Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.10.2011.

Кж1 4708/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 4708/11
Дана 25.10.2011. године
БЕОГРАД


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду 14К.бр. 2713/11 од 19.07.2011. године, у седници већа одржаној дана 25.10.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, а пресуда Првог основног суда у Београду 14К.бр. 2713/11 од 19.07.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог основног суда у Београду 14К.бр. 2713/11 од 19.07.2011. године окривљени АА је на основу члана 355 тачка 1 ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 Кривичног законика. Одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, због повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду Првог основног суда у Београду 14К.бр. 2713/11 од 19.07.2011. године и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак или да исту преиначи и окривљеног АА огласи кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и осуди на казну по закону.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у поднеску Ктж.бр. 4389/2011 од 07.10.2011. године предложио да Апелациони суд у Београду уважи жалбу јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду укине пресуду Првог основног суда у Београду 14К.бр. 2713/11 од 19.07.2011. године и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење или да исту преиначи и окривљеног АА огласи кривим.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Побијаном пресудом, као и поступком који је претходио доношењу, нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је њоме повређен кривични закон на штету окривљеног, а на које повреде Апелациони суд у Београду, као другостепени, поводом жалбе, у смислу члана 380 ЗКП, пази по службеној дужности.

Побијајући првостепену пресуду због повреде кривичног закона у жалби јавног тужиоца се истиче да је првостепени суд погрешно применио позитивне прописе Кривичног законика када је нашао да радње извршења окривљеног АА не представљају остварење бића кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, обзиром да се у конкретном случају ради о ручној бомби са сузавцем које представља гасно оружје чије држање грађанима није дозвољено, из којих разлога је треба подвести под кривично дело из члана 348 став 2 Кривичног законика, јер је гасно оружје предмет инкриминације наведеног члана Кривичног законика, те је упуштање суда у оцену да ли је предметно хемијско оружје смртоносно или не, односно да је средство принуде и да не служи за трајно онеспособљавање људи, сувишно и не представља елемент бића кривичног дела, а такође и налаз и мишљење судског вештака балистичара да се ради о оружју које садржи како експлозивно пуњење, тако и хемијско пуњење које је опасно и штетно по здравље људи, управо говори у прилог постојања елемента и бића предметно кривичног дела.

Изнете жалбене наводе овај суд оцењује као неосноване, јер је правилно првостепени суд на основу одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 Кривичног законика.

При томе је првостепени суд, а насупрот изнетим жалбеним наводима, за свој закључак да дело које је предмет оптужбе по закону није кривично дело дао јасне и уверљиве разлоге у образложењу побијане пресуде, које у свему као правилне прихвата и овај суд и није повредио кривични закон, како се неосновано истиче у жалби јавног тужиоца.

Наиме, првостепени суд је на основу изведених и правилно оцењених свих доказа, ближе означених у образложењу побијане пресуде, а у склопу изнете одбране окривљеног, на несумњив начин утврдио да ручна бомба – сузавац чије се држање окривљеном ставља на терет не представља оружје у смислу члана 2 тачка 1 до 4 Закона о оружју и муницији, због чега њено држање не представља радњу извршења кривичног дела из члана 348 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, већ да исто, обзиром да се ради о посебном оружју из тачке 5 члана 2 Закона о оружју и муницији евентуално може у смислу члана 35 истог закона бити предмет прекршајног поступка. На наведени правилан закључак првостепеног суда најпре упућује налаз и мишљење судског вештака балистичара који је у свом налазу навео да предметна ручна бомба садржи експлозивно пуњење од неколико грама, које служи да би се распршило хемијско пуњење и да то експлозивно пуњење због мале количине нема спољне ефекте, већ само служи за разбијање омотача, а да предметно хемијско пуњење подразумева хемијске материје и средства која служе само за привремено, односно краткотрајно онеспособљавање људи, које не наноси штету по здравље људи, тако да предметна бомба – сузавац представља средство принуде, а не оружје које је намењено за трајно онеспособљавање људи и не изазива штетне последице по здравље људи, због чега се не може сврстати у оружје предвиђено тачкама 3 и 4 члана 2 Закона о оружју и муницији. Такође, судски вештак је у свом налазу и мишљењу навео да предметна хемијска ручна бомба представља несмртоносно оружје, те да се иста може сврстати у категорију посебног оружја у смислу члана 2 тачка 5 Закона о оружју и муницији. Правилно закључује првостепени суд да на овај закључак упућује извештај о прегледаној ручној бомби – сузавцу Полицијске бригаде – чете за противдиверзиону заштиту од 24.08.2008. године у коме је дато мишљење да се предметна ручна бомба – сузавац користи као бомба у специјалне намене, намењена за привремено онеспособљавање људи за борбу и друге активности, као и за угушивање немира.

Дакле, имајући у виду све напред наведено и то да је одредбом члана 2 тачка 3 Закона о оружју и муницији прописано да је гасно оружје оружје које избацује или испушта гасове и друге супстанце штетне за здравље, то је правилан закључак првостепеног суда да предметна ручна бомба – сузавац, чије се држање окривљеном ставља на терет не представља оружје у смислу члана 2 тачка 1 до 4 Закона о оружју и муницији.

Стога је правилно правилно првостепени суд на основу одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, јер дело које је предмет оптужбе није кривично дело.

Следствено томе, супротни жалбени наводи јавног тужиоца да се у конкретном случају ради о ручној бомби са сузавцем која представља гасно оружје чије држање грађанима није дозвољено, те да је окривљени извршио кривично дело које му је стављено на терет, оцењени су као неосновани, а имајући у виду напред наведени налаз и мишљење вештака балистичара, као и одредбу члана 2 тачка 3 Закона о оружју и муницији.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар,       Председник већа-судија,
Александра Симић, с.р.     мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)