Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.06.2011.

Кж1 2650/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 2650/11
Дана 28.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са самосталним саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету против оптуженог АА и др., због кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 став 2 у вези става 1 КЗ, у вези члана 33 КЗ, одлучујући о жалби Вишег јавног тужиоца у Београду, жалби браниоца оптуженог АА, адв. АБ и жалби браниоца оптуженог ББ, адв. БА, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду К.бр. 1915/2010 од 21.02.2011. године, у седници већа одржаној у смислу члана 375 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца у Београду и браниоца оптуженог ББ, адв. БА, дана 28.06.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду и бранилаца оптужених АА и ББ и пресуда К.бр. 1915/2010 од 21.02.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 1915/10 од 21.02.2011. године, оптужени АА и ББ оглашени су кривим да су као саизвршиоци починили кривично дело неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и због кривичног дела тешке крађе у продуженом трајању учињене у саизвршилаштву из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ, у вези члана 33 и 61 КЗ, док је оптужени АА оглашен кривим и да је починио кривично дело неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, кривично дело недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ и због кривичног дела разбојништва из члана 206 став 2 КЗ, па је оптужени АА, након што су му утврђене појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 213 став 2 у вези става 1, у вези члана 33 КЗ, у трајању од 4 (четири) месеца, за продужено кривично дело из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, у трајању од 1 (једне) године, за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ, у трајању од 3 (три) године, за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ, у трајању од 6 (шест) месеци и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, и за кривично дело из члана 206 став 2 КЗ, у трајању од 2 (две) године, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 18.09.2009. године до 21.02.2011. године и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, а ако оптужени у остављеном року не плати новчану казну иста ће се заменити казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне, одредити 1 (један) дан казне затвора. Том пресудом, оптуженом ББ је за кривично дело из члана 213 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, утврђена казна затвора у трајњу од 4 (четири) месеца, а за кривично дело из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ, у вези члана 33 и 61 КЗ му је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) године, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца. Истом пресудом, оптужени су на основу члана 196 став 4 ЗКП-а, ослобођени да накнаде трошкове кривичног поступка и паушала. Истом пресудом, на основу члана 246 став 7 КЗ и члана 87 КЗ према оптуженом АА изречена је мера безбедности одузимања предмета и то опојне дроге - хероин у количини од 6,30 грама и опојне дроге - марихуане у количини од 0,63 грама, док се, од оптуженог АА том пресудом, а на основу одредбе члана 348 став 5 КЗ одузима пиштољ марке М-70, црне боје, калибра 7,65мм, фабричког броја __ и 23 метка калибра 7,65мм. На основу члана 92 КЗ од оптуженог АА одузима се имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 517 евра и 757.540,00 динара, док се оштећени АД „__“ упућује на парнични поступак ради остваривања имовинско-правног захтева.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-Виши јавни тужилац у Београду, због одлуке о казнама, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи тако што ће оптужене осудити на казне затвора у дужем временском трајању,

-Бранилац оптуженог АА, адв. АБ, због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи тако што ће оптуженог осудити на казне затвора у краћем временском трајању,

-Бранилац оптуженог ББ, адв. БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће оптуженог ослободити од оптужбе.

-Бранилац оптуженог АА, адв. АБ поднео је одговор на жалбу, коју је изјавио Виши јавни тужилац у Београду, са предлогом да се иста као неоснована одбије, уз захтев да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-Бранилац оптуженог ББ, адв. БА, поднео је договор на жалбу, коју је изјавио Виши јавни тужилац у Београду, са предлогом да се иста као неоснована одбије.

Апелациони јавни тужилац у Београду у поднеску Ктж.бр. 2808/2011 од 09.06.2011. године предложио је, да се жалба Вишег јавног тужиоца у Београду уважи, а да се жалбе бранилаца оптуженог АА и ББ као неосноване одбију.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у смислу члана 375 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца у Београду и браниоца оптуженог ББ, адв. БА, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, па је по оцени жалбених навода и предлога, и одговора на жалбу коју је изјавио Виши јавни тужилац у Београду, поднетог од стране бранилаца оптужених АА и ББ, и става Апелационог јавног тужиоца датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

-жалбе су неосноване.

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд, као другостепени, пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и тачка 2 ЗКП, па тако ни битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП, на коју се неосновано жалбом браниоца оптуженог ББ указује.

Наиме, бранилац оптуженог ББ указује да се на записнику о саслушању тада осумњиченог АА из предкривичног поступка пресуда не може заснивати, указивањем да је овлашћено службено лице СУП-а, СС саветовао тада осумњиченог да призна извршење кривичног дела за које се терети.

Међутим, по оцени овога суда записник о саслушању тада осумњиченог АА, сачињен од стране МУП-а РС ПС Чукарица Ку.бр. 16642/09 од 18.09.2009. године, сачињен је у свему у складу са одредбом члана 226 тачка 9 ЗКП-а, при чему околност да је осл. ПС Чукарица СС саветовао тада осумњиченог АА да призна извршење дела, овај записник о саслушању не чини незаконитим, будући да је саслушању тада осумњиченог АА присуствовао и његов бранилац, адв. АБ, који је предметни записник о саслушању и потписао, а осумњиченом АА је пре саслушања у издвојеној просторији омогућен поверљив разговор са браниоцем. И на овако сачињеном записнику о саслушању тада осумњиченог АА од стране МУП-а ПС Чукарица Ку.бр. 16642/09 од 18.09.2009. године, пресуда се може заснивати.

Осим тога, по оцени Апелационог суда, без основа је и истицање жалбом браниоца оптуженог ББ, да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, јер је изрека под тачком један побијане пресуде разумљива и садржи јасан и потпун опис чињеница и околности из којих произилазе сва законска обележја кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, па дакле, и оне чињенице и околности које се односе на место и време извршења кривичног дела, а које је првостепени суд правилно утврдио на основу исказа сведока оштећеног СС1, док су разлози дати у образложењу ожалбене пресуде о свим одлучним чињеницама јасни, довољни и међусобно нису противречни.

С тога, Апелациони суд неоснованим оцењује жалбени навод браниоца оптуженог ББ, да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а.

Такође, по оцени овога суда без основа је истицање жалбом браниоца опт. ББ, адв. БА да је првостепени суд тиме што браниоцу овог оптуженог није доставио оптужницу јавног тужиоца, повредио право одбране опт. ББ, будући да је из списа предмета видљиво да је бранилац опт. ББ, адв. БА дана 28.09.2010. године обавестио суд да је спречен да приступи на главни претрес заказан за 01.10.2010. године, уз молбу да га суд обавести о времену одржавања наредног главног претреса, што је првостепени суд и учинио, и заказао главни претрес за 14.12.2010. године, у ком периоду је бранилац оптуженог ББ, адв. БА свакако имао прилике да се упозна са оптужбом, те да припреми одбрану свог брањеника, док се из записника о главном претресу сачињеним дана 14.12.2010. године утврђује да је на исти приступио и бранилац опт. ББ, адв. БА, када је главни претрес почео изнова, читањем оптужнице Вишег јавног тужиоца у Београду Кт.бр. 1418/09 од 18.12.2009. године и констатовано да је иста прочитана.

С тога Апелациони суд неоснованим оцењује жалбени навод браниоца опт. ББ, адв. БА, да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 2 ЗКП-а.

Испитујући првостепену пресуду у делу који се односи на утврђено чињенично стање описано под тачком један, два и три изреком побијане пресуде, а чија се потпуност и правилност жалбом браниоца оптуженог ББ оспорава, Апелациони суд налази да је првостепени суд на основу доказа које је извео и правилно оцени, а пре свега на основу одбране са признањем тада осумњиченог АА из предкривичног поступка, несумњиво утврдио чињенично стање описано под тачком један, два и три изреке побијане пресуде.

Одбраном са признањем тада осумњиченог АА из предкривичног поступка, у којој је признао да је заједно са оптуженим ББ одузео путничко возило марке „Опел“, и у којој је признао да је заједно са опт. ББ извршио крађу киоска, описујући како начин извршења, тако и своју, као и улогу оптуженог ББ у извршењу предметног кривичног дела, првостепени суд је, правилно, као истиниту прихватио, будући да је оваква одбрана са признањем тада осумњиченог ББ потврђена и исказом оштећеног, власника предметног возила, као и исказом сведока СС2, представника ошт. АД „__“.

И по налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена касније измењена одбрана оптуженог АА када је оповргао своје признање као и одбрана оптуженог ББ који не признаје извршење кривичних дела почињених на штету СС1 и АД „__“.

О томе се првостепени суд, у образложењу побијане пресуде детаљно изјаснио интерпретирајући, анализирајући и дајући оцену изведених доказа, и о томе је дао јасне, довољне и исцрпне разлоге

С тога се, по оцени Апелационог суда, супротни жалбени наводи браниоца ББ, којима се оспорава утврђење првостепеног суда да је овај оптужени критичним приликама предузео инкриминисане кривично-правне радње на начин представљен под тачком један, два и три изреке побијане пресуде, оцењује неоснованим.

Правилан је закључак првостепеног суда да је оптужени ББ кривичноправне радње у питању предузео са директним умишљајем, за коју своју оцену је у образложењу побијане пресуде дао довољне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, па се супротни жалбени наводи браниоца опт. ББ којима се оспорава утврђени облик кривице показује неоснованим.

Апелациони суд у Бегораду је ценио и остале жалбене наводе, браниоца опт. ББ којима се чињенично стање оспорава као потпуно и правилно утврђено, као и оне којима се полемише са оценом доказа од стране првостепеног суда, па налази да су исти без основа и без утицаја на другачији исход овог кривичног поступка.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио кривични закон када је опт. ББ за кривично правну радњу, описану под тачком један изреке побијане пресуде квалификовао као кривично дело неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, док је правилно, његову противправну делатност описану под тачком три и четири изреке побијане пресуде квалификовао као продужено кривично дело тешке крађе из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ и о објективним и субјективним елементима тих кривичних дела је у образложењу побијане пресуде дао довољне и правилне разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд, као другостепени, па се супротни жалбени наводи браниоца оптуженог ББ, којима се првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона, показују неоснованим.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о изреченим јединственим казнама оптуженима ББ и АА, које се жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду побијају као благе, а жалбама браниоца ових оптужених као строге, Апелациони суд налази да је првостепени суд пре свега потпуно и правилно утврдио све околности које у смислу члана 54 КЗ утичу на висину казне и истима је придао одговарајући значај, управо онај које оне по својој природи и заслужују. С тим у вези, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на страни опт. АА ценио, да је исти млад, да се коректно држао пред судом, и правилно га је, уз оцену његове раније осуђиваности због кривичног дела из члана 245 став 3 ОКЗ-а, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то за кривично дело из члана 213 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ у трајању од 4 месеца, за продужено кривично дело из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ у трајању од 1 године, за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ у трајању од 3 године, за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ у трајању од 6 месеци и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, и за кривично дело из члана 206 став 2 КЗ у трајању од 2 године, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године уз урачунавање времена проведеног у притвору и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, а како је све то дато у изреци првостепене пресуде.

Осим тога, по оцени овог суда правилно је првостепени суд у смислу члана 54 КЗ на страни опт. ББ као олакшавајуће околности ценио да је отац малолетног детета, и правилно га је, уз оцену његове раније осуђиваности због истоврсних кривичних дела, након што му је утврдио појединачне казне затвора и то: за кривично дело из члана 213 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 у трајању од 4 месеца и за продужено кривично дело из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ у трајању од 3 године, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 2 месеца, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

И по налажењу Апелационог суда, овако појединачно утврђене казне затвора и изречене јединствене казне затвора, као и изречена новчана казна оптуженом АА у одређеном износу од 100.000,00 динара, сразмерне су степену кривице оптужених и нужне да изразе друштвену осуду за кривична дела у питању, али и довољне за остварење у члану 42 КЗ прописане сврхе кажњавања. С тога су, жалбе и напред изнети жалбени предлози Вишег јавног тужиоца у Београду и бранилаца оптужених АА и ББ у делу одлуке првостепеног суда о изреченим казнама овим оптуженима оцењене као неосноване.

Одлука о мери безбедности одузимања предмета према опт. АА изречена је правилном применом одредбе члана 87 КЗ и члана 246 став 7 КЗ, тако да се њена законитост не доводи у питање.

Одлука да се од опт. АА одузме пиштољ марке М-70, са карактеристикама ближе наведеним у изреци побијане пресуде, донета је правилном применом одредбе члана 348 став 5 КЗ , тако да се њена законитост не доводи у питање.

Одлука о одузимању имовинске користи, према оптуженом АА донета је правилном применом одговарајућих законских одредби, тако да се њена законитост не доводи у питање.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци ове пресуде.


Записничар Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић, с.р. Верољуб Цветковић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)