Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.02.2010.

Кж1 4353/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 4353/10
Дана 22.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела напада на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду К-3299/10 стари број К-898/09 од 08.04.2010. године, у седници већа одржаној дана 22.02.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, па се пресуда Првог основног суда у Београду К-3299/10 стари број К-898/09 од 08.04.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог основног суда у Београду К-3299/10 стари број К-898/09 од 08.04.2010. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела напада на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, па му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од четири месеца и истовремено одређено да се иста неће извршити уколико окривљени за време од две године не учини ново кривично дело од дана правноснажности пресуде, и исти је обавезан да суду накнади трошкове кривичног поступка у износу од 12.000,00 динара, у року од 15 дана под претњом принудне наплате, док је оштећени ОО упућен да свој имовинско правни захтев остварује у парници.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање или да исту преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктж.бр. 2641/2010 од 16.06.2010. године, предложио да другостепени суд одбије као неосновану изјављену жалбу и побијану пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, датог у наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Побијаном пресудом, као и поступком који је претходио доношењу исте, нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је њоме повређен кривични закон на штету окривљеног, а на које повреде Апелациони суд у Београду, као другостепени, поводом жалбе, у смислу члана 380 ЗКП-а, пази по службеној дужности.

Апелациони суд у Београду налази да се неосновано жалбом браниоца окривљеног првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, наводима да је првостепени суд погрешно утврдио како оштећени има својство службеног лица, односно да није утврдио да је окривљени деловао у нужној одбрани испровоциран нападом и понашањем оштећеног, што је према наводима жалбе потврђено чињеницом да су окривљеном руке биле заузете јер је у истима држао апарат и торбицу те да исти није имао никакву намеру да дође до физичког контакта са оштећеним. Ово с тога што је првостепени суд на основу свих изведених доказа дошао до несумњивог закључка да је окривљени извршио кривично дело које му је оптужним актом јавног тужиоца стављено на терет. Наиме, првостепени суд је правилно утврдио да оштећени има својство службеног лица сходно одредби члана 112 став 3 тачка 4 Кривичног законика којом је прописано да се службеним лицем сматра и лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова, у вези са одредбом члана 18 Одлуке о јавним паркиралиштима („Службени лист града Београда“ бр. 18/2003, 3/2006 и 42/2009) којим је прописано да овлашћени контролори предузећа врше контролу паркирања, односно исправност коришћења јавних паркиралишта и да исти имају службену легитимацију и носе службена одела. Овај суд је такође утврдио да су неосновани наводи из жалбе браниоца окривљеног да је окривљени критичном приликом поступао у нужној одбрани, с обзиром да је из исказа оштећеног ОО и сведока СС, а које и овај суд у потпуности прихвата као јасне, логичне и у складу са осталим изведеним доказима, несумњиво утврђено да окривљени у конкретној ситуацији није од свог добра одбијао истовремени противправни напад, већ да је управо он напао оштећеног и нанео му описане телесне повреде. При томе првостепени суд је такође правилно утврдио да је окривљени критичном приликом био свестан да је његовог дело забрањено, те да је његово извршење и хтео, односно да је у конкретном случају поступао са директним умишљајем као обликом кривице.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама које су оптужним актом јавног тужиоца окривљеном стављене на терет стичу сва битна обележја кривичног дела из члана 323 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, па се неосновано жалбом браниоца окривљеног првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, а поводом жалбе браниоца окривљеног, Апелациони суд у Београду налази да је жалба неоснована.

Ово с тога што је кривична санкција која је изречена окривљеном због извршења предметног кривичног дела, а која је ближе описана у изреци побијане пресуде, и према оцени овога суда у свему у складу са тежином учињеног кривичног дела и степеном кривице окривљеног као учиниоца, имајући у виду да је првостепени суд правилно утврдио све околности из члана 54 КЗ на страни окривљеног. При томе, првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио да је исти млада особа, да је запослен, да је неосуђиван, док отежавајућих околности на страни окривљеног није било, па је тако утврђеним околностима дао адекватан значај.

Следствено томе, предлог из жалбе браниоца окривљеног за изрицањем блаже кривичне санкције према окривљеном, оцењује се као неоснован, јер је првостепени суд правилно утврдио све околности из члана 54 КЗ на страни окривљеног и истима дао адекватан значај, како је то напред наведено, а у овој жалби се не истиче ни једна околност коју првостепени суд није ценио приликом изрицања кривичне санкције окривљеном, а која би била од значаја за исту.

По налажењу овога суда, може се очекивати да ће са овако изреченом кривичном санкцијом у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 КЗ и сврха условне осуде прописана одредбом члана 64 КЗ, као и да је иста у свему у складу са тежином учињеног кривичног дела и степеном кривице окривљеног као учиниоца.

Апелациони суд у Београду је имао у виду и захтев браниоца окривљеног да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа пред овим судом, али је имајући у виду одредбу члана 448 ЗКП-а, нашао да се у скраћеном поступку, уз испуњење услова из члана 375 ЗКП-а, странке и бранилац обавезно обавештавају о седници већа само када другостепени суд решава о жалби против пресуде којом је изречена казна затвора, због чега у конкретном случају странке и бранилац о наведеној седници већа нису обавештени, односно јер веће није нашло да би присуство странака на јавној седници било корисно за разјашњење ствари.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Вукашин Сарајлић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)