Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.04.2010.

Кж1 312/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ

Кж1 312/2010

Дана 08.04.2010.године

Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету оптуженог АА и др., због кривичног дела примање мита из члана 367 став 6 у вези става 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби браниоца оптуженог АА, изјављеној против пресуде Окружног суда у Неготину К бр.4/09 од 31.07.2009.године, након одржане јавне седнице већа у смислу члана 375 ЗКП-а, донео је дана 08.04.2010.године

П Р Е С У Д У

Поводом жалбе браниоца оптуженог АА, а по службеној дужности ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Окружног суда у Неготину К бр.4/09 од 31.07.2009. године, у ставу II изреке, у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на оптуженог ББ, тако што Апелациони суд у Београду овог оптуженог за кривично дело давање мита из члана 368 став 5 у вези става 1 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, на основу одредбе члана 368 став 4 Кривичног законика ОСЛОБАЂА ОД КАЗНЕ, док се жалба браниоца оптуженог АА, ОДБИЈА као неоснована и првостепена пресуда, у ставу I изреке, у односу на овог оптуженог ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Неготину К бр.4/09 од 31.07.2009.године у ставу I изреке оптужени АА, оглашен је кривим због извршења кривичног дела примања мита из члана 367 став 6 у вези става 1 КЗ и осуђен је на казну затвора у трајања од 6 ( шест ) месеци, а на основу члана 87 став 3 и члана 367 став 7 КЗ, обавезан је да у корист буџета Републике Србије плати износ од 35.618,30 динара, као противвредност за примљених на поклон 500 евра, у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Истом пресудом у ставу II оптужени ББ је оглашен кривим, због извршења кривичног дела давања мита из члана 368 став 5 у вези става 1 КЗ и за исто му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 6 ( шест ) месеци и истовремено одређено да се утврђена казна неће извршити уколико оптужени у року од 2 ( две ) године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, а у случају опозивања условне осуде, оптуженом ће се у изречену казну затвора урачунати и време проведено у притвору од 23.12.2005.године до 30.12.2005.године. Према оптуженом ББ је на основу члана 87 став 1 КЗ изречена мера безбедности одузимање предмета, тј. одузета је издата возачка дозвола за „Б“ и „Ц“ категорију бр.__, серије СР __. Оптужени АА и ББ су обавезани да суду на име судског паушала плате износ од по 10.000,00 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудне наплате.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац оптуженог АА адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о казни, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и оптужени ослободи за извршење кривичног дела које му је оптужницом стављено на терет или да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку. Бранилац је захтевао да са оптуженим буде позван на седницу већа.

Републички јавни тужилац – тада надлежни тужилац је у поднеску Ктж бр.3052/09 од 30.10.2009.године, предложио да се одбије као неоснована жалба браниоца оптуженог АА и у односу на тог оптуженог првостепена пресуда потврди, а да се поводом те жалбе, а по службеној дужности у односу на оптуженог ББ првостепена пресуда преиначи у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције, тако што ће се применити одредба члана 382 ЗКП-а.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца у Београду, оптуженог АА и његовог браниоца адвоката АБ, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Републичког јавног тужиоца датог у наведеном поднеску, одлучио као у изреци ове пресуде.

Најпре, Апелациони суд у Београду је поводом жалбе браниоца оптуженог АА, а по службеној дужности преиначио првостепену пресуду, у ставу II изреке, у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на оптуженог ББ, тако што је овог оптуженог за извршено кривично дело давање мита из члана 368 став 5 у вези става 1 КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, на основу одредбе члана 368 став 4 КЗ ослободио од казне.

Наиме, првостепеном пресудом је у односу на овог оптуженог у делу одлуке о кривичној санкцији повређена одредба члана 382 ЗКП-а, а на коју повреду овај суд као другостепени, поводом жалбе, пази по службеној дужности у смислу члана 380 ЗКП-а. Ово стога што је претходном пресудом Окружног суда у Неготину К.бр.33/06 од 20.02.2007.године, оптужени ББ био оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 368 став 5 у вези става 4 и 1 КЗ, а затим га је суд за извршено дело ослободио од казне. Како на наведену пресуду није било жалбе на штету овог оптуженог већ су жалбе изјавили Окружни јавни тужилац у Неготину због одлуке о кривичној санкцији само у односу на оптуженог АА и бранилац оптуженог АА, а првостепени суд је побијаном пресудом којом је оптуженом ББ због извршења предметног кривичног дела изрекао условну осуду, повредио одредбу члана 382 ЗКП-а.

Испитујући првостепену пресуду поводом жалбе браниоца оптуженог АА, овај суд налази да је жалба неоснована.

Побијаном пресудом, као и поступком који је претходио доношењу исте у односу на овог оптуженог нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је њоме повређен кривични закон, на штету оптуженог, а на које повреде Апелациони суд у Београду, као другостепени поводом жалбе у смислу члана 380 ЗКП-а, пази по службеној дужности.

Првостепена пресуда не садржи ни битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, на које се указује наводима изјављене жалбе браниоца оптуженог. Наиме, насупрот изнетим жалбеним наводима, изрека првостепене пресуде је јасна и разумљива и у истој су дати јасни, уверљиви и непротивуречни разлози о свим одлучним чињеницама, како о оним која чина објективна обележја кривичног дела у питању, тако и о чињеницама и околностима које се тичу субјективног односа оптуженог према учињеном делу. Поред тога, увидом у списе предмета утврђује се да не постоји знатна противуречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, па су и у овом делу супротни жалбени наводи оцењени као неосновани. Такође, не могу се прихватити ни наводи из жалбе да првостепени суд у изреци пресуде за оптуженог АА наводи: „...па је потом прибављено фиктивно уверење о положеном возачком испиту...“, али да не даје одговор на питање ко је прибавио фиктивно уверење, ко је исто направио и када, јер за постојање предметног кривичног дела није од значаја ко је сачинио документацију о полагању возачког испита, јер то и није био предмет оптужења, нити представља елемент предметног кривичног дела.

По оцени овог суда неосновано се жалбом бранилац оптуженог АА побија првостепена пресуда и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених свих доказа ближе означених у образложењу побијане пресуде, на несумњив начин утврдио да је овај оптужени учинио описане службене радње као одговорно лице, те од оптуженог ББ добио захтевани поклон у новцу, а које чињенично стање је пре свега утврдио на основу одбране оптуженог ББ, која је у потпуности потврђена изведеним доказима и то да оптужени ББ није положио возачки испит у предузећу у којем је радио оптужени АА.

Дакле, првостепени суд је правилно и у потпуности утврдио чињенично стање које се супротним жалбеним наводима браниоца оптуженог АА не доводи у сумњу.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је нашао да су се у радњама оптуженог АА стекла сва законска обележја кривичног дела давање мита из члана 368 став 5 у вези става 1 КЗ, за које га је и огласио кривим, па се неосновано жалбом браниоца оптуженог побија првостепена пресуда и због повреде кривичног закона.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалбе браниоца оптуженог АА, овај суд налази да је жалба и у овом делу неоснована.

Ово стога што је казна затвора у трајању од 6 ( шест ) месеци на коју је оптужен АА осуђен побијаном пресудом због извршења предметног кривичног дела и по оцени овог суда у свему у складу са тежином учињеног дела и степеном кривице оптуженог као учиниоца, као и са осталим релевантним околностима из члана 54 КЗ - олакшавајућим на страни оптуженог, које је првостепени суд правилно утврдио и навео у образложењу побијане пресуде и истима, а насупрот изнетим жалбеним наводима браниоца оптуженог дао адекватан значај, правилно налазећи да исте имају карактер нарочито олакшавајућих околности.

Стога ће се овако одмереном казном и по налажењу овог суда у потпуности остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 391 и 388 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је донео одлуку, као у изреци пресуде.

ЗАПИСНИЧАР,  ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА

Александра Симић, с.р.  мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарница

Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)