КЗ или исту преиначи тако што ће окривљеном због извршења кривичног дела убиство у покушају из члана 113 у вези члана 30 КЗ у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 изрећи казну затвора у дужем временском трајању.
-бранилац окривљеног адвокат АБ којом пресуду побија због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду као другостепени преиначи пресуду Вишег суда у Београду К.бр.56/2011 од 21.07.2011.године и окривљеног ослободи од оптужбе или да исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. Бранилац је у својој жалби у смислу одредбе члана 375 ЗКП захтевао да о седници већа буде благовремено обавештен ради присуства.
У свом писменом поднеску Ктж.бр.137/2012 од 13.01.2012.године Апелациони јавни тужилац у Београду је предложио да Апелациони суд у Београду уважи жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.1071/2010 од 12.12.2011.године која је изјављена против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.56/2011 од 21.07.2011.године, као основану а да се жалба браниоца окривљеног адвоката АБ изјављена на наведену пресуду одбије као неоснована.
Апелациони суд у Београду је одржао јавну седницу већа у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца из Београда а у присуству адвоката Милана Белића, по заменичком пуномоћју адвоката АБ, који је у својој речи у свему остао при жалбеним наводима и предлогу из жалбе браниоца окривљеног, те је ожалбену пресуду са свим списима предмета испитао у смислу жалбених навода, навода изнетих у писменом поднеску Апелационог јавног тужиоца из Београда као и по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 ЗКП и нашао:
-жалбе су неосноване
Неосновано се жалбама наводи да је ожалбена пресуда заснована на апсолутно битној повреди одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП и супротно жалбеним наводима како тужиоца тако и браниоца окривљеног, Апелациони суд у Београду налази да је изрека пресуде потпуно јасна и разумљива, да није противуречна сама себи и разлозима датим у образложењу, да је чињенични опис односно след радњи оптуженог из изреке пресуде утврђен на основу правилне оцене одбране окривљеног и свих изведених доказа и тиме што је у изреку пресуде првостепени суд унео опис радњи које се односе на постојање нужне а потом и прекорачење нужне одбране, по ставу Апелационог суда није нарушен чињенични идентитет оптужног акта,тако да је чињенични основ и правни закључак из ожалбене пресуде у свему прихваћен и од стране Апелационог суда као другостепеног па су жалбени наводи у погледу постојања битних повреда кривичног поступка у свему оцењени као неосновани.
Наиме,тужилац у својој жалби наводи да су спорне чињенице које је првостепени суд утврдио предметном пресудом у погледу начина на који се одиграо критични догађај при чему је оцена тужиоца да оптужени није деловао у прекорачењу нужне одбране већ умишљајно јер је остало нејасно ко је започео сукоб као и како се тај сукоб одвијао и потом окончао,да је првостепени суд погрешно прихватајући одбрану оптуженог,погрешно оценио и изведене доказе и на тај начин погрешно утврдио да је оптужени деловао да од себе одбије истовремени противправни напад већ је,по ставу из жалбе тужиоца, пиштољем нишанио директно у оштећеног док је овај прилазио његовим колима.
Бранилац оптуженог у својој жалби пак наводи да се из самог диспозитива и образложења ожалбене пресуде јасно може закључити да је у конкретном случају реч о школском примеру нужне одбране собзиром на разлоге које првостепени суд даје у погледу средства односно оруђа који је оштећени Живко Мићановић имао код себе критичном приликом, наводећи да се управо због оруђа - секире која је по својим димензијама таквог карактера да је истом могао бити озбиљно повређен окривљени јер је реч о секири металног сечива дужине 13 цм, као и због чињенице да је оштећени њоме гађао у правцу возила окривљеног а потом се и затрачао ка возилу у којем се налазио оптужени са предметном секиром у руци, па је жалба браниоца става да се разлози суда да је окривљени критичном приликом могао да побегне са лица места окретањем свог возила у рикверц или напред и тако избећи напад, удаљавајући се својим возилом са лица места, нелогични и контрадикторни с обзиром да и сам првостепени суд истиче да су биле секунде у питању,у ком смислу је бранилац и у својој речи на јавној седници другостепеног суда предложио да веће прегледа снимак са ДВД који је у спису и непосредно се увери у овакве наводе одбране.
Испитујући ожалбену пресуду пре свега у смислу оваквих жалбених навода да нема нужне одбране па нема ни њеног прекорачења као и да има само нужне одбране а не и прекорачења па тиме нема ни кривичног дела, Апелациони суд у Београду је прегледао ДВД снимак који је у спису, а који је идентичан и фотографијама које су начињене и које су такође налазе у спису и констатовао да је првостепени суд на страници 17 став 3 образложења пресуде верно и прецизно навео след радњи у тачно одређено време па је правилан закључак првостепеног суда да се на предметном снимку види да се возило окривљеног на место догађаја појављује у 12 часова 53 минута и 53 секунде а удаљава у 12 часова 54 минута и 36 секунде односно да се догађај одиграо у тих 42 секунде( односно да су секунде биле у питању) при чему се са снимка види да је окривљени својим возилом пролазио поред дворишта из којег је према њему бачен неки предмет (а из његове одбране и материјалних доказа као и исказа оштећеног утврђује се да је то била секира која је погодила задња врата његовог возила). Међутим, окривљени не наставља пут већ окреће своје возило, не враћа се дакле у рикверц иако је врло кратко растојање у питању и враћа се на место где је секира била на асфалту и левом страном возила је сада окренут према дворишту у којем се налазио оштећени односно знатно ближи оштећеном који дохвата секиру са асфалта и поново отпочиње напад на окривљеног који једновремено реагује узимањем пиштоља и његовим репетирањем у намери, и по оцени Апелационог суда, да од себе отклони истовремени противправни напад.
Дакле, како се ради о врло кратком временском интервалу од момента када је напад отпочео,(при чему се мисли на први напад када је секира бачена на возило којим је управљао оптужени) а нема доказа да је окривљени тај напад скривио, Апелациони суд налази да је и окретање возила и потезање пиштоља окривљени предузео у циљу да тај противправни нескривљени напад отклони од себе и истовремено док тај напад траје у континуитету потеже пиштољ до чијег опаљења није могло доћи. Правилно је при том првостепени суд закључио и о томе дао јасне и прихватљиве разлоге на страници 26 образложења пресуде даје окривљени при датим околностима предузео радње у циљу отклањања напада које нису биле адекватне по свом интензитету да тај противправни напад од оштећеног и избегне позивајући се на одредбу члана 19 став 3 КЗ.
Наиме у смислу одредбе чл,19 КЗ којом је прописано да није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани одбрана треба да је управљена против нападача и основни смисао јој је неутралисање напада и подразумева делатности нападнутог лица усмерене на одбијање напада и заштиту угроженог добра, а у овом случају то је возило окривљеног и његов живот,потом, одбрана треба да је истовремена с нападом и право на одбрану настаје од момента започињања напада па све док он траје односно све док постоји опасност повреде добра. По ставу судске праксе и теорије одбрана је могућа и у ситуацији предстојећег напада када из понашања лица које би могло предузети напад несумњиво произилази намера за напад односно када оно предузима одређене делатности које по објективној процени указују да напад само што није започео. Одбрана такође треба да је неопходно потребна дакле нужна да би се одбио истовремени противправни напад и то је она одбрана без које се не би могло заштити угрожено добро а да се при томе не повреди добро нападача. Такође интензитет одбране би требало да буде прилагођен физичким способностима нападача односно средствима које је он употребио у нападу.
По ставу Апелационог суда у конкретном догађају, с обзиром на напред изнето, окривљени је по започетом нападу, дакле у тренутку када је оштећени бацио на његов аутомобил секиру која је остала на асфалту, окренуо своје возило и вратио се ближе месту где је секира била на асфалту и није изашао из возила и покушао да се рецимо физички обрачуна са оштећеним док још није изашао из дворишта и прескакањем ограде стигао до секире те исту подигао и поново њоме напао окривљеног односно није покушао да из возила изиђе и покуша стићи до секире која је на асвалту, већ је из свог возила узео пиштољ који је претходно већ имао у касети испод свог седишта, репетирао га у два наврата чиме по оцени Апелационог суда интензитет његове одбране није био прилагођен средству које је оштећени имао, а како то правилно закључује првостепени суд у образложењу своје пресуде,те по ставу Апелационог суда радња коју је предузео није била нужна односно неопходно потребна да се њоме заштити његово угрожено добро односно одбије истовремени противправни напад.
Правилно је при том првостепени суд оценом одбране окривљеног коју је дао на записнику приликом саслушања у полицији утврдио да је окривљени АА у тренутку док је оштећени притрчавао са секиром у руци његовом возилу извадио пиштољ из касете возила испод возачевог седишта(који недозвољено носи) исти репетирао и повукао обарач али да до опаљења није дошло будући да је предметни пиштољ, сходно налазу НКТЦ-а и налазу и мишљењу судског вештака балистичара био функционално исправан, али је имао одређену ману због које, и поред притискања обарача, није дошло до опаљења метка. Наиме, из поменутог налаза НКТЦ-а произилази да се метак који је извађен из цеви пиштоља налазио у предметном пиштољу што по налазу вештака управо указује да је дошло до репетирања пиштоља односно како је један метак пронађен ван пиштоља а други у његовој цеви, правилно је утврђено да је у два наврата дошло до репетирања предметног пиштоља. Суд у погледу ове чињенице правилно доводи у везу налаз вештака балистичара, исказ оштећеног и сведокиње Бојане Мићуновић те правилно налази да је окривљени АА имао намеру да пуца али да у томе није успео због тога што до опаљења метка није дошло па је кривично дело и остало у покушају, тако да су сви жалбени наводи браниоца окривљеног изнети у правцу непостојања намере за извршењем дела оцењени као неосновани.
На правилно утврђено чињенично стање како у погледу радњи извршења кривичног дела убиство у покушају из члана 113 КЗ у вези члана 30 прекорачењем граница нужне одбране у вези члана 19 став 3 КЗ тако и у погледу кривичног дела из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ првостепени суд је правилно оценио све изведене доказе како појединачно тако и у склопу одбране оптуженог те је правилно применио кривични закон и приликом правне квалификације кривичних дела у питању, тако да су неосновани и паушални жалбени наводи браниоца окривљеног да је у овом случају примењен закон који се не може применити,а оцена је Апелационог суда да је првостепени суд у образложењу пресуде одређено и потпуно у смислу одредбе чл.361 ст.7.3КП изнео које чињенице узима као доказане те којим се разлозима руководио приликом оцене да ли у конкретном случају на страни оптуженог постоји кривично дело или не.
Жалбом тужиоца се указује и на погрешну одлуку о кривичној санкцији с тим што тужилац у својој жалби наводи да је приликом одлучивања о кривичној санкцији првостепени суд преценио значај олакшавајућих околности погрешно их ценећи нарочито олакшавајућим а да је с друге стране пропустио да цени низ отежавајућих околности, наводећи да је окривљени до сада долазио у сукоб са законом и да је осуђиван за кривична дела са елементима насиља, док се жалбом браниоца првостепена пресуда не побија због одлуке о казни па је другостепени суд сходно одредби члана 383 КЗ пресуду у том правцу испитао по службеној дужности и налази да је првостепени суд правилном оценом утврђених олакшавајућих околности, правилно им дајући значај нарочито олакшавајућих околности, те применом одредбе члана 56 и 57 КЗ утврдио појединачне казне испод законског минимума запрећених казни при чему Апелациони суд налази да је и одредбом члана 19 став 3 КЗ у овом случају прописано да се за кривично дело из члана 113 КЗ које је извршено у прекорачењу нужне одбране може учинилац и блаже казнити.
Стога, оценом олакшавајућих околности које је првостепени суд утврдио и које по оцени Апелационог суда заиста стоје на страни окривљеног, те налажењем да отежавајућих околности у овом случају нема и то у виду раније осуђиваности за кривична дела са елементима насиља коју тужилац истиче у својој жалби а што произилази из извода из КЕ за окривљеног, као и оценом тежине дела (у питању је извршење наиме два кривична дела) те оценом личности окривљеног као и оценом да су могуће последице ипак у овом случају изостале, али оценом степена угрожености заштићеног добра, Апелациони суд је става да се у конкретном случају и блажом казном може постићи сврха кажњавања па је окривљеном за кривично дело убиство у покушају из члана 113 у вези члана 30 и 19 став 3 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 3 године а за кривично дело из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ казну затвора у трајању од 1 године и применом члана 60 КЗ истог осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци налазећи да се овако изреченом казном може постићи сврха кажњавања из члана 4 и 42 КЗ у коју се применом одредбе члана 63 КЗ урачунава време које је оптужени провео у притвору почев од 13.11.2010.годинe до 21.07.2011.године.
Правилна је и законита одлука првостепеног суда у погледу изречене мере безбедности и у том погледу првостепени суд је дао јасне, правилне и прихватљиве разлоге у образложењу своје пресуде.
На основу свега изнетог а применом одредаба чланова 391 и 388 ЗКП одлучено је као у изреци ове пресуде.
Записничар Председник већа - судија
Бранислава Муњић с.р. Нада Хаџи-Перић с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)