Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.10.2011.

Кж1 5774/10

Б Е О Г Р А Д
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Кж 1-5774/2010
Дана 19.10.2011. године
Б Е О Г Р А Д5

 

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Савке Гогић, председника већа, Мирјане Поповић, Снежане Димитријевић, чланова већа, са вишим судијским сарадником-записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљене АА и др., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 став 1 КЗ-а, решавајући по жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, браниоца окривљене АА - адвоката АБ и бранлаца окривљене ББ - адвоката БА и БА1, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду К.бр.868/08 од 26.5.2009.године, у седници већа одржаној у смислу чл.375 ЗКП-а, дана 19.10.2011. године, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, у присуству браниоца окривљене АА - адвоката АБ, окривљене ББ и њеног браниоца, адвоката БА, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

  Уважавају се жалбе браниоца окривљене АА - адвоката АБ и бранилаца окривљене ББ - адвоката БА и БА1, па се пресуда Окружног суда у Београду К.бр.868/08 од 26.5.2009.године УКИДА и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

   Пресудом Окружног суда у Београду К.бр.868/08 од 26.5.2009.године окривљене АА и ББ оглашене су кривим да су извршиле по једно кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 став 1 КЗ-а. Првостепени суд је окривљену АА осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци у коју казну је окривљеној урачунао време проведено у притвору од 15.5.2008.године до 27.10.2008.године. Окривљену ББ првостепени суд је осудио на казну затвора у трајању од 8 месеци.
  Окривљене су обавезане да суду на име паушала плате и то окривљена АА износ од 10.000,00 динара, а окривљена ББ износ од 6.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде као и трошкове кривичног поступка о чијој ће висини суд одлучити накнадно посебним решењем.

  На основу одредбе чл.246 став 7 КЗ-а од окривљене АА је одузето 15 кутија са 30 капсула од 50мг тродона.

  На основу чл.85 КЗ-а окривљеној АА изречена је мера безбедности забране вршења фармацеутске здравствене делатности у трајању од 3 године рачунајући од дана правноснажности пресуде.

  Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

  -јавни тужилац ВЈТ-а у Београду, због одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљене осуди на одговарајуће казне затвора у границама прописаним за учињена кривична дела

  -бранилац окривљене АА - адвокат АБ из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду преиначи у делу правне квалификације и окривљеној АА изрекне казну у границама прописаним за дело из чл.255 КЗ-а.

  -браниоци окривљене ББ - адвокати БА и БА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи тако што ће окривљену ББ ослободити од оптужбе или исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби су браниоци ставили захтев да у смислу чл.375 ЗКП-а заједно са окривљеном буду обавештени о седници већа.

  -браниоци окривљене ББ - адвокати БА и БА1 су суду доставили одговор на жалбу јавног тужиоца ВЈТ-а у Београду, са предлогом да се иста одбије као неоснована.

  Апелациони јавни тужилац у Београду је писменим поднеском Ктж.бр.4046/10 од 21.9.2010.године предложио да Апелациони суд у Београду уважи жалбу јавног тужиоца ВЈТ-а у Београду као основану, а да се жалбе бранилаца окривљених одбију као неосноване.

  Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у смислу чл.375 ЗКП-а, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу чл.380 ЗКП-а и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, става Апелационог јавног тужиоца у писменом поднеску, те изнетог става присутних странака на седници већа, нашао:

   жалбе браниоца окривљене АА и бранилаца окривљене ББ су основане.

  Основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП јер су разлози о одлучним чињеницама нејасни и у знатној мери противречни.

  Наиме, првостепени суд је на основу проведених доказа извео, и, на страни 12 образложења првостепене пресуде, образложио свој закључак да је окривљена АА, дипломирани фармацеут, поседовала уредно регистровану апотеку за промет и продају лекова, а да је лек “Тродон” у одређеном делу продаван илегално, јер га је у великом броју случајева набављала нелегално од непознатих физичких лица за то неовлашћених, без атеста и сертификата, супротно Закону о производњи и промету опојних дрога пре свега одредбама члана 7 којима је прописано да производњу и промет лекова који садрже опојне дроге могу, под прописаним условима вршити правна лица која су регистрована за производњу и промет лекова и која су овлашћена решењем надлежног савезног органа за промет на мало лекова који садрже опојне дроге, те одредби члана 21 којом је прописано да су правна лица и предузетници који производе или врше промет лекова дужни да воде прописану евиденцију о врстама и количинама опојних дрога које производе и набављају и издају купцима, примаоцима и залихама опојних дрога, па је тако набављени “Тродон” продавала супротно и Закону о здравственој заштити без рецепта лицима која су долазила у њену апотеку. Првостепени суд је мишљења и да то што је окривљена имала уредно регистровану апотеку за промет и продају лекова није од значаја за другачију правну квалификацију, с обзиром да је уредно регистровану апотеку окривљена користила само као објект у коме је, мимо своје регистроване пословне делатности, неовлашћено набављала и неовлашћено, без лекарског рецепта, а и уз залогу личним документима који су пронађени у њеној апотеци, продавала опојну дрогу “Тродон”.

Међутим, као што се основано указује жалбом браниоца окривљене АА, овакви разлози су неразумљиви и у знатној мери противречни. Наиме, првостепени суд истовремено наводи да је окривљена била овлашћена да врши промет и продају лекова а затим да је набавку као и продају „тродона“ вршила илегално односно противно Закону, па закључује да то што је окривљена имала уредно регистровану апотеку није од значаја за правну квалификацију њених радњи. По налажењу Апелационог суда, битан елемент кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ је управо објективно својство лица које опојну дрогу набавља, држи, продаје и сл. јер уколико је окривљена била овлашћена да набавља, држи и врши промет лекова који садрже опојну дрогу, у складу са релевантним одредбама Закона о производњи и промету опојних дрога (а коју чињеницу првостепени суд није на несумњив начин утврдио), то се доводи у питање квалификација њених радњи по члану 246 став 1 КЗ.

Надаље, основано се у изјављеној жалби браниоца окривљене ББ наводи и да суд о одлучној чињеници – времену извршења кривичног дела, није дао јасне разлоге, јер током поступка није изведен а у образложењу није цењен, ниједан доказ на околност да је окривљена "од почетка 2007. године до 14.5.2008. године куповала и ради продаје стављала на слободну продају без одговарајућих лекарских рецепата препарат проглашен за опојну дрогу...“ јер се сви изведени докази тичу периода од јануара 2008. године од 14.05.2008. године.

Из напред наведеног произилази и да окривљеној није стављено на терет да је опојну дрогу неовлашћено набавила већ да је исту набавила од неовлашћених лица, а неовлашћено продала, што је такође од утицаја на правилну квалификацију њених радњи.

Првостепени суд је пропустио и да утврди да ли је управо 15 затечених кутија лека „тродон“ прибављено од неовлашћених лица, с обзиром да из стања у списима произилази да је легално набављено 20 кутија те да су оне биле „на стању“ а да су само кутије набављене од неовлашћених лица продаване без рецепта и да за њих није вођена прописана евиденција.

С обзиром на напред наведено, не може се прихватити ни став првостепеног суда да је окривљена АА апотеку користила само као „објекат“ у ком је вршила неовлашћену набавку и продају опојних дрога.

Од ових одлучних чињеница зависи и одлука о правној квалификацији радњи окривљене ББ, те њеној кривици, а на шта што основано указују њени браниоци у изјављеној жалби, будући да је одредбом члана 70 став 4 Закона о лековима и медицинским средствима (“Сл.гласник РС” бр.84/04 ... 30/10) прописано да је за промет лекова на мало у хуманој медицини одговоран квалификовани фармацеут за целокупну израду и руковање лековима у апотеци, па у случају да се у радњама окривљене АА евентуално стичу обележја неког другог кривичног дела, а не кривичног дела које јој је оптужницом стављено на терет то би било од утицаја на одлуку о кривици овде окривљене ББ, јер иста нема својство нити службеног нити одговорног лица.

С обзиром на напред наведено, побијана пресуда је морала бити укинута.

Приликом поновног суђења првостепени суд ће, поступајући по примедбама из овог решења, поново извести све предложене доказе, те посебно извести доказе на околност да ли је апотека окривљене АА имала одобрење за промет опојних дрога и лекова које садрже опојне дроге у смислу одредбе члана 8 став 2 Закона о производњи и промету опојних дрога, а након тога, на основу расположиве документације, материјалних доказа или на основу исказа, утврдити која количина лека “тродон” је била прибављена на прописан начин и евидентирана „на стању“ и колико је од те количине продато односно колико је опојне дроге, с обзиром на доказе у списима предмета – исказе окривљене и саслушаних сведока, продато “на црно”, правилно опредељујући време извршења кривичног дела, крећући се у границама оптужног акта. На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд ће, полазећи од релевантних одредби Закона лековима и медицинским средствима (“Сл.гласник РС” бр.84/04 ... 30/10) и Закона о производњи и промету опојних дрога, а имајући у виду битна обележја кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, применити материјално право односно адекватне одредбе Кривичног законика, квалификујући радње за које на несумњив начин утврди да је предузела свака од окривљених понаособ, уколико утврди да се у њима стичу елементи противправности, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку, за коју ће дати јасне и убедљиве разлоге.

Имајући у виду напред наведено Апелациони суд у Београду је на основу члана 389 став 1 ЗКП одлучио као у изреци.

Записничар     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Тања Славковић с.р.     Савка Гогић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)