Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.07.2011.

Кж1 2518/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 2518/11
Дана 04.07.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Слободана Рашића, председника већа, судија Александре Златић и Здравке Ђурђевић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Јеленом Савић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет допинг средстава из члана 49 Закона о спречавању допинга у спорту и др., одлучујући о жалби Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.1442/10 од 21.03.2011. године, у седници већа одржаној 20.06.2011. године, у присуству окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, дана 04. јула 2011. године , донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Вишег јавног тужилаштва у Београду, а пресуда Вишег суда у Београду К.бр.1442/10 од 21.03.2011. године, се ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.1442/10 од 21.03.2011. године, окривљени АА је на основу чл.355 ст.1 тач.2 ЗКП-а ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет допинг средстава из члана 49 став 1 Закона о спречавању допинга у спорту и на основу одредбе чл.355 ст.1 тач.1 ЗКП-а ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358 став 1 КЗ-а. На основу члана 87 КЗ-а, према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једна картонска кутија у којој се налази 200 ампула нандролон деканолат, једна ПВЦ кеса у којој се налази 70 ампула нандролон деканолат, једна картонска кутија у којој се налази 17нандролон деканолата, једна картонска кутија у којој се налази 107 кутија тестостерона, једна картонска кутија у којој се налази 38 кутија аговорина и једна кутија тестостерона депо, 27 кутија провирона, 43 ампуле са натписом Сустанол, 20 ампула са натписом Винстрол, једна картонска кутија у којој се налазе четири кутије станозолол капсула, пет скалпела, једне маказе и једне лепљиве траке, две кутије са две табле са натписом Оксиментхоломе ин , три табле са натписом Напосим и три ампуле тестостерон депо, осам кесица са натписом Туранабол, једна кутија напосима, четири кесице са натписом „Ред драгон“, 69 кутија са натписом Супстанол 350, шест паковања са натписом три тренабол 150, 65 ампула разних назива и једна књига са тврдим повезом у којој се у посебно припремљеном отвору налази пакет умотан у фолију. На основу члана 197 став 1 ЗКП-а, окривљени је ослобођен плаћања трошкова и судског паушала и исти падају на терет буџетских средстава.

Против наведене пресуде жалбу је изјавило Више јавно тужилаштво у Београду, због повреде Кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијану пресуду и врати предмет првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Окривљени АА је у одговору на жалбу предложио да Апелациони суд одбије жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду и да њега и његове браниоце обавести о седници већа другостепеног суда.

Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, је у одговору на жалбу предложио да Апелациони суд жалбу тужиоца одбије као неосновану и потврди првостепену пресуду.

Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1, је предложио да Апелациони суд у Београду одбије жалбу тужиоца као неосновану, потврди пресуду Вишег суда у Београду и обавести о седници већа окривљеног и браниоца.

Апелациони јавни тужилац је у свом поднеску Ктж.бр.2460/11 од 20.05.2011. године, предложио да Апелациони суд у Београду уважи као основану жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.1442/10 од 21.03.2011. године.

Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, а по оцени навода изнетих у жалби, Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној у присуству окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца и браниоца окривљеног, адвоката АБ1, нашао:

Жалба је неоснована.

У првостепеном поступку нису учињене, нити првостепена пресуда садржи оне битне повреде одредаба кривичног поступка, а ни повреде Кривичног закона, на које жалбени суд пази по службеној дужности у смислу члана 380 ЗКП-а.

Неосновани су жалбени наводи Вишег јавног тужилаштва да је првостепени суд погрешно оценио изведене доказе, након чега је извео погрешан закључак на који је применио материјални закон који се није могао применити, чиме је учинио повреду Кривичног закона, нашавши да се у радњама окривљеног не садрже законска обележја кривичних дела која су му стављена на терет, јер је погрешно интерпретирао законски текст кривичних дела из Закона о спречавању допинга у спорту, где је јасно начињена разлика у погледу лица које супстанце или средства из категорије допинга неовлашћено производи или на други начин ставља у промет од лица које таква средства и користи у спорту, чиме је санкционисано недозвољено понашање лица које прометује забрањена допинг средства, при чему се ничим не захтева да крајњи корисник таквих средстава и искористи у спорту, већ је довољно да сама употреба ових средстава – лекова представља допинг у спорту, те је окривљени слањем забрањених супстанци у Велику Британију морао знати да ће прималац пошиљке или било која друга особа такве лекове искористити са циљем допинга у спорту. Такође, остаје нејасно због чега је окривљени таква средства слао у књизи у чијој унутрашњости је претходно начинио отвор, па је службенику лажно представио да се ради о пакету са тврдим повезом, а никако о пошиљци чији садржај мора бити назначен, не само у јавној исправи поште, него и на самом пакету који се шаље у иностранство, што све указује на свест окривљеног да знајући да средства представљају допинг уколико се користе у спорту у циљу остваривања што веће зараде од продаје истих, таква средства слао извесном _ у Великој Британији.

Наиме, по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је за свој став дао јасне и уверљиве разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд, с обзиром да током поступка није доказано да је окривљени извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет допинг средстава из чл.49 Закона о спречавању допинга у спорту , односно није доказано да је окривљени неовлашћено у циљу допинга у спорту стављао у промет супстанце које се налазе на листи забрањених допинг средстава у спорту објављених у Службеном гласнику бр. 21/08, будући да је током поступка као неспорно доказано да је окривљени у више наврата слао у иностранство – Велику Британију лекове – средства која имају широк спектар медицинске примене (лечење различитих облика малигних обољења код жена, лечење импотенције код мушкараца и др.), а која средства се, између осталог ,могу користити и као допинг средства и као таква се налазе на наведеној листи забрањених допинг средстава,међутим,из изведених доказа током првостепеног поступка није утврђено да је окривљени лекове ближе описане у изреци побијане пресуде стављао у промет управо у циљу допинга у спорту, што представља битно обележје бића кривичног дела које је окривљеном стављено на терет.

Имајући у виду напред наведено, правилно је првостепени суд нашао да није на неспоран начин утврђено да је окривљени АА извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет допинг средстава из члана 49 став 1 Закона о спречавању допинга у спорту, будући да ни из једног доказа током поступка није утврђено да је окривљени у периоду од 2007. године до 12.05.2009. године неовлашћено, у циљу допинга у спорту преносио допинг средства, ближе описана у изреци пресуде, због чега га је правилно суд на основу одредбе члана 355 став 1 тачка 2 ЗКП-а ослободио од оптужбе у складу са начелом in dubio pro reo, па се жалбени наводи Вишег јавног тужилаштва, који истиче да је пресуда донета на основу погрешно утврђеног чињеничног стања показују као неосновани.

Такође, што се тиче кривичног дела описаног под тачком 2 изреке побијане пресуде,а које се окривљеном ставља на терет – навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358 став 1 КЗ-а, правилно је првостепени суд нашао да у конкретном случају нема елемента бића кривичног дела које се окривљеном ставља на терет, с обзиром да је из исказа сведока СС – _ Дирекције за писмоносне услуге Јавног предузећа „ПТТ Србија“,утврђено да се приликом пријема пошиљке од стране поште не сачињава никаква исправа или други документ у виду белешке или изјаве, нити се податак о пријему пошиљке уноси у какву књигу или другу врсту евиденције, па како наведене радње сходно оваквом поступању поште нису предузете ни када је окривљени послао лекове – средства извесним лицима у Великој Британији, то је суд нашао да се у конкретном случају не може радити о радњи извршења кривичног дела које је окривљеном стављено на терет.

Наиме, за остварење бића кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358 став 1 КЗ-а неопходно је да окривљени довођењем у заблуду наведе надлежни орган, да у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито, што може да служи као доказ у правном саобраћају, што се у конкретном случају није догодило, будући да окривљени није довео у заблуду службеника поште да у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито, јер до овере садржине послатог пакета није ни дошло, имајући у виду да се приликом слања пошиљке о њеној садржини не саставља никаква јавна исправа, записник или књига,па су супротни жалбени наводи тужиоца оцењени као неосновани.

Такође,неосновани су жалбени наводи тужиоца да начин слања наведених пошиљки указује на свест окривљеног да је знао да исти представљају допинг уколико се користе у спорту ,с обзиром да стоји чињеница да је начин паковања лекова у издубљеној књизи са тврдим корицама неуобичајен за поштански саобраћај, али иста не указује да се ради о овом кривичном делу, јер је по налажењу овог суда правилно првостепени суд нашао да се оваквим паковањем поштански службеник може довести у заблуду у погледу врсте пошиљке, али то нема никакве везе са оверавањем садржине пакета, што би представљало радњу извршења кривичног дела које се окривљеном ставља на терет, односно да је оваква пошиљка била спакована на другачији начин, односно да се знала њена права садржина могла би бити упућена на царински преглед, па би прикривање чињеница о садржини пошиљке могло представљати царински прекршај, а не радњу кривичног дела које је окривљеном стављено на терет, због чега га је правилно првостепени суд окривљеног ослободио од оптужбе на основу одредбе члана 355 став 1 тачка 1 ЗКП-а, будући да дело за које је окривљени оптужен по закону није кривично дело.

Сем тога, по налажењу Апелационог суда, чињенични опис кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја из чл.358 ст.1 КЗ, које се окривљеном ставља на терет оптужницом Вјт-а у Београду Кт.бр. 816/09 од 22.07.2009.године, не садржи субјективне елементе бића кривичног дела (виност), будући да у конкретном случају није наведено да ли је окривљени критичном приликом поступао са умишљајем, а што је настало пропустом овлашћеног тужиоца ,при чему првостепени суд није овлашћен да самоиницијативно у изреку пресуде уноси облик виности .

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је на основу члана 388 ЗКП-а, одлучио као у изреци пресуде.



Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Јелена Савић, с.р. Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
ЈС/МИ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)