Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.06.2010.

Кж1 3040/2010

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Кж1 3040/2010
Дана 30.6.2010. године
Б Е О Г Р А Д4

 

У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Савке Гогић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић,  чланова већа, са вишим судијским сарадником-записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела фалсификовање исправе из чл.355 став 2 у вези става 1 КЗ-а, решавајући по жалби јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, изјављеној против пресуде Општинског суда у Ваљеву К.бр.831/09 од 27.11.2009.године у седници већа одржаној дана 30.6.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, а пресуда Општинског суда у Ваљеву К.бр.831/09 од 27.11.2009.године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

  Првостепеном пресудом окривљени АА је на основу одредбе чл.355 тачка 1 ЗКП-а ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 став 2 у вези става 1 КЗ-а. 

  Пресудом је одлучено да трошкови кривичног поступка падну на терет буџетских средстава суда.
 
  Против наведене пресуде жалбу је изјавио јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да жалбени суд побијан пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. 

  Бранилац окривљеног адвокат АБ је благовремено суду доствио одговор на жалбу јавног тужиоца, са предлогом да се иста одбије као неоснована, а првостепена пресуда потврди.

  Апелациони јавни тужилац у Београду је писменим поднеском Ктж.бр.1215/2010 од 7.4.2010.године, предложио да се жалбајавног тужиоца уважи, те да се првостепена пресуда праиначи тако што ће другостепени суд окривљеног АА огласити кривим због кривичног дела фалсификовање исправе из чл.355 став 2 у вези става 1 КЗ-а и осудити на казну по закону.

  Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу чл.380 ЗКП-а жалбом и одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Апелационог јавног тужиоца у писменом поднеску, нашао:

  -жалба је неоснована.

  Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд поводом жалбе у смислу чл.380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП-а, пази по службеној дужности.

  Жалбом јавног тужиоца побија се првостепена пресуда због погрешно утврђеног чињеничног стања и истиче да суд у образложењу пресуде наводи да недостаје битно обележје кривичног дела, односно да није утврђено постојање субјективног елемента кривице окривљеног, јер окривљени није могао знати да је на возилу које је купио користио фалсификоване јавне исправе-саобраћајну дозволу купљеног возила и регистарске таблице које су биле постављене на то возило, обзиром да су сви подаци у саобраћајној дозволи сагласни са подацима на возилу и регистарским ознакама. Напред наведена пресуда заснована је на погрешно утврђеном чињеничном стању, односно погрешно су утврђене чињенице које се односе на кривицу. Такође се у жалби истиче да окривљени ни касније, после више покушаја није успео да пронађе лице од кога је купио спорно возило на адреси коју је он оставио. После саме куповине окривљеном је било јасно да је купио нелегално возило, са којих разлога се, а имајући у виду напред наведено и предлаже укидање првостепене пресуде и враћање предмета првостепеном суду на поновно суђење.

  Насупрот овим жалбеним наводима, по налажењу Апелационог суда првостепени суд је по свестраној оцени изведених доказа, правилно утврдио чињенично стање у овој кривично-правној ствари, након тога правилном применом одредбе чл.355 став 1 ЗКП-а, окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело фалсификовање исправе из чл.355 став 2 у вези става 1 КЗ-а.

  Наиме, првостепени суд је током поступка неспорно утврдио да је окривњени АА критичном приликом у Лозници купио за износ од 600 еура путничко возило марке „сузуки“ регистарских ознака _ од непознатог лица којом приликом је за купљено возило добио саобраћајну дозволу _ издату од СВ _.године. Такође током поступка нису биле спорне ни околности под којима је окривљени возило купио, а које су наведене у утврђеном чињеничном стању као што није спорно ни да је окривљени возилом управљао све до 28.3.2008.године када је приликом  контроле саобраћајне полиције да је образац саобраћајне дозволе фалсификован и да је регистарске таблице не припадају том возилу. Напред наведене чињенице које нису спорне суд је утврдио из одбране окривљеног, те исказа сведока СС1 и СС2, те сведока СС, радника ПУ Ваљево који је возило окривљеног зауставио, те писменог налаза и мишљења вештака ВВ, а који су у погледу ових чињеница потпуно сагласни и које је суд у потпуности прихватио.

  Суд је током поступка саслушао као сведока ВВ који је у предкривичном поступку извршио вештачење обрасца саобраћајне дозволе и из исказа овог сведока утврдио да лице без посебног знања везаним за прављене или фалсификовање саобраћајних дозвола, односно лаик који није долазио у контакт са фалсификатима, конкретан образац саобраћајне дозволе није могао препознати као фалсификат нити посумњати у оригиналност овог документа. Исказ овог сведока суд је прихватио као јасан и логичан и дат у потпуност објективно и непристрасно у складу са правилима науке и струке. Током поступка једина спорна чињеница је била виност окривљеног, односно да ли је окривљени знао да је образац саобраћајне дозволе фаслификован и да регистарске таблице не припадају возилу које је купио, односно да ли је у конкретној ситуацији поступао са директним умишљајем као обликом виности. Имајући у виду околности под којима је окривљени возило купио, затим и користио у саобраћају употребљавајући спорну саобраћајну дозволу, а које околности је суд и утврдио током поступка, налази да окривљени није могао и није знао да је образац саобраћајне дозволе фаслификован, те да регистарске таблице не припадају том возилу. Околности под којима је возило купљено,затим коришћено у саобраћају суд је утврдио током поступка, а утврђене су и из одбране окривљеног као и из исказа сведока СС1 и СС2, а које исказе је суд у потпуности прихватио.

  Имајући увиду напред наведено првостепени суд је по налажењу Апелационог суда у потпуности утврдио чињенично стање у погледу свих оних околности које се у конкретном случају појављују као релевантне, правилно налазећи да је неспорно да је окривљени истог дана када је купио возило, нарочито у наредном периоду када продавца покушава да нађе и када долази до сазнања да су име, презиме, адреса и телефон које је од њега добио лажни, могао посумњати да са возилом нешто није у реду, али правилно првостепени суд закључује да окривљени имајући у виду све напред наведене околности није могао знати и да није знао да употребљава фалсификовани образац саобраћајне дозволе од овог возила као јавне исправе и да регистарске таблице не припадају том возилу, тим пре што су се сви подаци у саобраћајној дозволи слагали са подацима на возилу, па и са регистарским ознакама. Како током поступка није утврђен субјективни елемент кривичног дела, односно кривица окривљеног, те како сходно чл.14 став 2 КЗ-а нема кривичног дела уколико је искључена противправност или кривица и ако не постоје сва обележја кривичног дела одређеног законом, то је првостепени суд правилном применом одредбе чл.355 тачка 1 ЗКП-а, окривљеног ослободио оптужбе и у образложењу пресуде дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, а који се жалбеним наводима јавног тужиоца ОЈТ-а у Ваљеву, не доводе у сумњу.

  Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци пресуде на основу чл.388 ЗКП-а.

Записничар                                      Председник већа-судија
Тања Славковић с.р.                                  Савка Гогић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)