Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.01.2011.

Кж1 6623/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 6623/10
Дана 28.01.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др., због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, изјављеној против пресуде Основног суда у Зајечару 2 К.бр. 293/10 од 19.07.2010. године, у седници већа одржаној дана 28.01.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У


УВАЖАВА СЕ жалба браниоца окривљеног АА, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Основног суда у Зајечару 2 К.бр. 293/10 од 19.07.2010. године, само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што Апелациони суд у Београду, окривљеном АА, за кривично дело лака телесна повреда из члана 122 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом изриче УСЛОВНУ ОСУДУ тако што му утврђује новчану казну у износу од 15.000,00 (петнаестхиљада) динара и истовремено одређује да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени за време од 1 (једне) године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, док се жалба браниоца окривљеног АА у осталом делу ОДБИЈА као неоснована.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Основног суда у Зајечару 2 К.бр. 293/10 од 19.07.2010. године окривљени АА и ББ су оглашени кривим због извршења по једног кривичног дела лака телесна повреда из члана 122 став 2 у вези става 1 КЗ, па им је суд изрекао условну осуду тако што им је утврдио казне затвора у трајању од по два месеца и истовремено одредио да се утврђене казне неће извршити уколико окривљени за време од једне године не учине ново кривично дело. Окривљени су обавезани да на име паушала плате суду по 3.000,00 динара, а на име осталих трошкова солидарно надокнаде 500,00 динара, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудне наплате. На основу члана 87 КЗ према окривљенима је изречена мера безбедности па је од окривљене ББ одузета једна дрвена тараба дужине око 1 метра, а од окривљеног АА једна обрамка од дрвета дужине око 1 метра, као предмети употребљени у извршењу кривичног дела, који ће се по правноснажности пресуде уништити. Сходно члану 355 тачка 2 ЗКП-а окривљена ББ је ослобођена од оптужбе да је учинила кривично дело увреде из члана 170 став 1 КЗ. АА и ББ су упућени на грађанску парницу где могу остварити свој имовинско правни захтев.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права, одлуке о кривичној санкцији и одлуке о трошковима, са предлогом да се побијана пресуда преиначи у смислу навода из жалбе и донесе правилна и законита одлука или да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на нови поступак и одлуку.

Апелациони јавни тужилац у Београду, је у поднеску КТЖ.бр. 6422/2010 од 18.11.2010. године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављену против пресуде Основног суда у Зајечару 2 К.бр. 293/10 од 19.07.2010. године и наведену пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у напред наведеном поднеску, одлучио као у изреци пресуде.

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, а на које повреде Апелациони суд у Београду као другостепени, поводом жалбе у смислу члана 380 ЗКП-а, пази по службеној дужности, нити битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, на које се указује наводима жалбе браниоца окривљеног.

Наиме, насупрот изнетим жалбеним наводима изрека првостепене пресуде је јасна и разумљива и није противречна датом образложењу, а првостепени суд је о свим одлучним чињеницама, како оним које чине објективна обележја кривичног дела у питању, тако и о чињеницама и околностима које се тичу субјективног односа окривљеног према учињеном делу, дао јасне, уверљиве и непротивречне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

По оцени овога суда неосновано се жалбом браниоца окривљеног АА побија првостепена пресуда и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања истицањем да је првостепени суд исто погрешно утврдио када је окривљеног огласио кривим за наведено кривично дело.

Ово с тога што је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених свих доказа, ближе означених у образложењу побијане пресуде, на несумњив начин утврдио чињенично стање из изреке побијане пресуде и то пре свега на основу исказа окривљене ББ, који је првостепени суд правилно и у потпуности прихватио, као и на основу налаза и мишљења вештака др ВВ који се изјаснио о механизму наношења повреда и који одговара исказу окривљене. Следствено томе, правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног у делу у коме не признаје да је обрамицом ударио окривљену ББ, јер је у супротности са другим изведеним доказима.

Дакле, првостепени суд је правилно и у потпуности утврдио чињенично стање, које се супротним жалбеним наводима браниоца окривљеног не доводи у сумњу.

На правилно и у потпуности утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да су се у радњама окривљеног АА стекла сва законска обележја кривичног дела лака телесна повреда из члана 122 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, за које га је и огласио кривим, па се неосновано жалбом браниоца окривљеног побија првостепена пресуда и у овом делу.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, а поводом жалбе браниоца окривљеног АА, овај суд налази да је жалба у овом делу основана.

Основани су жалбени наводи браниоца окривљеног да је првостепени суд приликом изрицања одлуке о кривичној санкцији повредио кривични закон на штету окривљеног.


Наиме, првостепени суд је побијаном пресудом окривљеном АА за кривично дело лака телесна повреда из члана 122 став 2 у вези става 1 КЗ изрекао условну осуду којом му је утврдио казну затвора у трајању од два месеца и истовремено одредио да се утврђена казна неће извршити уколико за време од једне године не учини ново кривично дело.

Међутим, основани су жалбени наводи браниоца окривљеног да је првостепени суд на овај начин повредио кривични закон на штету окривљеног, обзиром да је претходном пресудом од 07.06.2007. године, окривљеном за извршено кривично дело била изречена условна осуда тако што му је утврђена новчана казна у износу од 15.000,00 динара и истовремено одређено да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени за време од једне од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, а која пресуда је била укинута поводом жалбе браниоца окривљеног. Дакле, како је против наведене пресуде од 07.06.2007. године, жалбу изјавио само бранилац окривљеног, а не и приватни тужилац, то је првостепени суд побијаном пресудом којом је окривљеном за извршено кривично дело изрекао напред наведену условну осуду, повредио кривични закон на штету окривљеног, јер је окривљеном изрекао строжију кривичну санкцију. Тиме је првостепени суд повредио одредбу члана 382 ЗКП-а, којом је прописано да ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

Стога је Апелациони суд у Београду уважио жалбу браниоца окривљеног АА и преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, задржавајући као правилно утврђене од стране првостепеног суда све релевантне околности из члана 54 КЗ, тако што је окривљеном АА, за кривично дело телесна повреда из члана 122 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, изрекао условну осуду тако што му је утврдио новчану казну у износу од петнаестхиљада динара и истовремено одредио да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени за време од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, чиме је отклонио наведену повреду кривичног закона на штету окривљеног. Овај суд је имао у виду да према одредбама КЗ није могуће изрицање условне осуде ако је учиниоцу кривичног дела утврђена новчана казна, али имајући у виду одредбу члана 382 ЗКП, преиначио је првостепену пресуду како је то напред наведено.

По налажењу овога суда са овако изреченом условном осудом у потпуности ће се остварити сврха изврицања кривичних санкција.

Неосновано се жалбом браниоца окривљеног побија првостепена пресуда у делу одлуке о трошковима кривичног поступка, јер је правилно првостепени суд на основу одредбе члана 196 у вези одредбе члана 193 ЗКП-а обавезао окривљеног да на име паушала плати износ од 3.000,00 динара и на име трошкова кривичног поступка износ од 500,00 динара, на име спроведеног вештачења.

Треба истаћи и то да овај суд поводом жалбе браниоца окривљеног АА није по службеној дужности преиначио побијану пресуду у односу на окривљену ББ и одбио оптужбу према окривљеној због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, будући да је окривљена побијаном пресудом ослобођена од оптужбе да је учинила кривично дело увреде из члана 170 став 1 Кривичног законика, која одлука је повољнија за окривљену.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 391 и 388 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар, Председник већа-судија,
Александра Симић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)