Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.01.2012.

Кж1 6371/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 6371/11
Дана 31.01.2012. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету окривљенога АА и др., због кривичног дела незаконитог лова из члана 276 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама бранилаца окривљених ББ, ВВ, АА, ГГ и ДД, изјављеним против пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр. 3166/2010 од 12.10.2011. године, у седници већа одржаној дана 31.01.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе бранилаца окривљених ББ, ВВ, АА, ГГ и ДД, па се пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр. 3166/2010 од 12.10.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом окривљени АА, ГГ, ДД, ББ и ВВ оглашени су кривим због извршења кривичног дела незаконитог лова из члана 276 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, па су им изречене условне осуде којима им је утврђена казна затвора у трајању од по два месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени за време од по једне године од дана правноснажности пресуде не учине ново кривично дело. Окривљени су обавезани да на име паушалних трошкова у корист буџетских средстава суда плате износ од по 7.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом извршења и изречена им је мера безбедности одузимање предмета – ловачких пушака као предмета употребљених за извршење кривичног дела.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- бранилац окривљених ВВ и ББ, адвокат БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљене ослободи од оптужбе и укине им изречене мере безбедности одузимања предмета - ловачких пушака,

- бранилац окривљеног ББ, адвокат ВА, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд ослободи окривљеног ББ од оптужбе, и

- бранилац окривљених АА, ГГ и ДД, адвокат ГА, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктж. бр. 6033/11 од 27.12.2011. године, предложио да другостепени суд изјављене жалбе одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаном пресудом и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења надлежног јавног тужиоца датог у наведеном поднеску, нашао:

Жалбе су неосноване.

Побијаном пресудом као и поступком који је претходио доношењу исте нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка нити је њоме повређен кривични закон на штету окривљених, а на које повреде Апелациони суд у Београду као другостепени, поводом жалби у смислу члана 380 ЗКП, пази по службеној дужности.

Битне повреде одредаба кривичног поступка се у жалбама бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и у жалби браниоца окривљеног ББ, адвоката ВА наводе као основ побијања првостепене пресуде, али из садржине наведених жалби произлази да су исте изјављене само због погрешно и непотпуно и утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији.

Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да се жалбом браниоца окривљених АА, ГГ и ДД првостепена пресуда неосновано побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП наводима да у изреци побијане пресуде није означен субјективни однос окривљених према кривичном делу уз тачно назначење о ком облику виности окривљених је реч, имајући у виду да је у чињеничном опису дела које је окривљенима стављено на терет, између осталог означено да су исти критичном приликом били свесни да њихове радње могу представљати кривично дело, на шта су и пристали, из чега произлази да су окривљени у конкретној ситуацији поступали са евентуалним умишљајем као обликом кривице.

Даље је увидом у списе утврђено да се изјављеним жалбама првостепена пресуда неосновано побија и због погрешно утврђеног чињеничног стања, наводима да је првостепени суд погрешно утврдио како су окривљени описаним поступањем извршили предметно кривично дело, имајући у виду да су сви окривљени у конкретној ситуацији имали дозволу за лов ситне дивљачи и да су у том смислу поступали у складу са праксом ЛУ „_“ која им је омогућавала да приликом лова на ситну дивљач одстреле и дивљу свињу уколико на њу наиђу, а да дозволу за лов на дивљу свињу прибаве накнадно након завршеног одстрела. Наиме, првостепени суд је на основу свих изведених доказа дошао до несумњивог закључка да су окривљени на описани начин извршили предметно кривично дело, пре свега имајући у виду неспорну чињеницу да ни један од окривљених критичном приликом није имао дозволу за лов на дивљу свињу, те да из исказа сведока СС1 и СС2, које и овај суд у потпуности прихвата, произлази да наведено ловачко удружење никада није донело одлуку да се дозвола за лов на дивљу свињу може накнадно прибавити. Дакле, из исказа наведених сведока је несумњиво утврђено да наведено Ловачко удружење никада није усталило праксу накнадног прибављања дозволе за лов на дивљу свињу поготово имајући у виду да се према њиховим исказима 3-4 године пре критичног догађаја није ловила дивља свиња у овом ловишту. У прилог наведеном иде и чињеница да су окривљени критичном приликом имали дозволу за лов на ситну дивљач издату дана 23.12.2007. године, дакле 8 дана пре критичног догађаја, што указује да ова дозвола у тренутку извршеног лова није важила с обзиром на напред изнете наводе сведока да дозвола за лов на ситну или крупну дивљач важи 24 часа од момента издавања уз обавезу да се иста у року од 48 сати врати издаваоцу. При томе, правилна је оцена првостепеног суда и да је без значаја одбрана окривљених у делу у коме исти наводе да је постојала пракса накнадног прибављања дозволе за лов на дивљу свињу у ситуацији када ловци одстреле дивљу свињу приликом лова на ситну дивљач, с обзиром да се незаконитом праксом не може мењати постојећа позитивноправна регулатива чак и да је оваква пракса у наведеном Ловачком удружењу постојала. Наиме, евентуално постојање описане праксе накнадног добијања дозволе за лов би обесмишљавало обавезу прибављања дозволе за лов која између осталог и постоји како неби сами ловци одређивали када могу да изврше одстрел одређене дивљачи, а све у циљу заштите животне средине.

Неосновано се жалбом браниоца окривљеног ББ, адвоката ВА истиче да је овај окривљени кренуо у лов мислећи да окривљени ГГ има дозволу, те да у складу са наведеним није био свестан да предузимањем описаних радњи врши кривично дело, с обзиром на исказ овог окривљеног дат током поступка из кога произлази да је исти био свестан да нико од окривљених нема дозволу за лов на дивљу свињу али да је мислио да је наведену дозволу могуће накнадно прибавити. Наведеном жалбом се такође неосновано истиче да се у конкретном случају ради о делу малог значаја, имајући у виду правилну оцену првостепеног суда да су окривљени предузимајући описане радње били свесни да исте могу представљати кривично дело, на шта су пристали, односно да су поступали са евентуалним умишљајем као обликом кривице, што указује да њихов степен кривице у конкретној ситуацији није био низак, нити су штетне последице одсутне или незнатне у смислу одредбе члана 18 став 2 Кривичног законика, с обзиром да је у конкретној ситуацији без дозволе извршен лов једне дивље свиње и на тај начин угрожена животна средина.

Према томе, а насупрот наводима у изјављеним жалбама, чињенично стање је правилно и потпуно утврђено и на тако утврђено чињенично стање правилно је примењен кривични закон када је првостепени суд радње окривљених квалификовао као кривично дело незаконитог лова из члана 276 став 4 Кривичног законика.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, а поводом изјављених жалби, Апелациони суд у Београду налази да су жалбе и у наведеном делу неосноване.

Наиме, условне осуде које су изречене окривљенима због извршења предметног кривичног дела, а које су ближе описане у изреци побијане пресуде, и према оцени овога суда су у свему у складу са тежином учињеног кривичног дела и степеном кривице окривљених као учинилаца, имајући у виду да је првостепени суд у побијаној пресуди правилно утврдио све околности из члана 54 Кривичног законика на страни окривљених. При томе, првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни свих окривљених имао у виду њихову досадашњу неосуђиваност, чињеницу да су исти дугогодишњи ловци и да су предметне радње предузели као вид ловачке нестрпљивости, протек времена од извршеног дела, а окривљеном ДД и чињеницу да је исти породичан човек, отац двоје деце, док отежавајућих околности на страни окривљених није било, па је тако утврђеним околностима дао адекватан значај.

Следствено томе, предлози из изјављених жалби за изрицањем блаже кривичне санкције санкције, оцењују се као неосновани, имајући у виду да је првостепени суд правилно утврдио све околности из члана 54 Кривичног законика на страни окривљених и истима дао адекватан значај, како је то напред наведено, а у овим жалбама се не истиче ни једна околност коју првостепени суд није ценио приликом изрицања казни окривљенима, а која би била од значаја за исте.

По налажењу овог суда, може се очекивати да ће се са овако изреченим кривичним санкцијама у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 Кривичног законика и сврха условне осуде из члана 64 Кривичног законика, као и да су исте у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице окривљених као учинилаца.

Апелациони суд у Београду је имао у виду захтев бранилаца окривљених ББ, АА, ГГ и ДД, да заједно са окривљенима буду обавештени о седници већа пред овим судом, али је имајући у виду одредбу члана 448 ЗКП нашао да се у скраћеном поступку, уз испуњење услова из члана 375 ЗКП, странке и бранилац обавезно обавештавају о седници већа само када другостепени суд решава о жалби против пресуде којом је изречена казна затвора, као и да присуство странака према оцени овога суда не би било корисно за разјашњење ствари, због чега у конкретном случају странке и бранилац о наведеној седници већа нису обавештени.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.


Записничар       Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р.       мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)