Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.09.2019.

Кж1 649/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 649/19
26.09.2019. године
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, мр Сретка Јанковића и Марка Јоцића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА и др, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, одлучујући о жалбама, јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, браниоца окр. АА, адв. АБ и браниоца окр. АА1, адв. АБ1, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.163/17 од 09.04.2019. године, у седници већа одржаној дана 26.09.2019. године, једногласно је донео


П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ жалба браниоца окр. АА, адв. АБ, само у погледу одлуке о одузимању имовинске користи, па се ПРЕИНАЧАВА пресуда Вишег суда у Београду К.бр.163/17 од 09.04.2019. године, само у делу одлуке о одузимању имовинске користи, тако што Апелациони суд у Београду отклања одлуку о одузимању имовинске користи према окр. АА, којом је од истог одузето 1.000 евра, односно две новчанице у апоенима од по 500 евра, серијских бројева N12023967468 и X07192747307, док се жалба браниоца окр. АА, адв. АБ, у преосталом делу, као и жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца окр. АА1, адв. АБ1, ОДБИЈАЈУ као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.163/17 од 09.04.2019. године, окр. АА и окр. АА1, оглашени су кривим да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, па је окр. АА, применом наведених законских прописа и одредби чланова 1, 4, 42, 45 и 54 КЗ, претходно утврђена, за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, казна затвора у трајању од 5 (пет) година, а на основу члана 67 КЗ, окр. АА је опозвана условна осуда, по правноснажној пресуди Другог основног суда у Београду Спк.бр. 55/16 од 25.03.2016. године, тако што се казна затвора од 1 (једне) године и 11 (једанест) месеци узима као претходно утврђена казна за кривично дело неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ у стицају са кривичним делом неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1 КЗ, те је, уз даљу примену одредби чланова 60 и 63 КЗ, окр. АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 6 (шест) месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 17.02.2017. године па надаље, односно до упућивања окривљеног у завод за извршење кривичних санкција, а најдуже док не истекне време трајања казне затвора, док је окр. АА1, на основу напред наведеног законског прописа и одредби чланова 1, 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ, осуђена на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју казну јој се урачунава време проведено у притвору од 17.02.2017. године до 30.11.2017. године. Истом пресудом, на основу члана 87 КЗ у вези члана 246 став 7 КЗ, изречена је мера безбедности одузимање предмета, и од окр. АА је одузето 7.957,47 грама опојне дроге канабис, 418,75 грама опојне дроге амфетамин у смеши са кофеином, 4,32 грама опојне дроге кокаин, 38,92 грама скроба, једна електронска вагица за прецизно мерење са натписом “Colosus”, једне маказе, један пар гумених рукавица плаво-беле боје и два роковника, један зелени и један розе боје, а на основу члана 91 и 92 КЗ, према окр. АА је изречено одузимање имовинске користи, и то 1.000 евра, односно две новчанице у апоенима од по 500 евра, серијских бројева N12023967468 и X07192747307, а на основу одредбе члана 264 ЗКП, окривљени АА и АА1 обавезани су да суду накнаде трошкове кривичног поступка, стим што ће о висини истих суд одлучити накнадно посебним решењем.

Против напред наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи пресуду Вишег суда у Београду К.бр.163/17 од 09.04.2019. године, тако што ће окр. АА и окр. АА1 изрећи казну затвора у дужем трајању,

-бранилац окр. АА, адв. АБ, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбену пресуду преиначи и окр. АА осуди на казну затвора у краћем трајању од казне на коју је осуђен или да ожалбену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, а у случају да не дође до укидања ожалбене пресуде већ само преиначења, предлаже се да се пресуда преиначи у делу који се односи на одузимање имовинске користи и то тако што би се утврдило да нема места одузимању имовинске користи, уз захтев браниоца да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа,

-бранилац окр. АА1, адв. АБ1, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду Вишег суда у Београду К.бр.163/17 од 09.04.2019. године и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, уз захтев да заједно са окривљеном буде обавештен о седници већа.

Апелациони јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду, у поднеску Ктж бр. 696/19 од 08.07.2019. године, предложио је да Апелациони суд у Београду одбије као неосноване жалбе браниоца окр. АА, адв. АБ и браниоца окр. АА1, адв. АБ1, а да усвајајући као основану жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначи пресуду Вишег суда у Београду К.бр.163/17 од 09.04.2019. године, у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљенима изрећи казне затвора у дужим временским трајањима од досуђених.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у складу са одредбом члана 447 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, а у присуству окр. АА и његовог браниоца, адв. АБ и браниоца окр. АА1, адв. АБ2, по заменичком пуномоћју за адв. АБ1, која је навела да одустаје од предлога из жалбе да окр. АА1 присуствује седници већа, на којој је размотрио списе предмета, па је, након разматрања навода и предлога из жалби, као и предлога Апелационог јавног тужиоца у Београду, те након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, донео одлуку као у изреци пресуде.

Жалбом браниоца окр. АА1 побија се првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП, тако што се истиче да је изрека побијане пресуде неразумљива, противречна разлозима и доказима у списима, те да су разлози о одлучним чињеницама остали нејасни и у знатној мери противречни, с обзиром да првостепени суд није на јасан начин утврдио да ли је опојна дрога, која је пронађена код окривљеног, била намењена за даљу продају и да ли је предметну дрогу ради даље продаје држала окр. АА1 или како је у својој одбрани навео АА, имајући у виду да су окривљени супружници.

Међутим, супротно изнетим жалбеним наводима браниоца окр. АА1, Апелациони суд у Београду налази да је првостепена пресуда, како у изреци, тако и у образложењу јасна и разумљива, да садржи јасне и непротивречне разлоге о свим одлучним чињеницама, из којих се закључује како је окривљена извршила кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, за које је оглашена кривом.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, жалбом браниоца окр. АА1 оспорава се оцена суда о изведеним доказима, пре свега одбрана окр. АА1, уз истицање да се ниједним доказом, на који се суд позива у пресуди, не потврђује навод оптужбе да је окривљена заједно са првоокривљеним АА неовлашћено ради продаје држала опојну дрогу, која је пронађена у стану у Београду, ул. Фронтовска број 34.

Према оцени Апелационог суда у Београду, наведени жалбени наводи браниоца окр. АА1 су неосновани, с обзиром да је првостепени суд, на основу свих потребних и изведених, те правилно цењених доказа, како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, као и у склопу одбране окривљене, чињенично стање потпуно и правилно утврдио и дошао до несумњивог закључка да је окр. АА1 извршила радње ближе описане у изреци првостепене пресуде, при чему је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге у ком делу и зашто не прихвата одбрану окривљене, које разлоге као правилне прихвата и веће овог суда.

Наиме, правилно је поступио првостепени суд када је прихватио одбрану окр. АА1 у делу где није спорила да је имала контакт са дрогом која је предмет кривичног дела, да се дрога налазила у стану у ул. _ и да је пронађена приликом претреса стана дана 17.02.2017. године, од стране полицијских службеника, као и да се предметна дрога налазила у торби и у фрижидеру и да је у неколико наврата дрогу и она паковала, правилно налазећи да је оваква одбрана у складу са записницима о претресу стана, потврдама о привремено одузетим предметима, као и ДНК вештачењем, те изјавама сведока полицијских службеника.

Такође, правилно је поступио првостепени суд када није прихватио, како одбрану окр. АА1, тако и одбрану окр. АА, да су предметну дрогу држали у стану јер је Вељко морао све то да ради због “неких” људи чије име није смео да каже, јер им је био дужан 7.000 евра, као и да је дуг направио, јер је годину дана пре извршења кривичног дела од тих људи позајмио паре, да би музичком опремом снабдео музички студио у коме је радио. Овакву одбрану је првостепени суд правилно оценио као неуверљиву и дату у циљу умањења кривице, при чему се нелогичност и недоследност овакве одбране потврђује и другачијом изјавом окр. АА у истражном поступку, када је изјавио да су му та лица скидала дуг при сваком доласку на врата да преузму пакетиће, а на главном претресу приликом давања одбране је изјавио да му та лица нису скидала периодично дуг, него би дуг вероватно био анулиран на крају, када се сва дрога распрода, што према правилном закључку првостепеног суда указује да ти људи нису ни постојали у тренутку извршења кривичног дела и да су окривљени заједно, по претходном договору, неовлашћено држали опојну дрогу канабис, кокаин и амфетамин, ради даље продаје.

Када се има у виду да је у стану у коме су живели окривљени пронађена опојна дрога марихуана, амфетамин и кокаин, која се налазила на различитим местима у стану, да је пронађена и вагица за прецизно мерење, рукавице које су коришћене приликом мерења и паковања дроге, те маказе, при чему су окривљени лица без сталних извора прихода, да је окр. АА1 незапослено лице, што је потврдила у својој одбрани и да ју је издржаво супруг, као и малолетног сина, то је, према оцени Апелационог суда у Београду, несумњиво да су окр. АА и окр. АА1 неовлашћено предметну опојну дрогу држали ради даље продаје.

У жалби браниоца окр. АА1 се истиче да то што постоји ДНК профил на предметима који су вештачени у току поступка, то је могло да се појави и од секундарног трансфера, контаминацијом, односно када је долазила у додир са предметима на којима је остављена опојна дрога, као што су кихињски елементи и др, што нико није ни спорио, а разлог померања опојне дроге је, како је другоокривљена навела, то што није желела да то види њено малолетно дете, као и родитељи који су често код њих долазили, како њени, тако и њеног супруга, коју чињеницу, која је према ставу браниоца битна, суд није уважио.

Међутим, изнети жалбени наводи браниоца окр. АА1 нису од утицаја на другачију одлуку суда, при чему окр. АА1 није спорила да је у неколико наврата дрогу и она паковала, а судски вештак др Бањац Чанак Ана на главном претресу је навела да не може да каже да ли је секундарни трансфер у односу на биолошке трагове АА1 могућ, а питање је само да ли на 26 трагова је могућ био секундарни трансфер. Конректно брисана је унутрашњост рукавица, а то су трагови лабараторијске ознаке 17.4713. и 17.471.4, у тим деловима, који су у унотрашњости рукавица, не може да се очекује секундарни трансфер. Такође је навела да при примарном трансферу оставља се већа количина биолошких трагова од секундарног, а нема начина да се утврди шта је примарни, а шта секундарни трансфер, али по количини биолошких трагова може да постоји сумња. С обзиром да је материјал који је вештачен пронађен у стану где је живела АА1, свакако је тај мартеријал био у контакту са траговима које је она пре тога депоновала у стану, али ако се конкретно говори о кухињским површинама, где је она свакако депоновала своје трагове, вештак не може да искључи могућност секундарног трансфера, али не би очекивала да буде трансфера толике количине ДНК да би се она могла издвојити као доминантна, што је за велики број трагова констатовано у писменом основном налазу.

Имајући у виду доказе изведене током овог кривичног поступка, правилно цењене од стране првостeпеног суда, а посебно правилно цењене напред наведене делове одбране окривљених, неосновани су жалбени наводи браниоца окривљене АА1 да код ове окривљене није постојао умишљај, као битан елемент кривичног дела, с обзиром на правилан закључак првостепеног суда да је окривљена поступала са директним умишљајем, те била свесна својих дела, односно свесна да неовлашћено држи ради даље продаје опојну дрогу канабис, кокаин и амфетамин са кофеином, свесна забрањености дела и хтела је извршење истог.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостeпени суд је правилно применио кривични закон налазећи да се у радњама окр. АА1 стичу сва битна обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ.

У жалби браниоца окр. АА истиче се да је суд од окривљеног одузео готов новац, у износу од 1.000 евра, две појединачне новчанице у апоенима од по 500 еура, налазећи да се, у конкретном случају, ради о имовинској користи, која је прибављена продајом дроге, али ако се има у виду да је окр. АА, сходно изреци ожалбене пресуде, оглашен кривим искључиво за неовлашћено држање, а не за непосредну продају дроге, те ако се има у виду да једино изрека, а не образложење пресуде могу стећи правноснажност, то је нејасно на основу чега и на који начин је суд пронађени новац окарактерисао као имовинску корист прибављену кривичним делом и потом исти одузео.

Према оцени Апелационог суда у Београду, изнети жалбени наводи браниоца окр. АА су основани, имајући у виду да је у изреци првостепене пресуде наведено, као алтернативно одређена радња кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, неовлашћено држање ради продаје супстанце које су проглашене за опојну дрогу, а не и продаја, па је Апелациoни суд у Београду усвојио жалбу браниоца окр. АА, у погледу одлуке о одузимању имовинске користи, којом је од окр. АА одузето 1.000 евра, односно две новчанице у апоенима од по 500 еура, серијских бројева N12023967468 и X07192747307, тако што је наведену одлуку отклонио.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, а по жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, браниоца окр. АА и браниоца окр. АА1, Апелациoни суд у Београду је нашао да је првостeпени суд, у смислу одредбе члана 54 КЗ, правилно утврдио као олакшавајуће околности на страни окр. АА да је исти изразио искрено кајање за извршено кривично дело, његове породичне прилике, односно да је отац једног малолетног детета, а код окр. АА1 да је такође мајка једног малолетног детета, док је као отежавајућу околност на страни окр. АА ценио његову ранију осуђиваност. С тим у вези, правилно је поступио првостепени суд када је окр. АА претходно утврдио, за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, казну затвора у трајању од 5 (пет) година, а на основу члана 67 КЗ опозвао условну осуду по правноснажној пресуди Другог основног суда у Београду Спк.бр.55/16 од 25.03.2016. године, тако што је казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 11 (једанаест) месеци узео као претходно утврђену казну за кривична дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ у стицају са кривичним делом неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1 КЗ, те га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 6 (шест) месеци, у коју му се, у смислу одредбе члана 63 КЗ, урачунава време проведено у притвору, док је окр. АА1 осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју јој се, на основу одредбе члана 63 КЗ, урачунава време проведено у притвору.

И према оцени Апелациoног суда у Београду, овако изречене кривичне санкције сразмерне су тежини извршеног кривичног дела, степену кривице окривљених, те околностима под којима је кривично дело учињено, и исте су нужне, али и довољне за постизање сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ, као и сврхе кажњавања из члана 42 КЗ. С тога су супротни жалбени наводи јавног тужиоца да првостепени суд није правилно одмерио казну окривљенима, с обзиром на олакшавајуће и отежавајуће околности, те да суд није у довољној мери ценио јачину повреде заштићеног добра, оцењени као неосновани. Такође, на законитост и правилност одлуке о кривичној санкцији нису били од утицаја жалбени наводи браниоца окр. АА да суд, као отежавајућу околност у односу на овог окривљеног, цени чињеницу његове раније осуђиваности, али не наводи о којој се осуђиваности ради, а ово из разлога што су у изреци првостепене пресуде наведене правноснажне пресуде за које је окр. АА раније осуђиван, као и да је, у смислу одредбе члана 67 КЗ, опозвана условна осуда по пресуди Другог основног суда у Београду Спк.бр.55/16 од 25.03.2016. године, која је тиме ушла у састав јединствене казне затвора по првостeпеној пресуди, чиме је у довољној мери јасно по којим правноснажним пресудама је првостeпени суд, као отежавајућу околност ценио ранију осуђиваност окр. АА. Осим тога, на правилност одлуке о кривичној санкцији не утичу ни жалбени наводи браниоца окр. АА1 да је првостепени суд посебно морао да има у виду да је окривљена мајка малолетног детета и да је млада особа, при чему је окривљена осуђена на казну затвора у трајању од 3 (три) године, што је казна затвора у минималном трајању за кривично дело за које је оглашена кривом, за које се, у смислу одредбе члана 57 став 2 КЗ, не може ублажити казна. С тим у вези, на одлуку о кривичној санкцији не утиче чињеница да је у односу на окр. АА1 пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.6898/12 од 26.11.2012. године, правноснажна дана 10.12.2012. године, брисана.

Пошто је првостeпена пресуда, усвајањем жалбе браниоца окр. АА, преиначена само у делу одлуке о одузимању имовинске користи, док су, жалба браниоца окр. АА, у преосталом делу, као и жалбе браниоца окр. АА1 и јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, одбијене као неосноване, то је првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 459 став 1 и члана 457 ЗКП, Апелациoни суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник      Председник већа-судиja
Росанда Џевердановић Савковић с.р.     Синиша Важић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)