Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.08.2014.

Кж1 3799/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 3799/13
Дана 14.08.2013. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Наде Хаџи-Перић, председника већа, Драгана Ћесаровића и Зорана Савића, чланова већа, са записничарем Кристином Вуковић, судијским помоћником, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела неовлашћено фотографисање из члана 144 став 1 Кривичног законика, решавајући по жалби пуномоћника приватног тужиоца ВВ, адвоката АБ, изјављеној на пресуду Основног суда у Ваљеву К.бр.1648/12 од 17.04.2013. године, у седници већа одржаној дана 14. августа 2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

Поводом жалбе пуномоћника приватног тужиоца ВВ, адвоката АБ, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.1648/12 од 17.04.2013. године, тако што Апелациони суд у Београду,

окривљену АА, са генералијама као у првостепеној пресуди,

применом одредбе члана 355 тачка 2 ЗКП


ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

да је у другој половини 2012. године, способна да схвати значај свог дела и управља својим поступцима, у више наврата, неовлашћено сачинила 36 фотографских снимака приватног тужиоца ВВ, тако што је из своје куће, из свог дворишта у улици аа, снимила приватног тужиоца и његово двориште и тиме осетно задрла у његов лични живот, а затим те фотографске снимке предала и показивала трећим лицима, свесна да врши неовлашћено и незаконито фотографисање и свесна забрањености свог дела и последица, чије је извршење хтела,

-чиме би извршила кривично дело неовлашћено фотографисање из члана 144 став 1 КЗ.

У погледу трошкова кривичног поступка и судског паушала, првостепена пресуда остаје неизмењена.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву К.бр. 1648/12 од 17.04.2013. године, окривљена АА је применом одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП, ослобођена од оптужбе за извршење кривичног дела неовлашћено фотографисање из члана 144 став 1 КЗ. Овом пресудом обавезан је приватни тужилац да окривљеној на име трошкова кривичног поступка исплати износ од 45.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, као и да на име паушала у корист буџетских средстава суда исплати износ од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

На ову пресуду благовремено је изјавио жалбу пуномоћник приватног тужиоца ВВ, АБ, адвокат из _, којом пресуду побија због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду Основног суда у Ваљеву К.бр.1648/12 од 17.04.2013. године преиначи тако што ће окривљену АА из Ваљева огласити кривом због кривичног дела неовлашћено фотографисање из члана 144 став 1 КЗ, учињеног на штету приватног тужиоца ВВ и казнити је по закону, те је обавезати да приватном тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 61.500,00 динара, на име трошкова првостепеног поступка, као и да плати трошкове таксе на тужбу, жалбу и пресуду по адвокатској тарифи и то за састав жалбе у износу од 33.000,00 динара, или да побијану пресуду укине и врати првостепеном суду на поновни поступак.

Апелациони суд у Београду је размотрио уложену жалбу и ожалбену пресуду са свим списима предмета испитао у смислу жалбених навода, као и по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 ЗКП, и налази:

Жалба пуномоћника приватног тужиоца ВВ, адвоката АБ је неоснована, с тим што Апелациони суд налази да је нужно у овој кривично-правној ствари пресуду првостепеног суда преиначити правилном применом закона, тако што Апелациони суд цени да у конкретној кривично-правној ствари нема доказа да је окривљена АА извршила кривично дело које јој је приватном тужбом стављено на терет, а не да у њеним радњама нема елемената бића кривичног дела, како је то одлучио и нашао првостепени суд, па је сходно томе и уз правилну примену закона пресуду преиначио доносећи ослобађајућу пресуду применом одредбе члана 355 тачка 2 ЗКП.

Наиме, изреком првостепене пресуде Основни суд у Ваљеву окривљену АА ослобађа од оптужбе да је у другој половини 2012. године, способна да схвати значај свог дела и управља својим поступцима у више наврата неовлашћено сачинила 36 фотографских снимака приватног тужиоца ВВ, тако што је из своје куће и из свог дворишта, аа, снимила приватног тужиоца и његово двориште и тиме осетно задрла у његов лични живот, а затим те фотографске снимке предала и показивала трећим лицима, свесна да врши неовлашћено и незаконито фотографисање и свесна забрањености свог дела и последица чије је извршење хтела, наводећи на страници 3 пасус 3 образложења пресуде да је на основу одбране окривљене и изведених доказа, нашао да кривично дело за које је окривљена оптужена по закону није кривично дело, да је за постојање овог кривичног дела неопходно да је неовлашћено фотографисање осетно задрло у лични живот лица које се фотографише, што по оцени овог суда, у овом случају не постоји, јер је приватни тужилац фотографисан у тренуцима када врши поправку возила у свом дворишту и да се те фотографије не могу сматрати да задиру у лични, односно интимни живот приватног тужиоца и да је сходно томе, применом одредбе члана 355 тачка 1, одлучио као у изреци пресуде.

Одредбом члана 144 став 1 КЗ прописано је кривично дело неовлашћено фотографисање односно прописано да ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот, или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна.

  По оцени Апелационог суда опис из приватне кривичне тужбе у погледу места, времена, начина извршења кривичног дела, садржи све што је предвиђено инкриминацијом кривичног дела које је оптужбом окривљеној АА стављено на терет.

С тим у вези, првостепени суд, по оцени Апелационог суда као другостепеног, није могао донети ослобађајућу пресуду у овој кривичноправној ствари, применом одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП, којом је прописано да ће се оптужени ослободити од оптужбе када првостепени суд оцени да дело за које је оптужен по закону, није кривично дело, односно да му недостаје који од посебних елемената овог кривичног дела за које је подигнута оптужба, или неки од елемената општег појма кривичног дела који се односи на узрочну везу између радње и последице, предвиђености у кривичном закону, противправности и друштвене опасности, већ да је у конкретној кривичноправној ствари уз правилну примену закона, било нужно донети ослобађајућу пресуду, применом тачке 2 одредбе члана 355 ЗКП, којом је прописано да ће се оптужени ослободити од оптужбе, ако суд нађе да није доказано да је учинио дело за које је оптужен.

Правилно првостепени суд у овој кривичноправној ствари, како то иначе и наводи у образложењу пресуде, утврђује да је овде окривљена неовлашћено фотографисала приватног тужиоца, како се бави аутомеханичарским пословима у његовом дворишту, међутим, на основу изведених доказа, а пре свега фотографија које се налазе у спису предмета, не може се оценити да је неовлашћеним фотографисањем она и задрла осетно у лични живот приватног тужиоца.

Наиме, фотографисање као радња извршења предметног кривичног дела треба да је извршена неовлашћано, а за постојање дела, неопходно је и да се неовлашћеним фотографисањем осетно задире у лични живот лица које се фотографише, што значи да се чини снимак нечег из личног живота другог лица, што оно не жели да буде снимљено, односно фотографија треба да приказује нешто што спада у стриктно личну, интимну сферу онога ко је сниман, а што суд свакако оцењује у сваком конкретном случају.

По оцени Апелационог суда, на основу фотографија које се налазе у списима предмета, а које су изведене као доказ, не може се закључити да се чињењем ових снимака задире у лични живот приватног тужиоца, односно његов интимни живот, и да то што је окривљена снимила фотографије на којима доказује да он обавља своју приватну делатност- поправке аутомобила и упркос забрани која му је изречена решењем тржишног инспектора, за коју је она лично имала интереса, не задире у његову интимну сферу, односно не може се закључити да је доказано да је испуњен и овај елемент бића кривичног дела из одредбе члана 144 КЗ.

Жалбом браниоца пуномоћника приватног тужиоца се истиче да је нејасно и неразумљиво, те противуречно изведеним доказима, становиште првостепеног суда да начињене фотографије осетно не задиру у лични живот приватног тужиоца, јер је наводно приватни тужилац фотографисан у тренуцима када врши поправку возила у свом дворишту и да и поправка возила, по ставу жалбе, представља у сваком случају лични живот приватног тужиоца, и да је окривљена не сасвим сигурно овлашћена да начини фотографске снимке приватног тужиоца лица која се налазе у његовом дворишту, па и његовог дворишта и куће.

Имајући и виду да је елемент овог кривичног дела- да се неовлашћаним фотографисањем осетно задире у лични живот сниманог лица, Апелациони суд је извршио увид у фотографије које се налазе у спису предмета, испитујући пресуду у смислу жалбених навода и налази да се на фотографијама види да је снимљено двориште у оквиру којег се налази аутосервис „АА“ са именом ВВ, да се на фотографијама види да се у дворишту налази једно возило марке „Југо“ и да се поред тог возила налазе два лица која раде на поправци аутомобила, потом да се у гаражи на којој се и налази фирма „АА“, налази још једно возило на коме је отворен гепек, а да се и испред гараже налазе лица која се налазе око другог возила, марке „Типо“, потом да је на истом возилу такође подигнута предња хауба, те да се на фотографији налази и возило марке „Пунто“ са ознаком „Радио-такси Ваљево _“, поред којег се налази једно лице које телефонира, а на возилу је такође подигнута предња хауба и види се један део тела мајстора који ради на поправци аутомобила, и да се на двема фотографијама види двориште највероватније приватног тужиоца, на којем се види да се у оквиру дворишта налази поменути аутосервис, па како је суд у сваком конкретном случају дужан да, с обзиром на место и време снимања, положај лица које се снима и околности под којима се снима, оцени да ли се у конкретном случају начињеним фотографијама осетно задире у нечији лични живот, Апелациони суд налази да се овим фотографијама не задире у интимну и личну сферу, с обзиром на место и време снимања, положај лица која су на фотографијама снимљена, као и околностима под којима су те фотографије сачињене, тако да сматра да доказима који су изведени у овом поступку, није доказано да је остварено биће кривичног дела неовлашћано фотографисање из члана 144 став 1 КЗ, па је сходно томе применом одредбе члана 355 став 2 ЗКП, одлучио да у овом случају преиначи предметну пресуду и донесе ослобађајућу пресуду у односу на окривљену АА, сматрајући да није доказано да је она предузела радњу извршења кривичног дела на месту, у време и на начин како јој је то приватном тужбом приватног тужиоца стављено на терет.

Применом одредбе члана 391 ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.


Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Кристина Вуковић      Нада Хаџи-Перић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)