Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.09.2014.

Кж1 952/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 952/14
Дана 18.09.2014. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Милимира Лукића, председника већа, Наде Зец и Снежане Савић, чланова већа, са самосталним саветником Јованом Вукчевићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.185/14 од 15.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 18.09.2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, па се пресуда Вишег суда у Београду К.бр.185/14 од 15.05.2014. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.185/14 од 15.05.2014. године, окривљени АА, на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, ослобођен је оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ. Одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног АА огласити кривим за извршење предметног кривичног дела и осудити га на казну по закону.

У свом одговору на жалбу бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, предложио је да Апелациони суд у Београду одбије жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду као неосновану и потврди првостепену пресуду Вишег суда у Београду К.бр.185/14 од 15.05.2014. године.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у свом поднеску Ктж.бр.969/14 од 09.07.2014. године предложио да се жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду уважи као основана, а побијана пресуда преиначи и окривљени АА огласи кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и ескплозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ и осуди на казну по закону.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, на којој седници је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, жалбом, одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у наведеном поднеску, донео одлуку као у изреци пресуде.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, жалбом јавног тужиоца истиче се да је суд непотпуно утврдио чињенично стање, јер није поступио по налозима Апелационог суда из решења Кж бр.15264/13 од 21.01.2014. године, обзиром да од надлежног министарства које је издало конкретну дозволу није затражио изјашњење да ли дозвола и даље остварује правне учинке у правном поретку или је евентуално неким актом стављена ван снаге, као и које је мере конкретно министарство наложило у циљу решавања овог питања. Такође, према ставу жалбе, погрешно је утврђено чињенично стање из разлога што је једино Законом о оружју и муницији Републике Србије прописан режим набављања, држања и ношења оружја и муниције, из ког режима ниједном одредбом закона нису изузета професионална војна лица, па се дозвола за предметни пиштољ на који се окривљени позива не може сматрати дозволом издатом од надлежног органа за ношење оружја у смислу одредаба члана 11а и 11б у вези са чланом 7 Закона о оружју и муницији Републике Србије, јер је такву дозволу овлашћено да издаје искључиво и једино Министарство унутрашњих послова организационих јединица у општини, на чијем је подручју пребивалиште односно седиште лица које је поднело захтев за издавање одобрења. На крају, жалбом се истиче да је одредбом члана 41 став 4 Правила службе у Војсци Србији, која су била на снази у време критичног догађаја, прописано да професионална војна лица, за потребе ван службе набављају, чувају и носе оружје према прописима који важе и за остале грађане, што значи да сама Правила службе Војске Србије упућују на Закон о оружју и муницији, који је регулисао начин набављања, држања и ношења оружја.

Међутим, овакви жалбени наводи јавног тужиоца оцењени су као неосновани. Ово из разлога што је правилно првостепени суд ценио чињеницу да је од окривљеног уз пиштољ, према потврди о привремено одузетим предметима ПУ за Град Београд ИЈ 92, одузета и војна дозвола за пиштољ број НО6044 на име окривљеног, уз који пиштољ и дозволу је окривљени, према сопственој одбрани, носио војну легитимацију, јер је дана 09.06.2010.године био активно војно лице. Наиме, из дописа Генералштаба Војске Србије – Управе за логистику од 24.05.2010.године утврђује се да постоји неусклађеност између одредаба Закона о оружју и муницији и Правила службе Војске Србије везано за набављање наоружања које је у власништву лица у војној служби, као и да је покренута иницијатива за решавање проблема. Такође, како је и у садржини саме дозволе-легитимације за држање оружја која је издата окривљеном наведено након престанка активне војне службе професионално лице је обавезно да оружје пријави надлежном органу МУП-а ради добијања оружаног листа, из чега се закључује да је немогуће извршити пререгистрацију са војне на цивилну дозволу, односно оружан лист, док се лица имаоци оружја налазе у активној војној служби, односно за то време оружани лист се не може добити од МУП-а РС. При том правилно првостепени суд закључује да се у Правилима службе Војске Србије било где изричито прописује да је престала важност ових дозвола које су издала овлашћене старешине, команданти, јединица Војске Србије, нити произлази ограничење у вези држања, набављања или ношења. Дакле, како ни Правилима службе Војске Србије нити било којим другим актом није прописано да раније издате дозволе престају да важе нити је остављен било какав рок професионалним војним лицима да изврше замену дозвола, то је правилно првостепени суд закључио да је окривљени критичном приликом оружје носио на основу важеће дозволе јер не постоји ниједан правни акт којим би предметна дозвола била изричито стављена ван снаге. Имајући у виду наведено, правилно је првостепени суд окривљеног применом одреде члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП ослободио од оптужбе да је извршио предметно кривично дело.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Јован Вукчевић       Милимир Лукић

СБ
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)