Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.11.2010.

Кж1 6252/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 6252/10
Дана 09.11.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Савке Гогић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, са вишим судијским сарадником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљених АА и др., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ-а и других, решавајући по жалби браниоца окривљеног АА – адвоката АБ изјављене против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.3040/10 од 10.06.2010.године, у седници већа одржаној у смислу члана 375 ЗКП-а, дана 09.11.2010. године, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, окривљеног АА а у присуству његовог браниоца адвоката АБ, донео је



П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, а пресуда Вишег суда у Београду К.бр.3040/10 од 10.06.2010.године у односу на окривљеног АА, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Првостепеном пресудом окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ-а, окривљени ББ кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246-а став 1 КЗ-а. Првостепени суд је окривљеном АА осудио на казну затвора у трајању од 3 године у коју казну је окривљеном урачунао време проведено у притвору од 05.01.2010. године до 05.02.2010. године. Првостепени суд је окривљеном ББ изрекао условну осуду, тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 3 месеца и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљени за време од 2 године не учини ново кривично дело.

Првостепени суд је на основу члана 246а став 3 у вези члана 87 КЗ-а према окривљеном ББ изрекао меру безбедности одузимања предмета и то опојне дроге марихуане у количини од 1,92 грама.

Окривљени су ослобођени дужности плаћања трошкова кривичног поступка.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА – адвокат АБ због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, и одлуке о казни са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или исту преиначи а у смислу навода из жалбе.

Апелациони јавни тужилац у Београду је писменим поднеском Ктж.бр. 6052/10 од 22.10.2010. године, предложио да се жалба браниоца окривљеног одбије као неоснована и првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у смислу члана 375 ЗКП-а, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380 ЗКП-а и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Апелационог јавног тужиоца у писменом поднеску, те изнетог става присутне странке на седници већа, нашао:

Жалба је неоснована.

Првостепена пресуда, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд поводом жалбе у смислу члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП-а, пази по службеној дужности.

Жалбом браниоца окривљеног АА – адвоката АБ побија се првостепена пресуда, по основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања тако што се истиче да из необјашњивих разлога један од кључних момената истраге, оптужбе а и главног претреса је било питање чији је мобилни телефон првоокривљени користио да би „уговори купопродају наркотика“. Поставља се питање на основу којих доказа је утврђено да је првоокривљени уопште уговарао било какву купопродају и то са било чијег телефона. Такође се у жалби истиче да другоокривљени ББ никада и нигде током поступка није децидирано тврдио да је првоокривљени АА са његовог телефона звао НН лице које му је продало дрогу већ напротив да он због буке и гужве није чуо садржину разговора окривљеног АА са свог телефона са којих разлога се и предлаже као у жалби.

Насупрот овим жалбеним наводима, Апелациони суд налази да је првостепени суд, на основу свих изведених у смислу члана 17 и 352 ЗКП-а правилно оцењених доказа, одбране окривљеног АА, те одбране другоокривљеног ББ, писмених доказа, одлучне чињенице као и чињенично стање и то како у погледу објективних тако и у погледу субјективних околности дела у свему правилно и потпуно утврдио и за свој чињенично-правни закључак дао довољно јасне и аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд а који се жалбеним наводима браниоца окривљеног АА, не доводе у сумњу.

Наиме, првостепени суд је ценио али није поклонио веру одбрани окривљеног АА у делу у коме наводи да је после попијеног пића са другоокривљеним кренуо на Беле воде, одакле је узео марихуану са сакривеног места а коју је купио у новогодишњој ноћи на тргу за 1.000,00 динара. Овакви наводи су неуверљиви и у супротности са осталим изведеним доказима а пре свега са одбраном другоокривљеног ББ и у полицији и на главном претресу а којим исказима суд у потпуности је поклонио веру. Првостепени суд такође није прихватио ни део добране окривљеног у коме он наводи да из кафића са телефона другоокривљеног ББ није позивао предочени мобилни телефон, већ да је позвао извесног СС како би им се придружио на пићу и да на исти телефон он није примио позив нешто касније. Суд налази да су ове тврдње несагласне наводима одбране другоокривљеног ББ где он децидирано наводи да је са његовог телефона звао лице од кога је купио касније дрогу као и да је непосредно пре доласка на договорено место то лице га позвало како би прецизирали место налажења. Такође суд закључује да није логично да је окривљени позивао свог пријатеља СС на пиће са другоокривљеним ББ кога није видео 6 месеци а који и не познаје то лице. Такође су неистинити и наводи окривљеног АА где он негира да је примио било какав новац од ББ, непосредно пре него што су отишли по марихуану. Они су у супротности са исказом другоокривљеног ББ у полицији а којима је суд у потпуности поклонио веру обзиром да је окривљени ББ и у претходном поступку и на главном претресу навео да му окривљени АА није децидирано навео разлог због кога му требају 500,00 динара, али да је то могао да претпостави обзиром да му је тражио у моменту када су се раздвајали а непосредно пре куповине марихуане али и због тога што он није имао новац те вечери ни за пиће. При својим наводима да је дао овај новац другоокривљени ББ је остао и након суочења са окривљеним АА. Одбрана окривљеног АА је усмерена на то да умањи кривицу покушавајући да престави своје радње, како оне које су обележје кривичног дела омогућавање уживања опојних дрога а чиме би олакшао свој положај у кривичном поступку. Првостепени суд налази да је окривљени АА критичне ноћи узевши новац од другоокривљеног ББ купио марихуану од извесног лица, односно да је тиме неовлашћено посредовао у купопродаји како би набавио дрогу другоокирвљеном ББ од кога је део и он конзумирао а део другоокривљени задржао касније за своје потребе. Суд је такође ценио и чињеницу да ли је окривљени имао мобилни телефон критичне вечери односно да ли је исти био у функцији па је нашао да је окривљени АА са намером користио мобилни телефон другоокривљеног ББ како то не би учино са свог а имајући у виду да уговара купопродају опојне дроге. Ово је поткрепљено и исказом другоокривљеног ББ на главном претресу, где он наводи да је критичне вечери после претреса видео мобилни телефон код окривљеног АА као и да му је телефон био у функцији сутрадан пре него што су дали исказ у полицији. Првостепени суд је имајући у виду напред наведено утврђено чињенично стање које произилази из списа предмета у образложењу пресуде дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд а који се жалбеним наводима браниоца окривљеног АА а којима се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, оцењују као неосновани.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је нашао да су се у радњама окривљеног АА ближе описаним у изреци првостепене пресуде, стекла сва законска обележја бића кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ-а, за које дело га је првостепени суд и огласио кривим у смислу члана 22 КЗ-а, док се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног којима се указује да је суд погрешно применио кривични закон па је радње окривљеног квалификовао као кривично дело из члана 246 став 1 КЗ-а оцењују као неосновани.

Жалбом браниоца окривљеног побија се првостепена пресуда и због одлуке о казни тако што се истиче да је иста превисоко одмерена обзиром да се ради о неосуђиваном лицу. Такође се у жалби истиче да казна затвора у трајању од 3 године за 1,92 грама опојне дроге марихуане улази у статистике које се баве изреченим казнама за ову врсту кривичних дела, а које се иначе неретко употребљавају као пример великог успеха надлежних органа у борби против трговине наркотицима са којих разлога се и предлаже као у жалби.

Насупрот овим жалбеним наводима, Апелациони суд налази да је првостепени суд, приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном АА, имао у виду све околности из члана 54 КЗ-а које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА ценио његову младост, чињеницу да није осуђиван, док отежавајућих околности на страни окривљеног није било. Првостепени суд је имајући у виду побројане олакшавајуће а у одсуству отежавајућих околности окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од 3 године у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 05.01.2010. године до 05.02.2010. године, за шта је у образложењу пресуде суд дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд а који се жалбеним наводима браниоца окривљеног не доводе у сумњу, правилно налазећи и по налажењу Апелационог суда а имајући у виду степен повреде заштићених друштвених вредности те степен кривице окривљеног да ће се казном затвора на коју је окривљени осуђен у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ-а, а оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ-а.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде на основу одредбе члана 388 ЗКП-а.


Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Тања Славковић, с.р. Савка Гогић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)