Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.11.2013.

Кж1 5053/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 5053/13
Дана 18.11.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Драгољуба Ђорђевића, председника већа, Здравке Ђурђевић, Драгољуба Албијанића, Татјане Вуковић и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће судијског помоћника Јелене Миљковић Глигоријевић, као записничара, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 у вези члана 30 КЗ-а, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Неготину и окривљеног АА, изјављеним против пресуде Вишег суда у Неготину К.бр.05/13 од 25.07.2013. године, у седници већа одржаној у присуству окривљеног АА, а у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, дана 18.11.2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Неготину и окривљеног АА а, а пресуда Вишег суда у Неготину К.бр.05/13 од 25.07.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Неготину К.бр.05/13 од 25.07.2013. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 у вези члана 30 КЗ-а, за које је применом чланова 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ-а осуђен на казну затвора у трајању од десет година, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 22.10.2012. године од 00,05 часова, па до упућивања у установу за издржавање казне. Истом пресудом, окривљени АА обавезан је да суду надокнади трошкове кривичног поступка у износу од 284.064,оо динара, на име паушалног износа 7.000,оо динара, све у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења, а оштећени ОО и ОО1 су ради остваривања имовинско-правног захтева упућени на парнични поступак.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи у погледу правне квалификације дела и у погледу одлуке о казни, на тај начин што би оптужени АА на основу правилне примене кривичног закона био оглашен кривим због извршења кривичног дела убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 1 у вези тачке 11 КЗ-а у вези члана 30 КЗ-а, извршеног на начин описан у изреци пресуде Вишег суда у Неготину К.бр.05/2013 од 25.07.2013. године, за које дело би био осуђен на строжу казну по закону;

-окривљени АА, без посебног навођења законских основа због којих побија првостепену пресуду, а из чије садржине произилази да се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, као и без предлога.

Одговор на жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Неготину поднео је окривљени АА, са предлогом да се жалба јавног тужиоца одбије као неоснована.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктж.бр.4669/2013 од 16.09.2013. године предложио да Апелациони суд у Београду уважи жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Неготину, изјављену против пресуде Вишег суда у Неготину К.бр.05/13 од 25.07.2013. године и донесе одлуку као у ожалбеном предлогу, а из разлога наведених у жалби, а одбије као неосновану жалбу окривљеног, изјављену против исте пресуде.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у присуству окривљеног АА, а у одсуству јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбама, па је након оцене жалбених навода и предлога, као и одговора на жалбу, а имајући у виду и предлог јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао:

жалбе су неосноване.

Како се од 01.10.2013. године примењује Законик о кривичном поступку („Сл.гласник РС“ бр.72/11, 101/11, 121/12 и 32/13), овај суд је законитост и правилност првостепене пресуде ценио у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама јавног тужиоца и окривљеног, сходно члану 451 ЗКП.

Наиме, Апелациони суд налази да првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, зато што је по оцени овог суда изрека пресуде разумљива, није противречна сама себи нити разлозима пресуде, зато што је првостепени суд у образложењу јасно навео којим се разлозима руководио при решавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли је окривљени извршио кривично дело и које је све радње предузео ради извршења истог.

По налажењу овог суда, неосновано се жалбом окривљеног првостепена пресуда побија и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, зато што је по оцени овог суда првостепени суд правилно, потпуно и свестрано оценио све изведене доказе, како оне који терете окривљеног, тако и оне који му иду у корист, како појединачно, тако и у вези са осталим доказима, а у склопу са одбраном окривљеног, па је поуздано утврдио све оне чињенице које су одлучне за доношење правилне и законите одлуке у овој кривично-правној ствари и за своје закључке дао јасне, логичне и адекватне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Наиме, нису основани жалбени наводи окривљеног да у конкретном случају није имао намеру да оштећене „убије“, већ је хтео да их узнемирава, оспоравајући даље правилност утврђеног чињеничног стања.

Супротно жалбеним наводима окривљеног, по оцени овог суда, првостепени суд је правилно утврдио чињенично стање на основу одбране окривљеног, у којој је делимично признао извршење кривичног дела које му се ставља на терет, да критичне вечери није отишао код оштећених да из запали и да их лиши живота, већ да их мало „зајебава“, да би га оштећени ОО тужио и да све рашчисте на суду, као и на основу исказа оштећене сведока ОО1 и сведока оштећеног ОО, а чије исказе је првостепени суд оценио као крајње објективне и непристрасне, те да су њихови искази у погледу одлучних чињеница међусобно сагласни и да нису противречни осталим изведеним доказима током поступка, осим дела одбране окривљеног који је од стране првостепеног суда правилно оцењен као неприхватљив и усмерен на избегавање кривице.

По оцени овог суда, супротно жалбеним наводима окривљеног, првостепени суд је правилно закључио да је кривица окривљеног у потпуности доказана, те да иста ничим није доведена у питање, односно да не постоји ниједан доказ који би искључио кривицу окривљеног, обзиром да је окривљени кривично дело извршио у урачунљивом стању, да је према налазу и мишљењу вештака Специјалне затворске болнице у Београду способан да схвати значај свог дела и да су његове могућности управљања поступцима биле очуване, те да је правилно првостепени суд ценећи његов психички однос према извршеном кривичном делу правилно закључио да је исти извршио са директним умишљајем, да је био свестан да инкриминисане радње предузима у односу на више лица, а што је хтео, а посебно што је окривљени као урачунљива особа био свестан забрањености свог дела, обзиром на чињеницу да је већ одговарао за истоврсно кривично дело, а при свему томе, првостепени суд је правилно оценио да део одбране у коме је окривљени негирао да је код њега постојао умишљај да лиши живота оштећене, као апсолутно неуверљив и очигледно срачунат у циљу избегавања или ублажавања кривице, а што произилази из чињенице да је окривљени детаљно испланирао инкриминисане радње и да је лишење живота оштећених избегнуто само стицајем одређених околности, пре свега спретношћу оштећеног ОО, његовим искакањем кроз разбијени прозор и савладавањем окривљеног, који је накнадним паљењем упаљача још једном додатно манифестовао своју намеру да запали макар оштећеног ОО када је претходно и успео да кресне упаљач и да тиме изазове експлозију бензина услед које би се обоје оштећених запалили, обзиром да их је пре тога попрскао бензином, у прилог чињеници да је код окривљеног постојао умишљај да оштећене лиши живота иде и чињеница да је окривљени водио судски спор са оштећеним ОО око две године, да је за то време био изложен одређеним трошковима, обзиром да га је заступао адвокат из Неготина, да је поступак изгубио, да је по правноснажном решењу на крају обавезан да тужиоцу оштећеном ОО надокнади трошкове парничног поступка у износу од 63.382,оо динара, а која ситуација је у конкретном случају мотивисала оптуженог у извршењу кривичног дела.

Даље, по оцени овог суда, неосновани су жалбени наводи јавног тужиоца да је у конкретном случају првостепени суд повредио кривични закон у погледу квалификаторних околности кривичног дела тешко убиство, обзиром да се у конкретном случају односи само на околност из тачке 11 члана 114 КЗ, умишљајно лишење живота више лица, већ да се у конкретном случају ради о стицају квалификаторних околности, те да уколико је дело извршено тако да се у начину извршења стекло више од једне од законом предвиђених квалификаторних околности, свака од тих околности биће обухваћена правном квалификацијом дела, тим пре ако је садржана и у чињеничном опису радње извршења.

Супротно жалбеним наводима јавног тужиоца, по оцени овог суда, првостепени суд је правилно ценећи инкриминисане радње које је оптужени извршио критичном приликом, закључио да је окривљени приликом извршења остварио две квалификаторне околности које свака за себе даје његовом делу обележје кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 Кривичног законика, односно да је оптужени својим радњама основно кривично дело извршио уз остварење више квалификаторних околности, једне на свиреп начин као околности из тачке 1 члана 114 КЗ, а друге из тачке 11 наведеног члана, где је умишљајно покушао да лиши живота више лица, те како кривично дело тешко убиство из члана 114 КЗ има више облика, зависно од додатног остварења квалификаторних околности везан за начин извршења, побуде или број лица лишених живота, није спорно да је оптужени у конкретном случају приликом извршења кривичног дела остварио две квалификаторне околности које свака за себе његовом делу дају обележја кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 КЗ-а, те иако постоји стицај квалификаторних околности, првостепени суд је правилно закључио да се ради о једном проузроковању, а самим тим о једном кривичном делу из члана 114 став 1 тачка 11 у вези члана 30 КЗ, по принципу алтернативитета, као вида привидног идеалног стицаја, из разлога што је у овој кривично-правној ствари доминантна околност да је оптужени покушао да лиши живота два лица, док је начин извршења на свиреп начин као квалификаторна околност оценио као отежавајућу околност приликом одлучивања о казни.

Разматрајући побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, у смислу члана 451 ЗКП, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно оценио све околности у смислу члана 54 КЗ и то од олакшавајућих околности на страни окривљеног да је породичан човек, отац четворо деце, да је једно малолетно, да је признао извршење кривичног дела, али не у потпуности, од отежавајућих околности да је до сада осуђиван, између осталог и због истоврсног кривичног дела, па је по налажењу овог суда правилно првостепени суд окривљеног, сходно члану 45 КЗ, због извршеног кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 у вези члана 30 КЗ осудио на казну затвора у трајању од десет година, у коју му се сходно члану 63 КЗ урачунава време које окривљени проводи у притвору од 22.10.2012.године од 00,05 часова, па до упућивања у установу за издржавање казне. Изречена казна затвора и по оцени овог суда, одговара тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног и истовремено је нужна и довољна за остварење сврхе кажњавања прописане чланом 4 и 42 КЗ, због чега су жалбени наводи јавног тужиоца у којима истиче да је првостепени суд дао превелики значај олакшавајућим околностима, а да није адекватно ценио отежавајуће околности, оценио као неосноване.

Имајући у виду напред наведено, овај суд је на основу члана 457 ЗКП („Сл.гласник РС“ бр.72/11, 101/11, 121/12 и 32/13), одлучио као у изреци пресуде.

Записничар         Председник већа-судија
Јелена Миљковић Глигоријевић             Драгољуб Ђорђевић

ЈМГ/МИ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)