Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.09.2014.

Кж1 3961/2013

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 3961/2013
Дана 19.09.2013.године
Б Е О Г Р А Д
Немањина 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са самосталним саветником Јеленом Петковић-Милојковић као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 Кривичног законика, одлучујући о жалби окривљеног АА, изјављеној против пресуде Основног суда у Шапцу К.бр. 942/2012 од 02.04.2013. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду дана 19.09.2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

Поводом жалбе окривљеног АА, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ у погледу правне оцене дела пресуда Основног суда у Шапцу К.бр. 942/2012 од 02.04.2013. године, тако што Апелациони суд радње окривљеног АА описане под тачком 1 и 2 изреке првостeпене пресуде, за које је оглашен кривим, правно квалификује као кривично дело неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 Кривичног законика за које га осуђује на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, док се жалба окривљеног АА као неоснована одбија и првостeпена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Шапцу К.бр. 942/2012 од 02.04.2013. године окривљени АА оглашен је кривим да је починио кривично дело неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 Кривичног законика и кривично дело неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 6 Кривичног законика, па је, након што су му утврђене појединачне казне затвора и то: за крив.дело из члана 246 став 2 КЗ у трајању од 8 (осам) месеци, а за крив.дело из члана 246 ств 6 КЗ у трајању од 8 (осам) месеци, осуђен је јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године. Том пресудом према окривљеном АА на основу одредбе члана 87 Кривичног законика изречена је мера безбедности одузимања предмета и то девет биљака конопље-cannabis sativa и 11 семенки биљке конопља-cannabis sativa које ће по правноснажности пресуде бити предати ПУ Шабац на даље поступање, док је окривљени обавезан да је у корист буџетских средстава суда на име паушала плати износ од 2.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Против те пресуде жалбу је изјавио окривљени АА због погрешно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостeпеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи и то, а како произилази из садржине жалбе тако што ће га осудити на казну затвора у краћем временском трајању.

Апелациони јавни тужилац у Београду у поднеску Ктж.бр. 3673/2013 од 12.07.2103. године предложио је да Апелациони суд као неосновану одбије жалбу окривљеног АА и првостeпену пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у смислу члана 448 став 1 Законика о кривичном поступку, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, па је по оцени жалбених навода и предлога и става Апелационог јавног тужиоца датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, на које Апелациони суд, као другостепени, увек пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку.

Испитујући првостeпену пресуду у делу који је односи на утврђено чињенично стање, а чија се правилност жалбом окривљеног оспорава, Апелациони суд налази да је првостeпени суд на основу доказа које је извео и правилно оценио а пре свега на основу садржи писмених доказа несумњиво утврдио чињенично стање описано у изреци побијане пресуде. Записник о претресању стана и других просторија ПУ Шабац од 08.05.2012. године потврду о привремено одузетим предметима ПУ Шабац од 08.05.2012. године од окривљеног, записник о вештачењу НКТЦ Нови Сад од 30.05.2012. године као и налаз и мишљење сталног судског вештака ВВ, дипломираног биолога, а чија садржина је детаљно интерпретирана у образложењу побијане пресуде, првостeпени суд је, правилно, као истините прихватио, и о томе у образложењу ожалбене пресуде дао довољне и правилне разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, као другостепени.

И по налажењу Апелационог суда правилно је првостeпени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана окривљеног, у којој је тврдио да је он имао одгајене само две стабљике психоактивне конопље које у себи немају тетрахидроканабинол те да у том смислу не представљају опојну дрогу а да је семенке конопље код себе држао како би узгојио конопљу која се користи у медицинске сврхе у смислу олакшавања болова, будући да његов деда болује од канцера те да није имао намеру да биљке и семе које су код њега пронађене користи за производњу опојне дроге ради даље продаје.

О томе се првостeпени суд у образложењу побијане пресуде детаљно изјаснио интерпретирајући, анализирајући и дајући оцену изведених доказа и о томе је дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, као другостепени.

С обзиром на изнето Апелациони суд супротне жалбене наводе окривљеног који се своде на оспоравање утврђења првостeпеног суда да је у критичном периоду предузео инкриминисане кривично-правне радње на начин представљен под тачком 1 и 2 изреке побијане пресуде, оцењује неоснованим.

Правилан је закључак првостeпеног суда да је окривљени инкриминисане кривично-правне радње у питању предузео са директним умишљајем, за коју своју оцену је у образложењу побијане пресуде дао довољне и правилне разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд, као другостепени, због чега се супротни жалбени наводи окривљеног којима се оспорава утврђени облик кривице, показују неоснованим.

Апелациони суд је ценио и остале жалбене наводе окривљеног којима се првостeпена пресуда побија због погрешно утврђеног чињеничног стања, као и оне којима се полемише са оценом доказа од стране првостeпеног суда, па налази да су исти без основа и без утицаја на другачији исход овог кривичног поступка.

Међутим, по оцени овога суда првостeпени суд је тиме што је радње окривљеног АА описане под тачком 2 изреке побијане пресуде правно квалификовао као кривично дело неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 6 Кривичног законика на штету овог окривљеног повредио кривични закон из члана 369 тачка 3 ЗКП-а, будући да у ситуацији када је окривљени оглашен кривим да је у истом временском периоду узгајао конопљу тако што је засадио и узгајао израсле стабљике, а такође и да је поседовао материјал за који је знао да је намењен за производњу опојне дроге марихуане и то 11 семенки биљке конопље, постоји привидни стицај по основу консумпције, јер је кривично дело из члана 246 став 6 КЗ као блаже, садржано у кривичном делу из члана 246 став 2 КЗ као теже.

Стога је Апелациони суд поводом изјављене жалбе окривљеног а по службеној дужности сходно одредби члана 380 став 1 тачка 2 ЗКП-а побијану пресуду у погледу правне оцене дела преиначио тако што је радње окривљеног АА описане под тачком 1 и 2 изреке првостeпене пресуде, за које је оглашен кривим правно квалификовао као кривично дело неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 Кривичног законика.

Одлучујући о кривично правној санкцији, а с обзиром и на измењену правну квалификацију кривичног дела, Апелациони суд је на страни окривљеног сходно члану 54 КЗ као олакшавајућу околност ценио да је исти млад, будући да је рођен 1982. године, док је како отежавајућу околност ценио да је исти осуђиван између осталог и два пута због истоврсног кривичног дела, па га је, осудио на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци.

По налажењу Апелационог суда овако одмерена казна затвора окривљеном АА сразмерна је степену његове кривице и нужна да изрази друштвену осуду за кривично дело у питању, али и довољна за остварење у члану 42 КЗ прописане сврхе кажњавања.

Стога је жалба окривљеног АА у делу одлуке првостeпеног суда о казни оцењена као неоснована.

Одлука о мери безбедности одузимања предмета према окривљеном АА изречена је правилном применом одредбе члана 87 КЗ, тако да се њена законитост не доводи у питање.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 391 став 1 и члана 388 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци ове пресуде.

Самостални саветник -записничар    Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић, с.р.   Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)