Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.09.2010.

Кж1 5127/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 5127/2010
Дана 23.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Милимира Лукића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др., због кривичног дела клевете из члана 171 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама окривљених АА и ББ, изјављеним против пресуде Основног суда у Лозници К.бр. 763/10 од 02.06.2010. године, у седници већа одржаној дана 23. септембра 2010. године


П Р Е С У Д У


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе окривљених АА и ББ, а пресуда Основног суда у Лозници К.бр.763/10 од 02.06.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Основног суда у Лозници К.бр. 763/10 од 02.06.2010. године, окривљени АА и ББ оглашени су кривим због извршења по једног кривичног дела изношења личних и породичних прилика из члана 172 став 1 Кривичног законика, за која дела су применом одредаба чланова 56 и 57 КЗ о ублажавању казне испод законом прописаног минимума осуђени на новчане казне у износу од по 10.000,00 динара. Истовремено је одређено да су окривљени дужни да плате ову казну у року од 30 дана по правноснажности пресуде, а која ће им се у случају ненаплативости заменити казном затвора, рачунајући сваких започетих 1.000,00 динара за један дан затвора.

Ставом II исте пресуде, окривљени ВВ је на основу члана 355 став 2 ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело клевете из члана 171 став 3 Кривичног законика.

Приватна тужиља је упућена на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева, а окривљени АА и ББ су обавезани да суду на име паушала плате износе од по 1.500,00 динара сваки, те да приватној тужиљи накнаде трошкове кривичног поступка у укупном износу од 25.960,00 динара, тако што ће сваки од њих платити износ од 12.880,00 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Приватна тужиља је обавезана да окривљеном ВВ накнади трошкове кривичног поступка, тако што ће му платити износ од 1.500,00 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Против ове пресуде, жалбе су изјавили:

-окривљени ББ, због погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се првостепена пресуда укине;

-окривљени АА, преко браниоца – адвоката АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене кривичног закона, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Пуномоћник приватне тужиље ГГ – адвокат ГБ поднела је одговоре на жалбе окривљених ББ и АА, са предлозима да се ове жалбе одбију као неосноване, а првостепена пресуда „остави на снази“, с тим што је накнадно доставила исправке одговора на жалбу, са истим предлогом.

Апелациони суд у Београду је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијане пресуде, по оцени жалбених навода, као и навода одговора на жалбу, нашао:

Жалбе су неосноване.

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, које Апелациони суд у Београду, као другостепени, испитује по службеној дужности, сходно одредби члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП.

Првостепена пресуда не садржи ни битне повреде одредаба кривичног поступка које се, према наводима жалбе окривљеног АА, састоје у томе што у побијаној пресуди нису наведени разлози о одлучним чињеницама, те у томе што постоји очигледна противречност између разлога који се наводе у образложењу пресуде и доказа који се у списима налазе. Супротно овим жалбеним наводима, Апелациони суд у Београду налази да је првостепена пресуда у изреци и разлозима јасна и разумљива, да садржи јасне разлоге о одлучним чињеницама, који су сагласни садржини изведених доказа, те су жалбени наводи у овом делу оцењени неоснованим.

Како се жалбама окривљених у суштини побија правилност чињеничног стања утврђеног првостепеном пресудом и указује на погрешну оцену доказа, то је у овом смислу првостепена пресуда и испитана.

Одлучне чињенице – да су критичном приликом окривљени АА и ББ, у кући ДД износили околности из личног и породичног живота приватне тужиље ГГ, које изјаве могу шкодити части и угледу приватне тужиље, првостепени суд је утврдио како из исказа приватне тужиље саслушане у својству сведока, тако и из исказа сведока СС, супруге ДД, дакле домаћице у кући у којој се и одвијао критични догађај, те посредно и из исказа сина приватне тужиље, сведока СС1, који је за критични догађај сазнао од своје мајке, чим се вратила кући.

Имајући у виду чињеницу да оштећена нема разлога да неосновано терети окривљене, те да је њен исказ поткрепљен исказима наведених сведока, првостепени суд је правилно закључио да се критични догађај одиграо управо онако како је то описано у изреци првостепене пресуде, те да су одбране окривљених, који негирају извршење кривичног дела, неистините и срачунате на избегавање кривичне одговорности.

Како се у жалбама окривљених у суштини понавља њихова одбрана, која је већ била предмет правилне оцене од стране првостепеног суда, то су жалбени наводи, у делу у којем се побија правилност утврђеног чињеничног стања и указује на погрешну оцену доказа, оцењени неоснованим.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон када је окривљене АА и ББ огласио кривим због извршења по једног кривичног дела изношења личних и породичних прилика из члана 172 став 1 КЗ.

Испитујући првостепену пресуду у делу који се односи на одлуку о казни, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд правилно поступио када је окривљене осудио на новчане казне у износу од по 10.000,00 динара.

И по оцени овога суда, утврђене олакшавајуће околности на страни окривљених – њихова досадашња неосуђиваност, чињеница да су у питању породични људи, те да је окривљени АА отац троје деце, од којих је једно пунолетно, у одсуству отежавајућих околности, имају карактер нарочито олакшавајућих, те оправдавају примену одредаба чланова 56 и 57 КЗ о ублажавању казне испод законом прописаног минимума, а новчане казне у износима од по 10.000,00 динара представљају адекватне казне којом ће се у односу на окривљене постићи сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ, обзиром на тежину извршеног кривичног дела и степену кривице окривљених као учинилаца.

Стога су жалбе окривљених и у делу у којем се побија правилност изречене казне, оцењене неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, донета је одлука као у изреци.


Записничар Председник већа – судија
Снежана Меденица, с.р. Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)