Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.06.2014.

Кж1 По1 10/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 10/14
Дана: 20.06.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Милене Рашић, Мирјане Поповић, Душка Миленковића, председника суда, и Наде Зец, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Вукашина Сарајлића, записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 3 у вези става 2 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама осуђеног АА и његовог браниоца, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.52/10, Кв-По1.бр.55/14 од 12.03.2014. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, дана 20.06.2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе осуђеног Шћоп Јожефа и његовог браниоца, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр.52/10, Кв-По1.бр.55/14 од 12.03.2014. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне па су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажна пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење, К.П.бр.15/05 од 12.03.2007. године, потврђена пресудом Врховног суда Србије Кж I Ок 10/07 од 01.02.2008. године, којом пресудом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 3 у вези става 2 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од две године и шест месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 03.08.2005. године до 08.06.2006. године и правноснажна пресуда Окружног суда у Сремској Митровици К.бр.29/08 од 24.03.2009. године, потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж I 481/10 од 07.09.2011. године, којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци. Окривљеном АА узете су као утврђене казне затвора по правноснажним пресудама Окружног суда у Београду, Посебно одељење, К.П.бр.15/05 од 12.03.2007. године у трајању од две године и шест месеци и Окружног суда у Сремској Митровици К.29/08 од 24.03.2009. године, у трајању од једне године и шест месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од три године и једанаест месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење, К.П.бр.15/05 у периоду од 03.08.2005. године до 08.06.2006. године, као и време проведено на издржавању казне затвора.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- бранилац осуђеног АА, адвокат АБ, из свих разлога предвиђених ЗКП-ом, али из садржине предметне жалбе произлази да је иста изјављена само због одлуке о казни на коју је осуђен окривљени АА, са предлогом да другостепени суд смањи дужину јединствене затворске казне која је изречена осуђеном АА, на период од три године и осам месеци, и

- осуђени АА, због одлуке о висини изречене казне, са предлогом да другостепени суд изјављену жалбу усвоји.

Заменик Тужиоца за организовани криминал је у поднеску Ктж. бр. 12/14 од 09.04.2014. године предложио да другостепени суд изјављене жалбе одбије као неосноване и побијану пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу одредбе члана 451 ЗКП-а у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

жалбе су неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је анализом садржине изјављених жалби утврдио да се да се истима првостепена пресуда побија само због висине јединствене казне која је изречена осуђеном АА, наводима да процена олакшавајућих околности изнетих у првостепеном поступку није довољно цењена у односу на отежавајуће околности.

Испитујући основаност изјављених жалби Апелациони суд у Београду је нашао да је првостепени суд, примењујући одредбу члана 62 став 1 КЗ, правилно преиначио напред цитиране правноснажне пресуде и осуђеног АА осудио на јединствену казну затвора ближе описану у изреци побијане пресуде, при томе узимајући у обзир све околности из члана 54 КЗ на страни окривљеног које су цењене и приликом одмеравања појединачних казни осуђеном, као и степен кривице са којом је исти поступао приликом извршења кривичних дела. Поред тога, првостепени суд је правилно поступио када је у конкретној ситуацији применио и одредбу члана 60 КЗ тако што је узео као претходно утврђене казне затвора које су изречене осуђеном АА напред наведеним правноснажним пресудама, па му је изрекао јединствену казну затвора водећи рачуна да иста не сме достићи збир утврђених казни, нити прећи 20 година затвора.

Следствено томе, неосновани су предлози из жалби осуђеног АА и његовог браниоца за изрицањем блаже казне осуђеном, јер је првостепени суд правилно преиначио одлуке о казни које су изречене осуђеном АА цитираним правноснажним пресудама, након чега га је правилно осудио на јединствену казну затвора, како је то напред наведено, док се у изјављеним жалбама не истиче ниједна околност коју првостепени суд није ценио приликом одмеравања казне осуђеном, а која би била од утицаја на исту. С тим у вези, нису од утицаја наводи из изјављених жалби којима се јединствена затворска казна, која је побијаном пресудом изречена осуђеном АА, упоређује са затворском казном на коју је осуђен његов саизвршилац у истим кривичним предметима, обзиром да висина изречене казне између осталог зависи од индивидуалних околности на страни сваког окривљеног понаособ, а које околности нису истоветне у случају осуђеног АА и његовог саизвршиоца.

По налажењу овога суда, може се очекивати да ће се са овако изреченом кривичном санкцијом у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 КЗ и сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ, као и да је иста у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице осуђеног АА као учиниоца.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р.      Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)