Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.11.2014.

Kж1 5917/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж1 5917/13
Дана 13.11.2013.године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Олге Крстић као записничара, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 2 у вези става 1 КЗ, решавајући по жалби јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, изјављеној против пресуде Основног суда у Ваљеву К бр.865/12 од 21.08.2012. године, у седници већа одржаној дана 13.11.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ жалба јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, па се пресуда Основног суда у Ваљеву К бр.865/12 од 21.08.2012. године УКИДА и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву К бр.865/12 од 21.08.2012. године, окривљени АА, на основу одредбе члана 355 тачка 1 тада важећег ЗКП, ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 2 у вези става 1 КЗ. Поводом трошкова кривичног поступка одлучено је да исти падају на терет буџетских средстава суда, док је оштећени ОО ради остваривања имовинско - правног захтева упућен на парнични поступак.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, због битне повреде одредаба кривичног поступка, с предлогом да Апелациони суд у Београду, уважавањем навода жалбе укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у свом поднеску Ктж бр.5509/2013 од 05.11.2013. године, предложио да Апелациони суд у Београду, уважавањем навода жалбе Основног јавног тужилаштва у Ваљеву побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са првостепеном пресудом, коју је испитао у оквиру основа дела и правца побијања који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, па је по оцени жалбених навода и предлога, имајући у виду и предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

жалба је основана.

Основано се у жалби јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву указује да је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 тада важећег ЗКП, будући да о одлучним чињеницама у образложењу пресуде недостају јасни разлози, као и да су они који су дати нејасни и у знатној мери противречни.

Наиме, првостепени суд је ожалбеном пресудом окривљеног АА, на основу одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 2 у вези става 1 КЗ, налазећи да се у радњама окривљеног не стичу елементи кривичног дела које му је оптужним предлогом ОЈТ у Ваљеву стављено на терет, образлажући своју одлуку закључком да, без обзира што је током поступка неспорно утврђено да је оштећени ОО, који је запослен на радном месту достављача поште у Основном суду у Ваљеву – Судска јединица Уб, критичном приликом ушао у двориште породичне куће окривљеног да би извршио радњу – уручење закључка И.бр.6523./10, сину окривљеног-сведоку АА, да је код оштећеног констатовано задобијање лаке телесне повреде, као и утврђен могући механизам настанка повреде, имајући у виду да је према Закону о државним службеницима и систематизацији радних места Основног суда у Ваљеву исти обавља послове намештеника, те да је описом поменутог радног места утврђено да се исти састоји од пратећих помоћно техничких послова у суду, исти у складу са поменутим законским прописима нема својство службеног лица, што указује на одсуство битних обележја поменутог кривичног дела. Што се тиче кривичног дела из чл. 122 ст.1 КЗ, закључено је, да без обзира што је у конкретном случају оштећени задобио повреде ближе описане у налазу и мишљењу вештака др ВВ, правилним сагледавањем ситуације у којој му је нанета, првостепени суд је закључио да се исте могу приписати нехату окривљеног, те да се обзиром да се за лаку телесну повреду кажњава само ако је извршена са умишљајем, закључио да се у радњама окривљеног не стичу ни битна обележја поменутог кривичног дела, из којих разлога је донео одлуку као у изреци пресуде.

По оцени Апелационог суда, овакав закључак првостепеног суда се за сада не може прихватити, обзиром да је остало нејасно зашто првостепени суд приликом образлагања своје одлуке, полазећи од чињенице да је оштећени као достављач поште, критичног дана ушао у двориште породичне куће окривљеног да би извршио радњу уручења закључка И бр.6523/10 сину окривљеног – сведоку АА1, која свакако представља службену радњу, коју сходно службеним овлашћењима судски достављачи имају, закључио да исти нема својство овлашћеног службеног лица. Ово стога што је сам појам службеног лица далеко шири од појма државних службеника и намештеника и позивање на Закон о државним службеницима и постојећу систематизацију послова намештеника не може искључити чињеницу да су дужности које лица обављају у државним органима службеног карактера а да је значење израза “службено лице” изричито регулисано одредбама члана 112 став 3 КЗ таксативним навођем лица која се сматрају службеним лицима. У конкретној ситуацији, треба имати у виду чињеницу да је оштећени сходно опису свог радног места, које је регулисано и судским пословником и важећим процесним законима, управо имао службено овлашћење да изврши доставу поште, одн. судских писмена.

Све то указује на пропуст првостепеног суда да на јасан и потпун начин утврди ову одлучну чињеницу и доведе је у везу са свим околностима критичног догађаја, и да за своју одлуку да јасне разлоге, што је свакако утицало на правилно пресуђење у овој кривично правној ствари, обзиром да је суд био у обавези да све чињенице поуздано утврди и да свој чињенично правни закључак заснује на уверљивим и доказаним чињеницама, ради чега је првостепена пресуда морала бити укинута и предмет враћен на поновно суђење.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити наведену битну повреду одредаба кривичног поступка на коју му је указано овим решењем, разјаснити све друге неопходне чињенице ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања у овој кривично правној ствари од чега зависи правилна примена закона, потом брижљиво оценити све изведене доказе, како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закону засновану одлуку за коју ће дати јасне, логичне и аргументоване разлоге.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења на основу одредбе члана 458 став 1 ЗКП.

ЗАПИСНИЧАР     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Олга Крстић      Милена Рашић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)