Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.02.2010.

Кж1 715/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 715/10
Дана18.02.2010. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Савке Гогић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић чланова већа, са вишим судијским сарадником Кресоја Вером записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 КЗ, решавајући по жалби браниоца окривљеног АБ, изјављене против пресуде Општинског суда у Жабарима К.бр. 77/09 од 16.10.2009. године, у седници већа одржаној дана 18.02.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВА СЕ жалба браниоца окривљеног АА адвоката АБ, па се пресуда Општинског суда у Жабарима К.бр. 77/09 од 16.10.2009. године укида и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Првостепеном пресудом Општинског суда у Жабарима К.бр. 77/09 од 16.10.2009. године окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 КЗ, па му је суд изрекао условну осуду и то тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређујући да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од 2 године, рачунајући од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Првостепеном пресудом је одређено да трошкови поступка и паушала падају на терет буџетских средстава суда.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА адвоката АБ из свих разлога предвиђених законом, наводећи да је изрека пресуде у супротности са образложењем чиме се указује на битну повреду кривичног поступка, а чињенично стање је непотпуно утврђено, па предлаже да другостепени суд преиначи првостепену пресуду или да исту укине. По наводима жалбе пресуда се заснива само на чињеници да је од румунског држављанина дана 05.11.2008. године одузет један кључ од улазних врата и да је исти затечен у домаћинству окривљеног. Кључ је враћен сведоку СС, али при том није поуздано утврђено да ли је тај кључ одговарао улазним вратима куће окривљеног и да ли у кући постоје трагови боравка овог румунског држављанина, што је било могуће утврдити. Даље се у жалби наводи да у поступку није утврђено да ли је окривљени долазио у Србију у периоду од 01.01.2006. до 05.11.2008. године, о чему се и сведок СС изјашњавао у свом исказу наводећи да окривљени који ради у иностранству некад није долазио у земљу и дуже од годину дана, а да он никад није видео СС1 да је преспавао у кући окривљеног, чак ни у помоћном објекту. Даље се у жалби наводи да је нејасно на основу чега је одређен период извршења кривичног дела од 01.01.2006. до 05.11.2008. године, ово тим пре што су сведоци потврдили да је румунски држављанин последњих 20 година провео у Породину и да је радио и боравио код више лица, а да је и полиција имала евиденцију о његовом боравку. Жалбом се даље истиче да суд није поуздано утврдио од кога је овај румунски држављанин добио кључ који је од њега одузет и на који начин је до њега дошао, обзиром да је кључ од куће имао сведок СС који иначе обилази и надгледа домаћинство окривљеног.

Апелациони јавни тужилац у Београду поднеском Ктж. бр. 63/10 од 03.02.2010. године предложио је да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца по службеној дужности адвоката АБ изјављене против пресуде Општинског суда у Жабарима К.бр. 77/09 од 16.01.2009. године.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у смислу члана 375 ЗКП-а на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380 ЗКП-а и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те садржине предлога заменика АЈТ у Београду у писменом поднеску нашао да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, јер је изрека пресуде противречна разлозима,а осим тога не садржи разлоге о одлучним чињеницама које су од значаја за доношење одлуке, а дати разлози су нејасни и у знатној мери противречни, а што је имало за последицу и непотпуно утврђено чињенично стање.

Наиме, првостепени суд чињенично стање утврђује из потврде о привремено одузетим предметима у којој је наведено да је од румунског држављанина СС1 одузет један кључ од улазних врата власништво АА из Породина, као и из потврде о враћеним предметима у којој је наведено да је кључ од улазних врата породичне куће АА враћен сведоку СС. Даље, чињенично стање суд утврђује из исказа сведока СС2, који је навео да познаје румунског држављанина СС1, који је у јесен 2008. године радио неколико пута код њега на сечи багрема, али му није било познато где овај румунски држављанин станује, јер га је нашао у центру села Породин, где се иначе окупљају Румуни који траже посао, па га је ту и ангажовао, те да је од њега чуо да станује код АА, али то му лично није познато, јер он није ишао код окривљеног, па није могао да га види у његовом домаћинству, а иначе му је познато да окривљени живи у иностранству и ретко га виђа. Даље суд чињенично стање утврђује и из исказа сведока СС3 који је навео да живи у близини куће АА и да је током 2008. године често виђао Румуна СС1 да пролази поред његове куће, а од комшије је сазнао да тај Румун станује код окривљеног који се иначе налази на привременом раду у Немачкој, али му то није лично познато, јер о томе никада није лично причао са окривљеним. Тог румунског држављанина он иначе познаје већ неколико година и исти је током 2007. године неколико пута радио код њега, за шта му је плаћао дневнице од 10 до 15 еура и обезбеђивао му је исхрану тих дана, али он није код њега спавао, већ мисли да је спавао код СС4 из Породина, који је у то време имао кућу у којој нико није живео, па су ту становали Румуни и међу њима СС1. Даље суд чињенично стање утврђује из исказа сведока СС који је навео да живи у комшилуку са окривљеним и да је њему окривљени дао кључеве од куће, јер се већ 40 година налази на привременом раду у иностранству, а румунског држављанина СС1 добро познаје, јер он већ 20 година живи у Породину, при чему је радио и становао код многих људи и познато му је да је најдуже становао код СС4, као и да је повремено у домаћинству окривљеног хранио псе и стоку и једини простор где је он могао да борави јесте једна помоћна просторија у домаћинству окривљеног, где се налази храна за стоку, али га он никада није видео да је ту преспавао, иако свакодневно обилази кућу окривљеног. Иначе, како је овај сведок даље навео окривљени АА ретко долази у земљу, некада чак и не дође у току године, а није му познато да ли је нешто плаћао СС1 за посао који је он обављао у његовом домаћинству.

Првостепени суд је у потпуности, како је у образложењу наведено, прихватио изведене писмене доказе, као и исказе саслушаних сведока из којих је утврдио чињенично стање као у изреци пресуде, налазећи да је окривљени у конкретном случају поступао са директним умишљајем. Међутим, овакав закључак првостепеног суда се по налажењу Апелационог суда за сада не може прихватити, а како се основано указује и жалбом браниоца окривљеног АА.

Ово с тога што је изрека пресуде противречна разлозима, а дати разлози су нејасни у знатној мери противречни, с обзиром да је суд пропустио да да оцену садржине исказа саслушаних сведока, за које је само паушално навео да их прихвата, иако су се сведоци изјашњавали о томе где је румунски држављанин СС1 живео у периоду који је обухваћен изреком пресуде, па је сведок СС3 навео да мисли да је током 2007. године СС1 спавао код СС4, кога помиње и сведок СС наводећи да је СС1, који у Породину живи већ 20 година, радио и становао код разних људи, међу којима најдуже код СС4, што изреку пресуде чини противречну разлозима, а осим тога нејасно је од којих просторија су кључеви који су од овог лица одузети и од кога их је добио, и на основу чега је утврђен период боравка румунског држављанина у кући или просторијама окривљеног, за кога опет није утврђено ни када је боравио у земљи, а од чије куће кључеве има и сведок Илић, који кућу надгледа и редовно обилази, па самим тим ни када је окривљени био у прилици да омогући недозвољени боравак СС1, непријављивањем да ово лице борави у његовом домаћинству, а за кога сведоци тврде да у Породину борави низ година уназад како је то сведок СС навео, те да га је и полиција контролисала, и да никаквих проблема није имао. Изостанак разлога о одлучним чињеницама и напред наведене учињене битне повреде кривичног поступка довеле су до тога да се за сада не могу прихватити ни чињенични ни правни закључци првостепеног суда на којима се пресуда заснива, па је њено укидање било нужно.

У поновном поступку првостепени суд ће поступати по примедбама Апелационог суда у Београду, отклониће учињене битне повреде поступка на које је указано, па након тога, пошто правилно и потпуно утврди чињенично стање, биће у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд је одлучио као у изеци решења на основу одредби чл. 389 ЗКП-а.


Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Вера Кресоја, с.р. Савка Гогић, с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)