Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.02.2011.

Кж1 2251/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
КЖ1 – 2251/2010
Дана 17.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Савке Гогић - председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић - чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Лазин - записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 2 у вези става 1 КЗ-а, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Општинског јавног тужилаштва у Бољевцу и браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, изјављеним против пресуде Општинског суда у Бољевцу К.бр.4/09 од 25.05.2009. године, у седници већа одржаној у смислу одредби члана 375 ЗКП-а дана 17.02.2011. године, у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца у Београду и браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА – адвоката АБ и по службеној дужности УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Бољевцу К.бр.4/09 од 25.05.2009. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Општински суд у Бољевцу је пресудом К.бр.4/09 од 25.05.2009. године огласио кривим окривљеног АА због извршења кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 2 у вези става 1 КЗ-а и осудио га је на казну затвора у трајању од 1 (једне) године која му се има рачунати од дана када ступи на издржавање исте и истовремено му је изрекао и новчану казну у износу од 200.000,00 (двестахиљада) динара коју је окривљени дужан да плати у року од 2 месеца рачунајући од дана правноснажности пресуде и одређено је да ће ако окривљени не плати новчану казну у остављеном року од 2 месеца иста бити замењена у казну затвора и то тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим што казна затвора по овом основу не може бити дужа од 6 месеци.

Истом пресудом окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 5.000,00 динара и на име осталих трошкова кривичног поступка износ од 5.464,00 динара, а све у року од 2 месеца рачунајући од дана правноснажности пресуде под претњом принудне наплате.

Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили:

- јавни тужилац Општинског јавног тужилаштва у Бољевцу због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да жалбени суд преиначи пресуду Општинског суда у Бољевцу К.бр.4/09 од 25.05.2009. године тако што ће окривљеног АА за кривично дело пореска утаја из члана 229 став 2 у вези става 1 КЗ-а осудити на строжију затворску казну у односу на првостепену пресуду.

- бранилац окривљеног АА – адвокат АБ из свих законских разлога, са предлогом да се пресуда Општинског суда у Бољевцу К.бр.4/09 од 25.05.2009. године укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање. У жалби је истакнут и захтев браниоца окривљеног да буде позван на седницу већа другостепеног суда када се буде разматрала жалба. Бранилац је у законском року поднео и допуну жалбе.

Одговор на жалбу јавног тужиоца Општинског јавног тужилаштва у Бољевцу поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат АБ са предлогом да жалбени суд одбије као неосновану жалбу Општинског јавног тужилаштва у Бољевцу.

Заменик Апелационог јавног тужиоца у Београду је у свом поднеску КТЖ.бр.481/2010 од 25.02.2010. године ставио предлог да Апелациони суд у Београду уважи као основану жалбу јавног тужиоца Општинског јавног тужилаштва у Бољевцу изјављену против пресуде Општинског суда у Бољевцу К.бр.4/09 од 25.05.2009. године и да наведену пресуду преиначи у погледу одлуке о казни тако што ће окривљеном АА за кривично дело пореска утаја из члана 229 став 2 у вези става 1 КЗ-а изрећи затворску казну у дужем временском трајању, а да жалбу браниоца окривљеног АА – адвоката АБ изјављену против наведене пресуде одбије као неосновану.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у смислу одредби члана 375 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца у Београду и браниоца окривљеног АА – адвоката АБ. На седници већа Апелациони суд је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380 ЗКП-а, жалбама и одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

По налажењу Апелационог суда у Београду као другостепеног побијана пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а на коју другостепени суд пази по службеној дужности у складу са одредбама члана 380 став 1 ЗКП-а, а која повреда се састоји у томе што је изрека пресуде неразумљива и противречна сама себи и што су нејасни разлози о одлучним чињеницама које су од значаја за одлуку о кривичној санкцији.

Наиме, изрека пресуде је неразумљива и противречна сама себи обзиром да првостепени суд у чињеничном опису кривичног дела као радњу извршења кривичног дела пореска утаја наводи једну од алтернативно предвиђених радњи извршења овог кривичног дела, односно наводи да је окривљени као власник и одговорно лице "СС" „дао лажне податке о законито стеченим приходима, о предметима и другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза“, а затим даље описујући начин извршења овог кривичног дела даје опис друге радње извршења овог кривичног дела, односно наводи да окривљени наведене рачуне „није евидентирао у својим пословним књигама и да у поднетим пореским пријавама за обрачун ПДВ за период од 01.03.2008. године до 30.04.2008. године исте није исказао као своју пореску обавезу у укупном износу до 4.207.338,00 динара“.

Осим тога, основано се жалбом браниоца окривљеног АА – адвоката АБ указује да првостепена пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама у погледу умишљаја односно намере избегавања плаћања пореза. Субјективну страну кривичног дела пореска утаја чини предузимање кривично-правних радњи прописаних чланом 229 КЗ у намери избегавања плаћања пореза, доприноса или других дажбина и она мора постојати код свих облика радње извршења, те се ово кривично дело може извршити само са директним умишљајем. Првостепени суд одбрану окривљеног тумачи и цени као признање извршења кривичног дела, а при томе не даје разлоге у погледу навода одбране окривљеног да је он био у убеђењу да је све рађено легално и како треба, односно да је био у заблуди о овим чињеницама, осим што то не прихвата. На даље, приликом оцене одбране окривљеног у склопу осталих доказа суд не даје разлоге ни о осталим чињеницама од значаја за разјашњење ове кривично-правне ствари, а наиме да ли је СС1 директно предавао документацију књиговођи или је то радио окривљени, и код кога су се документација и рачуни налазили.

Услед учињене битне повреде одредаба кривичног поступка на коју је напред указано, ни чињенично стање се за сада са сигурношћу није могло испитати, из којих разлога је првостепена пресуда морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама Апелационог суда у Београду као другостепеног, отклониће битну повреду одредаба кривичног поступка на коју му је указано овим решењем, водећи при томе рачуна и о осталим жалбеним наводима браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, везаним за погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и одлуку о кривичној санкцији, као и о жалбеним наводима јавног тужиоца Општинског јавног тужилаштва у Бољевцу, који нису били предмет посебне оцене, с обзиром на разлоге укидања пресуде, те ће извести све потребне доказе, и након њихове оцене правилно и потпуно утврдити чињенично стање, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, у којој ће о свим одлучним чињеницама дати јасне и аргументоване разлоге.

На основу свега напред наведеног Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења, а на основу одредби члана 389 ЗКП-а.


Записничар Председник већа-судија
Снежана Лазин с.р. Савка Гогић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)