Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.07.2010.

Кж1 1990/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1990/10
Дана 15.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д




АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА, због кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарења људи из чл. 250 ст. 2 у вези ст.1 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против пресуде Петог општинског суда у Београду К.бр.1033/07 од 13.10.2009.године, у седници већа одржаној дана 15.07.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВА СЕ жалба јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду, па се УКИДА пресуда Петог општинског суда у Београду К.бр.1033/07 од 13.10.2009.године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Првостепеном пресудом окр.АА на основу чл.355 ст. 1 тач. 2 ЗКП-а ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољени прелаз државне границе и кријумчарења људи из чл. 350 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ-а. Истом пресудом одређено је да трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Петог општинског јавног тужилаштва у Београду због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде Кривичног закона и због погрешно утврђеног чињеничног стања са предлогом да другостепени суд укине ожалбену пресуду и предмет врати на поновно суђење.

Апелациони јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду у поднеску Ктж.бр.213/10 од 10.02.2010.године предложио је да се жалба јавног тужиоца усвоји и ожалбена пресуда укине.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, коју је испитао по службеној дужности у смислу одредбе чл. 380 ЗКП-а, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

-жалба је основана.

Основано се жалбом јавног тужиоца побија првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка, јер је и по оцени већа Апелационог суда побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП-а, с обзиром да су разлози о одлучним чињеницама потпуно нејасни и у знатној мери противречни. Наиме, првостепени суд је окр.АА на основу чл.355 ст. 1 тач. 2 ЗКП-а ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољени прелаз државне границе и кријумчарења људи из чл.350 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ-а, наводећи у образложењу своје одлуке да није доказано да је окривљени знао да је у организацији која превози стране држављане који су илегално прешли државну границу, те да је изведеним доказима утврђено да окривљени о начину преласка границе са албанским држављанима није разговарао, због непознавања језика, да није разговарао са лицем које је довезло та лица на одредиште, већ му је то лице показало возило окривљеног, да је окривљени током вожње разговарао са члановима своје породице о уобичајеним стварима и да је једном остварио контакт са НН лицем, непознатог броја телефона, након чега му је старије лице из возила предало 100 еура, па се по наложењу првостепеног суда поставља питање на основу којих доказа је тужилаштво заузело став да је окривљени знао о илегалном преласку тих лица преко државне границе.

Међутим, по оцени већа Апелационог суда, а како се то основане указује и жалбом јавног тужиоца, напред наведени разлози првостепеног суда су, имајући у виду стање у списима и изведене доказе, пре свега исказа испитаних сведока, као и одбрану окривљеног, нејасни и противречни. Наиме, првостепени суд је прихватио одбрану окр.АА да га је НН лице под надимком „Пецко“ ангажовало ради превоза лица од Бујановца до Београда, за износ од 300 еура, да је од свог брата од стрица ББ дана 05.09.2007.године позајмио аутомобил марке „_“ регистарских ознака НИ _, и у поподневним часовима из Поповца кренуо ка Бујановцу где је на пар километара иза Бујановца, ка Прешеву, на паркинг простору стао, а у возило су ушла тројица мушкараца који су чекали на том месту. Та лица користила су албански језик, српски нису познавали, а његов задатак је био да их превезе до Београда тј. до хотела „Хајат“. Током вожње зазвонио му је телефон са њему непознатог броја и јавило му се лице које слабије говори српски језик и рекло му да телефон преда најстаријем од путника у возилу, а по завршетку разговора то лице му је предало 100 еура, при чему је договор био да када дођу на одредиште окривљени добије још 200 еура. У току вожње контактирао је са својим братом од стрица ББ, са такође братом ВВ као и фиксним телефоном своје породице. С обзиром да је само један број мобилног телефона који се према извештају „Телекома Србије“ води на лице по имену СС, уз напомену да „Телеком Србије“ од дана продаје картице нема евиденцију о даљој промени власника, односно корисника картице, остао неидентификован, то по оцени првостепеног суда одбрана окривљеног ничим није доведена у сумњу. Такође, суд је у потпуности прихватио исказ сведока СС1 службеника ПУ за град Београд-Управе за странце, који је навео да је заједно са колегиницом СС2 радио на предмету овде окривљеног АА, те су од стране шефа службе СС3 прослеђена оперативна сазнања да ће дана 05.09.2007 године до 06.09.2007.године бити покушано кријумчарење односно пребавицање страних држављана преко територије Републике Србије, а који су на територију наше земље илегално ушли, те је његово задужење било да са још колега оде на „Бубањ поток“ на искључење ауто-пута, на наплатну рампу, да сачека возило марке „БМВ“ црвене боје за које су имали дојаву да ће се у њему налазити страни држављани, а имали су оперативна сазнања да страни држављани треба да буду довезени до хотела „Хајат“, па је навео и да су имали сазнања да је окривљеног ангажовао младић из Поповца чије му име и презиме није познато.

С обзиром на напред наведено, нејасно је на основу чега је првостепени суд закључио да није доказано да је окривљени знао да су лица која превози илегално прешла државну границу и да су страни држављани, а при томе имајући у виду чињеницу која је потврђена у одбрани окривљеног, да је најпре ангажован за превоз 3-4 албанца од стране лица под надимком „пп“ кога површно познаје, а за износ од 300 евра, при чему се окривљени не бави такси превозом као својом основном делатношћу, као и да је у току вожње добио позив са непознатог броја од лица које је слабо говорило српски и које му је рекло да ће бити плаћен одмах са 100 евра, а по завршетку вожње још са 200 евра и које је тражило да разговара са најстаријим путником, те имајући у виду и чињеницу да је МУП-Управа за странце, имала оперативна сазнања да ће дана 05.09.2007.године до 06.09.2007.године бити покушано пребацивање страних држављана преко територије Републике Србије, а који су на територију Републике Србије илегално ушли, те да сачекају возило марке „БМВ“ црвене боје за које су имали дојаву да ће се у њему налазити страни држављани.

Имајући у виду све напред изнето, не може се прихватити као јасан и уверљив закључак првостепеног суда да окривљени није знао да је у организацији која превози стране држављане који су илегално прешли државну границу, те је првостепена пресуда уважавањем жалбе јавног тужиоца морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на које је указано овим решењем, тако што ће правилном оценом изведених доказа, утврдити да ли је у конкретном случају код окривљеног постојао умишљај приликом предузимања радње које су му у овом кривичном поступку стављене на терет, те ће у образложењу пресуде дати довољно јасне и аргументоване разлоге о одлучним чињеницама.

Са изнетих разлога, а на основу одредби чл. 389 ст. 1 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци решења.



Записничар Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић Синиша Важић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)