Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.02.2012.

Кж1 1267/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1267/11
Дана 14.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Душка Миленковића, председника већа, Вучка Мирчића и Снежане Димитријевић, чланова већа, са стручним сарадником Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету против окривљених АА и ББ, због кривичног дела трговине људима из члана 387 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, одлучујући по жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној на пресуду Вишег суда у Београду К.бр.1480/10 од 08.06.2010. године, на седници већа одржаној дана 14. фебруара 2012. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, а пресуда Вишег суда у Београду К.бр.1480/10 од 08.06.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.1480/10 од 08.06.2010. године, окривљени АА и ББ, на основу члана 355 став 1 тачка 2 ЗКП-а, ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело трговине људима из члана 388 став 3 у вези става 1 КЗ, у вези члана 33 КЗ, док је истом пресудом одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против пресуде жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и то због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 367 тачка 1 и 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, и због погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 367 тачка 3 и 370 став 1 ЗКП-а, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да се преиначи и окривљени ББ и АА огласе кривима за наведено кривично дело и казне по закону.

Апелациони јавни тужилац у Београду, у поднеску Ктж.бр.1297/11 од 17.03.2011. године, предложио је да се уважи жалба Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбом јавног тужиоца, па је по оцени навода и предлога у изјављеној жалби, а узевши у обзир и мишљење надлежног јавног тужиоца, нашао:

Жалба је неоснована.

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд у Београду, поводом изјављене жалбе, а на основу члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП-а, пази по службеној дужности.

Такође, побијана пресуда не садржи ни битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, које би се састојале у томе, како се наводи у жалби јавног тужиоца, да првостепени суд није дао разлоге за своју пресуду и да је погрешно утврдио чињенично стање.

Разматрајући списе предмета, Апелациони суд је утврдио да је првостепени суд, након изјављене жалбе јавног тужиоца, утврдио да је окривљени АА умро, па је у односу на њега обуставио поступак решењем К.бр.1480/10 од 20.12.2010. године. Из ових разлога, жалба у односу на окривљеног АА је беспредметна.

У жалби јавног тужиоца се наводи да првостепени суд у побијаној пресуди није дао оцену доказа, да није јасно које је исказе прихватио, а које не, а ни које је закључке извео из изведених доказа, пре свега исказа окривљених и сведока. Када је у питању окривљена, очигледно је да је врбовала малолетну оштећену, која је имала тринаест и по година, да се бави проституцијом, злоупотребила је њено поверење, искористила чињеницу да живи без родитеља, те да није од значаја да ли је оштећена силом присиљавана на проституцију, имајући у виду њену старосну доб, пошто се ради о детету млађем од 14 година, а та деца уживају посебну законску заштиту, управо због неспособности за расуђивање.

Апелациони суд у Београду је жалбене наводе јавног тужиоца оценио као неосноване. Они се, углавном, своде на другачију оцену исказа окривљених и других доказа, тј. сведока, у односу на оцену и закључке првостепеног суда. Међутим, првостепени суд је, по налажењу овога суда, правилно ценио исказе окривљених, оштећене и сведока, довољно је расветлио одлучне чињенице и у свему правилно и потпуно утврдио чињенично стање и за своје закључке изнео јасне и аргументоване разлоге, које у погледу одлучних чињеница не садрже никакве противуречности, недостатке и нејасноће, а које у свему као правилне прихвата и овај суд, а посебно је одређено и потпуно изнео које чињенице и из којих разлога је узео као недоказане.

Пре свега, из исказа оштећене сведока СС, нису утврђене одлучне чињенице које су наведене у оптужници, већ је утврђено да је почела да се бави проституцијом на панчевачком путу, код кафане „__“ са другарицом СС1, да ју је окривљена ББ једном случајно видела, да ју је претукла и забранила да долази и да се бави проституцијом, али је она наставила са тим својом вољом, да није давала новац окривљеној или делила са њом, те да је и окривљени Самир викао на њу када би је видео на месту где се тиме бавила. На тај начин, сведокиња је потврдила исказе окривљених, који су порицали извршење предметног кривичног дела. Такође, ни сведоци СС2 и СС3, нису потврдили одлучне чињенице да су окривљени извршили кривично дело за које су оптужени.

Првостепени суд је правилно анализирао и оценио исказе окривљених, који су порицали извршење кривичног дела, па их је прихватио као веродостојне, зато што су поткрепљени исказом малолетне оштећене СС.

Код постојећег стања ствари, по оцени овога суда, правилан је закључак првостепеног суда да из исказа окривљених и спроведених доказа, није доказано да су извршили кривично дело за које су оптужени, па имајући све то у виду, као и одредбу члана 18 став 3 ЗКП-а, правилно је ослободио оптужбе окривљене на основу члана 355 став 2 ЗКП-а.

Из изнетих разлога, а на основу члана 388 ЗКП-а, одлучено је као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа – судија
Снежана Меденица,с.р.     Душко Миленковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)