Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.04.2011.

Кж1 7142/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 7142/10
Дана 12.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д




У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Александре Златић и Здравке Ђурђевић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Мирјаном Јанковић-Недић, записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарења људи из члана 350 став 2 КЗ у продуженом трајању у вези са чланом 61 КЗ и др., одлучујући о жалби Јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против пресуде Другог општинског суда у Београду К.бр.959/09 од 28.10.2009. године, у седници већа одржаној дана 12.04.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У


УВАЖАВАЊЕМ ЖАЛБЕ Јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Другог општинског суда у Београду К.бр.959/09 од 28.10.2009. године, у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљеног АА, тако што Апелациони суд у Београду окривљеном АА задржава као правилно утврђене појединачне казне затвора од стране првостепеног суда, и то казну затвора у трајању од 4 (четири) месеца за кривично дело недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људима из члана 350 став 2 КЗ у продуженом трајању у вези са чланом 61 КЗ,а за кривично дело запуштање и злостављање малолетног лица из члана 193 став 2 КЗ у саизвршилаштву у вези са чланом 33 КЗ у продуженом трајању у вези са чланом 61 КЗ, казну затвора у трајању од 5 (пет) месеци, па га применом наведених законских прописа и одредби члана 4, 42, 45, 54 и 60 КЗ ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, у коју му се применом одредбе члана 63 КЗ урачунава време проведено у притвору од 13.05.2009. до 28.10.2009. године, док се жалба Јавног тужиоца у односу на окривљену ББ, ОДБИЈА као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Првостепеном пресудом окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарења људи из члана 350 став 2 КЗ у продуженом трајању у вези са чланом 61 КЗ, описаног у ставу један изреке пресуде, за које му је применом наведених законских прописа и одредби члана 4, 5, 42, 45 и 54 КЗ утврђена казна затвора у трајању од четири месеца и кривичног дела запуштање и злостављање малолетног лица из члана 193 став 2 КЗ у саизвршилаштву у вези са чланом 33 КЗ у продуженом трајању у вези са чланом 61 КЗ, описаног у ставу два изреке пресуде, за које му је утврђена казна затвора у трајању од пет месеци, па је применом одредбе члана 60 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од пет месеци, у коју му се применом одредбе члана 63 КЗ урачунава време проведено у притвору од 13.05.2009. до 28.10.2009. године, по решењу дежурног истражног судије Првог општинског суда у Београду Кри.Д.бр.167/09 од 15.05.2009. године.

Истом пресудом, окривљена ББ оглашена је кривом због извршења кривичног дела запуштања и злостављања малолетног лица из члана 193 став 2 КЗ у саизвршилаштву у вези са чланом 33 КЗ у продуженом трајању у вези са чланом 61 КЗ, описаног у ставу два изреке пресуде, па јој је применом наведених законских прописа и одредби члана 4, 42, 45, 64, 65 и 66 КЗ изречена условна осуда, тако што јој је утврђена казна затвора у трајању од једанаест месеци и истовремено одређено да се утврђена казна неће извршити уколико окривљена у року од четири године не учини ново кривично дело. На основу одредбе члана 196 став 4 ЗКП-а, окривљени су ослобођени дужности плаћања трошкова кривичног поступка.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду, тако што ће окривљеног АА осудити на казну затвора за предметна кривична дела у дужем трајању, а такође и окривљену ББ осудити на казну затвора.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у поднеску Ктж.бр.6850/10 од 20.12.2010. године, предложио да се уважи жалба Јавног тужиоца и првостепена пресуда преиначи у делу одлуке о кривичној санкцији у смислу жалбеног предлога.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у одсуству уредно обавештеног Јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, коју је испитао по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 ЗКП-а, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог Јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, одлучио као у изреци пресуде.

Наиме, првостепеном пресудом као и поступком који јој је претходио, нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је на штету окривљених повређен Кривични закон, а на које повреде Апелациони суд, као другостепени, у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП-а, пази по службеној дужности.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, а поводом жалбе Јавног тужиоца, Апелациони суд је нашао да је жалба у односу на окривљеног АА основана, а у односу на окривљену ББ неоснована. Наиме, првостепени суд је, одлучујући о врсти и висини кривичне санкције које ће изрећи окривљенима, од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА утврдио и ценио чињеницу да је окривљени признао извршење кривичних дела и коректно се држао пред судом,да се ради о породичном човеку, оцу деветоро деце, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је до сада два пута осуђиван и то једанпут због истоврсног кривичног дела, а на страни окривљене ББ је од олакшавајућих околности ценио њено коректно држање пред судом, а од отежавајућих околности њену ранију осуђиваност, при чему је имао у виду протек времена у односу на ранију осуду, као и чињеницу да није осуђивана због истоврсног кривичног дела.

По оцени овог суда, а што сеосновано указује жалбом Јавног тужиоца, првостепени суд је дао превелик значај утврђеним олакшавајућим околностима на страни окривљеног АА, док с друге стране није није дао адекватан значај утврђеним отежавајућим околностима, посебно што је окривљени раније осуђиван због истоврсног кривичног дела, нити је у довољној мери ценио тежину извршених кривичних дела. Због тога је Апелациони суд уважавањем жалбе Јавног тужиоца преиначио првостепену пресуду у односу на окривљеног АА у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је задржавајући као правилно утврђене појединачне казне затвора у трајању од стране првостепеног суда у трајању од четири месеца за кривично дело недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарења људи из члана 350 став 2 КЗ у продуженом трајању у вези са чланом 61 КЗ и казну затвора у трајању од пет месеци за кривично дело запуштања и злостављања малолетног лица из члана 193 став 2 КЗ у саизвршилаштву у вези са чланом 33 КЗ у продуженом трајању у вези са чланом 61 КЗ, окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од осам месеци, у коју му се применом одредбе члана 63 КЗ урачунава време проведено у притвору од 13.05.2009. до 28.10.2009. године.

По оцени Апелационог суда, овако изречена казна затвора сразмерна је тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног и иста је нужна за постизање сврхе кажњавања из члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Међутим, када је у питању окривљена ББ, Апелациони суд налази да је жалба Јавног тужиоца којом се у односу на ову окривљену побија првостепена пресуда због одлуке о кривичној санкцији, неоснована. По оцени овог суда,изречена условна осуда којом је овој окривљеној утврђена казна затвора у трајању од једанаест месеци са роком проверавања од четири године,сразмерна је тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљене и истом се може остварити сврха условне осуде из члана 64 КЗ, а у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ, тесу супротни наводи жалбе Јавног тужиоца а с тим у вези и жалбени предлог да јој се изрекне казна затвора, оцењени као неосновани.

Овде треба напоменути да је првостепени суд изрекавши окривљеном АА јединствену казну затвора у трајању од пет месеци, дакле,казну у висини појединачно утврђене казне затвора за кривично дело запуштање и злостављање малолетног лица, повредио одредбу члана 60 став 2 тачка 2 КЗ, с обзиром да је сходно овој одредби окривљени морао бити осуђен на јединствену казну затвора у дужем трајању, односно ова казна мора бити већа од појединачно утврђене казне затвора.

Пошто је жалба Јавног тужиоца у односу на окривљеног АА уважена, у делу одлуке о кривичној санкцији, то је првостепена пресуда у наведеном делу преиначена, на који начин је напред наведена повреда Кривичног закона отклоњена, док је жалба у односу на окривљену ББ одбијена и у односу на ову окривљену првостепена пресуда потврђена.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 391 и 388 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци пресуде.


Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Мирјана Јанковић-Недић, ср. Слободан Рашић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

МЈН/МИ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)