Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.09.2010.

Кж1 1838/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1838/10
Дана 23.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Николе Мићуновића, председника већа, Александре Златић и Снежане Димитријевић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези члана 33 Кривичног законика, одлучујући о жалби Првог општинског јавног тужиоца у Београду, изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду К.бр.1503/09 од 29.10.2009. године, у седници већа одржаној у смислу члана 375 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, дана 23.09.2010. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе Првог општинског јавног тужиоца у Београду, УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду К.бр.1503/09 од 29.10.2009. године и списи предмета ВРАЋАЈУ првостепеном суду на поновни поступак.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду К.бр.1503/09 од 29.10.2009. године, окривљени АА, на основу члана 355 тачка 3 ЗКП ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези члана 33 Кривичног законика, те је ослобођен плаћања трошкова кривичног поступка и одређено да исти падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Први општински јавни тужилац у Београду, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, предлажући да другостепени суд укине првостепену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку.

У одговору на жалбу браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, предложено је да другостепени суд одбије жалбу тужиоца, као неосновану.


У поднеску Ктж.бр.3858/09 од 29.12.2009. године, Окружни јавни тужилац, као надлежни тужилац, предложио је да се уважи жалба Првог општинског јавног тужиоца у Београду и првостепена пресуда укине, те предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку.

Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, а по оцени навода изнетих у жалби јавног тужиоца, одговора на жалбу браниоца окривљеног, као и мишљења надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној у смислу члана 375 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, дана 23.09.2010. године, нашао:

жалба је основана.

Као што се основано указује жалбом јавног тужиоца, у првостепеној пресуди нису дати јасни и потпуни разлози да нема доказа о одлучној чињеници да је у циљу прибављања противправне имовинске користи омогућио недозвољен транзит и боравак на територији Републике Србије лицима који нису држављани Републике Србије што је резултирало битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, па обзиром на то чињенично стање није правилно и потпуно утврђено.

Наиме, у образложењу првостепене пресуде, на страни 6 у ставу 2, првостепени суд је навео да је на несумњив начин утврдио да је окривљени АА у периоду од 14.-21.05.2009. године примио у стан три лица која су држављани Гвинеје, за која је претходно замољен да их прими од стране свог брата ББ из Немачке, који му је ова лица представио као своје пријатеље и за шта је добио накнаду од 300 евра, који новац му је остао након што је претходно преко “Western Union“-а подигао у два наврата укупан износ од 1.600 евра, од чега је 400 евра задржао јер му је то послала сестра на име трошкова сахране мајке, а 300 евра, по договору са братом, је задржао због трошкова које је имао према држављанима Гвинеје. По налажењу првостепеног суда, окривљени је приликом сусрета са држављанима Гвинеје видео њихове пасоше, али њихов боравак није пријавио надлежним органима. С обзиром на наведено, првостепени суд је извео закључак да сама чињеница да је окривљени критичном приликом подигао износ од 1.600,00 еура (преко “Western Union“-а, неспорно), иако је током поступка мењао одбрану у делу у ком се односи на висину новца који је у конкретном случају примио, не доказује несумњиво да је новац послат окривљеном а ради омогућавања недозвољеног боравка у Србији или транзита кроз Србију. Међутим, првостепени суд је пропустио да ову одлучну чињеницу цени, не само кроз недоследност у исказу окривљеног, већ и кроз међусобну повезаност исказа окривљеног и сведока СС, која се различито од окривљеног изјашњава о предметним догађајима и новцу, те и осталих изведених доказа, према којима произилази да је читаво време поступао по налогу свог брата и да је примио имовинску корист на име боравка страних држављана у својој кући због чега се, као што основано наводи јавни тужилац у изјављеној жалби, не може искључити користољубива намера окривљеног, па како, по налажењу Апелационог суда о овој одлучној чињеници суд није дао јасне разлоге, то је првостепена пресуда морала бити укинута.

У поновном поступку, првостепени суд ће, поступајући по примедбама из овог решења, отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка на коју је овим решењем указано, те ће, након што потпуно и правилно утврди чињенично стање релевантно за одлучивање о кривици окривљеног, по потреби и суочењем окривљеног и његове супруге, при чему ће првенствено имати у виду намеру прибављања користи као обележје кривичног дела које је окривљеном стављено на терет, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку за коју ће дати јасне и убедљиве разлоге.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је, на основу члана 389 став 1 ЗКП, донео одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р. Никола Мићуновић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)