Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.11.2018.

Кж1 По1 15/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 15/18
27.11.2018. године
Београд

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Кристином Вуковић, записничарем, у кривичном поступку окривљеног АА и др, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Тужилаштва за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2 и браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ3, изјављеним против прсуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К.По1.бр.79/14 од 02.04.2018. године, у јавној седници већа одржаној дана 26.11.2018. године и 27.11.2018. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ3 и браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ4, након већања и гласања дана 27.11.2018. године, једногласно је донео

Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЈУ СЕ жалбe Тужилаштва за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.79/14 од 02.04.2018. године и списи предмета враћају првостепеном суду на поновно суђење.

Према окривљеном АА4 који се налази у притвору по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 79/14, Кв.По1 13/18 од 15.01.2018. године, који му се рачуна од 02.02.2018.године када је лишен слободе и према окривљеном АА1 који се налази у притвору по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење КПП По1 број 4/14 од 23.01.2014. године, који му се рачуна од 22.01.2014. године, када је екстрадиран из Црне Горе, ПРОДУЖАВА СЕ притвор на основу члана 211 став 1 тачка 1 и 3 ЗКП, који окривљенима по овом решењу има трајати до даље одлуке првостепеног суда.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К.По1.бр.79/14 од 02.04.2018. године, окривљени АА4 оглашен је кривим због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 Кривичног законика. Окривљени АА3 и окривљени АА1 оглашени су кривим због извршења кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 5 у вези члана 33 Кривичног законика, а окривљени АА4 и окривљени АА2 оглашени су кривим због извршења кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 3 у вези члана 33 Кривичног законика. Ожалбеном пресудом, првостепени суд је окривљеном-сараднику АА4 претходно за кривично дело из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године, за кривично дело из члана 114 став 1 тачка 3 у вези члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 10 (десет) година, а затим за наведена кривична дела претходно утврдио јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година и 6 (шест) месеци. Даљом применом одредбе члана члана 62 КЗ, првостепени суд је узео као утврђену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, на коју је окривљени сарадник осуђен пресудом Вишег суда у Београду Спк.бр.47/13 од 06.12.2013. године која је постала правноснажна дана 06.01.2014. године, па окривљеног сарадника АА4 применом одредби члана 62 и 63 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 14 (четрнаест) година, у коју казну је урачунато време које је окривљени сарадник провео на издржавању казне затвора на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Београду Спк.бр.47/13 од 06.12.2013. године, која је постала правноснажна дана 06.01.2014. године, у периоду од 02.04.2014. године до 02.02.2018. године, као и време проведено у притвору у предмету Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.79/14 почев од 16.07.2013. године када је лишен слободе па до 13.01.2014. године када му је притвор укинут, као и време проведено у притвору у истом поступку почев од 02.02.2018. године када је поново лишен слободе па надаље. Истом пресудом окривљени АА1 оглашен је кривим због извршења кривичног дела из члана 114 став 1 тачка 5 у вези члана 33 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 35 (тридесетпет) година у коју казну је урачунато време које је окривљени провео у притвору почев од 22.01.2014. године, па надаље, окривљени АА3 оглашен је кривим због извршења кривичног дела из члана 114 став 1 тачка 5 у вези члана 33 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 30 (тридесет) година, а окривљени АА2 оглашен је кривим због извршења кривичног дела из члана 114 став 1 тачка 3 у вези члана 33 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 35 (тридесетпет) година, у коју казну је окривљеном урачунато време проведено у притвору од 16.07.2013. године, када је лишен слободе до 13.09.2013. године, када му је притвор укинут. На основу члана 261, 262, 263 и 264 Законика о кривичном поступку обавезани су окривљени сарадник АА4, окривљени АА1, окривљени АА3 и окривљени АА2 на плаћање трошкова кривичног поступка о чијој висини ће суд донети одлуку посебним решењем.

Истом пресудом на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку окривљени АА ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ, а окривљени АА3, окривљени АА2 и окривљени АА5 ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ. Истом пресудом на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку окривљени АА ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању из члана 114 став 1 тачка 3 у вези члана 34 КЗ. На основу члана 265 у вези члана 261 Законика о кривичном поступку одлучено је да трошкови кривичног поступка у односу на окривљене АА и АА5 падају на терет буџетских средстава суда. На основу члана 258 Законика о кривичном поступку оштећени ОО је ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парницу.

Против наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилаштво за организовани криминал Кто.бр.24/14 од 26.06.2018. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 у вези члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 и 3 у вези члана 325 и члана 16 у вези члана 419 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 437 став 1 тачка 2 у вези члана 439 став 1 тачка 2 ЗКП и одлуке о кривичној санкцији из члана 437 став 1 тачка 4 у вези члана 441 ЗКП, са предлогом да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење усвајајући жалбу Тужиоца за организовани криминал укине пресуду Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.79/14 од 02.04.2018. године и предмет врати првостeпеном суду на поновно суђење, а да сходно члану 458 став 2 ЗКП нареди да се нови главни претрес одржи пред потпуно измењеним већем;

-бранилац окривљеног сарадника АА4, адвокат АБ3, због одлуке о висини јединствене казне, са предлогом да Апелациoни суд у Београду преиначи ожалбену пресуду и окривљеном сараднику АА4 изрекне јединствену казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година;

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење усвоји изјављену жалбу као основану, укине ожалбену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да преиначи првостeпену пресуду тако што ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе. Бранилац је тражила да буде обавештена о седници већа пред Апелационим судом у Београду приликом одлучивања о изјављеној жалби;

-окривљени АА1, без навођења законског основа побијања ожалбене пресуде, али из садржине жалбе произлази да је иста изјављена због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење усвоји изјављену жалбу, ожалбену пресуду укине и списе предмета врати првостeпеном суду на поновно суђење или да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење донесе ослобађајућу пресуду;

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ2, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење усвоји изјављену жалбу и ожалбену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на доношење правилне и на закону и доказима засноване пресуде или да исту преиначи и окривљеног АА3 ослободи од оптужби. Бранилац је у жалби тражио да буде обавештен о седници већа пред Апелационим судом у Београду;

-бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење усвоји изјављену жалбу, ожалбену пресуду у тачки III изреке укине и врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да првостепену пресуду у тачки III изреке преиначи и окривљеног АА2 ослободи од оптужбе.

Бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ1 је у одговору на жалбу Тужилаштва за организовани криминал предложила да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење одбије жалбу Тужилаштва за организовани криминал као неосновану и ожалбену пресуду потврди у тачки IV.

Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ5 је у одговору на жалбу Тужилаштва за организовани криминал предложио да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење одбије жалбу Тужилаштва за организовани криминал као неосновану и потврди ожалбену пресуду у делу у коме је окривљени АА ослобођен од оптужбе.

Бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ4 је у одговору на жалбу предложио да се жалба Тужилаштва за организовани криминал одбије као неоснована, а да се потврди ожалбена пресуда. Бранилац је у жалби тражио да и он и окривљени буду обавештени о седници већа пред Апелациoним судом у Београду.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.25/18 од 02.08.2018. године, предложило да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење одбије жалбе бранилаца окривљених и окривљеног АА1 које су изјављене против пресуде Вишег суда у Београду К.По1.бр.79/14 од 02.04.2018. године као неосноване, а да усвоји жалбу Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр.24/14 од 26.06.2018. године и укине пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.79/14 од 02.04.2018. године и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење и сходно члану 458 став 2 ЗКП нареди да се нови главни претрес одржи пред потпуно измењеним већем.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића, бранилаца адвоката АБ, адвоката АБ1, адвоката АБ2, адвоката АБ3 и адвоката АБ4. На седници већа Апелациони суд у Београду, Посебно одељење размотрио је списе предмета заједно са побијаном пресудом, изјављеним жалбама и одговорима на жалбу, са предлогом Тужиоца за организовани криминал наведеног у поднеску Ктж.бр.25/18 од 02.08.2018. године и објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал и присутни браниоци окривљених, након чега је испитао првостeпену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у смислу одредбе члана 451 ЗКП, па је имајући у виду наведено, нашао:

-жалбе Тужилаштва за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, су основане.

Основано се у изјављеним жалбама указује да је ожалбена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка, с обзиром да је изрека ожалбене пресуде неразумљива и супротна разлозима који су дати у образложењу, да у ожалбеној пресуди нису дати јасни разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњење, тако да се пресуда заснива и на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, због чега није могуће испитати законитост и правилност ожалбене пресуде.

Најпре, основано се жалбом Тужилаштва за организовани криминал истиче да је изрека ожалбене пресуде у делу у коме је окривљени сарадник АА4 оглашен кривим због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 КЗ, неразумљива и супротна разлозима датим у образложењу ожалбене пресуде.

Изреком ожалбене пресуде окривљени сарадник АА4 оглашен је кривим да је у периоду од краја априла 2013 године до 16.07.2013.године, на територији Републике Србије и Црне Горе, способан да схвати значај својих дела и да управља својим поступцима, свестан да је дело чије је извршење хтео забрањено, са умишљајем постао члан организоване криминалне групе коју су организовала НН лица, која је деловала споразумно у циљу вршења кривичних дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од 20 година или затвор од 30 до 40 година, ради превласти у криминалној средини и стицања финансијске и друге користи у складу са планом организоване криминалне групе, коју су организовала НН лица која су створила план и предузимала радње на скривању припадника групе, прибављали им лажне исправе, изнајмљивали станове ради скривања после извршених кривичних дела, обезбедили новац за припрему и вршење кривичних дела, оружје и муницију, организовали обуку у пуцању из ватреног оружја припадника групе, па и окривљеног сарадника АА4 ради вршења кривичних дела убистава и других кривичних дела против живота и тела, па су окривљени сарадник и други припадници организоване криминалне групе поступали у складу са својим преузетим улогама у оквиру организоване криминалне групе, предузимали радње извршења ради остварења плана, неовлашћено држали оружје, набављали превозна средства намењена за вршење кривичних дела, запаљива средства за уништавање возила и оружја коришћених при извршењу, организовали смештај и изнајмљивали станове за боравак и скривање припадника криминалне групе, помагали у бекству и илегалном преласку државне границе припадника криминалне групе који су одређени за извршење кривичних дела убиства, пратили кретање и устаљене навике лица која су планирали да лише живота, па су заједно од краја априла месеца 2013. године до 16.07.2013.године, ради реализације плана организоване криминалне групе на територији Републике Србије и Црне Горе планирали да лише живота више НН лица и нанесу тешке телесне повреде НН лицима.

Међутим, основано се изјављеном жалбом Тужилаштва за организовани криминал указује да је изрека ожалбене пресуде у овом делу неразумљива. Пре свега организовање организоване криминалне групе је врста саучесништва и састоји се у навођењу на извршење кривичног дела, односно стварању одлуке да се изврши кривично дело. Радња организатора се састоји у стварању групе која ће вршити кривична дела, а за постојање организоване криминалне групе поред организатора потребна су још најмање три лица, те се организовање не мора односити на целокупну активност чланова удружења, али мора да постоји организованост у погледу криминалне активности. Чланове организоване криминалне групе повезује план за извршење кривичних дела, а да би постојао план он не мора садржавати све појединости о извршењу кривичних дела (место, време итд), али мора садржавати споразум о карактеру криминалне активности. Карактер криминалне активности може се испољавати кроз: врсте кривичних дела, лица која требају бити објекат кривичног дела, сврха кривичних дела због којег ће се она вршити и сл.

Следом изнетог Апелациони суд у Београду, Посебно одељење указује да је приликом утврђивања да ли постоји организована криминална група потребно утврдити лица, припаднике организоване криминалне групе и њихову улогу у таквој групи, да ли се ради о организатору или припадницима исте, потом план организоване криминалне групе, у односу на која дела се односи план (било у односу на врсту кривичних дела, лица која требају бити објект кривичног дела, сврхе кривичних дела због којих ће се она вршити).

Имајући у виду напред наведено, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, уколико се ради о неутврђеном броју НН лица, као припадника организоване криминалне групе, не може се утврдити како је изведен чињенично правни закључак да је уопште настала организована криминална група, која мора имати најмање три припадника, а на шта се основано изјављеном жалбом Тужилаштва за организовани криминал указује. Истовремено, у овом делу, у образложењу ожалбене пресуде изостали су јасни и аргументовани разлози у погледу закључка првостепеног суда да је окривљени сарадник постао члан НН организоване криминалне групе, посебно имајући у виду да се окривљени сарадник током поступка детаљно изјашњавао којој организованој криминалној групи је припадао, ко су њени организатори, а ко су чланови, као и које радње су предузимали. Према датом образложењу, првостепени суд везано за ове чињенице исказ окривљеног сарадника АА4 не прихвата (страна 105 образложења пресуде), те на страни 109 наводи да сматра да је исказ окривљеног сарадника АА4 - након суочења са окривљеним АА оценио као “субјективно обојен”. Међутим по мишљењу другостепеног суда, првостепени суд не даје довољно јасне и аргументоване разлоге о постојању анимозитета између окривљених. Не утичући на решавање такве чињенице, другостепени суд сматра да је обавеза првостепеног суда да у односу на сваку чињеницу изнесе аргументоване разлоге, а како би исти били испитани од стране другостепеног суда. Када се има у виду исказ окривљеног сарадника АА4 везано за припадност организованој криминалној групи, нејасно је како првостепени суд утврђује и уподобљава чињенични опис да је заправо АА4 припадао НН организованој криминалној групи. Само образложење првостепеног суда на страни 109, по мишљењу овог суда, није довољно да би се прихватио такав закључак.

У вези са тим, основано се у изјављеној жалби Тужилаштва за организовани криминал указује да у образложењу своје одлуке, првостепени суд не износи довољно јасне и аргументоване разлоге за свој закључак да се из изведених доказа несумњиво утврђује да је окривљени сарадник АА4 постао члан организоване криминалне групе коју су основала НН лица, те да је заједно са НН лицима планирао да лиши живота више НН лица и нанесе тешке телесне повреде НН лицима, а која лица су споразумно деловала у циљу вршења кривичних дела за која се може изрећи казна затвора од 20 година или казна затвора од 30 и 40 година, нити се по налажењу овог суда из образложења ожалбене пресуде може закључити на основу којих доказа суд изводи овакав закључак.

  Приликом испитивања првостепене пресуде и основаности жалбе јавног тужиоца, другостепени суд се бавио и оценом дате одбране окривљеног сведока АА4, коју првостепени суд према датом образложењу у неким деловима прихвата, а у неким не, а при томе пропушта да аргуметује такву оцену. Тужилаштво за организовани криминал у вези са тим, у поднетој жалби, основано истиче да првостeпени суд у образложењу ожалбене пресуде није дао јасне и аргументоване разлоге, у погледу оцене исказа окривљеног сарадника АА4, нити је за свој закључак да у једном делу исказ овог окривљеног сарадника прихвати, а да у другом делу његов исказ не прихвати, дао јасне и аргументоване разлоге који би били прихватљиви и за ово веће. Првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде цитира које доказе је извео, као и дате одбране окривљених, али је пропустио да изврши анализу одбрана свих окривљених, те да изнете одбране и прибављене доказе доведе у међусобну везу. Истовремено, првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде није навео садржину одређених доказа, који су изведени током поступка, па се из побијане пресуде не може закључити како је првостепени суд ценио изведене доказе, односно да ли је исте прихватио или не, као и из којих разлога. Код оваквог стања ствари Апелациони суд у Београду, Посебно одељење сматра да није извршена садржајна и суштинска оцена свих доказа који су изведени током поступка, па се ни правилност закључка првостепеног суда није могла испитати.

У прилог наведеном ставу другостепеног суда управо иде чињеница да у разлозима пресуде и то на страни 49, првостепени суд наводи да није прихватио исказ окривљеног сарадника АА4 априори, већ да је дати исказ “ценио кроз призму" других изведених доказа и то како исказа саокривљених, сведока, али и писаних доказа, видео записа сигурностних камера, бројних вештачења која су обављена за потребе овог кривичног поступка. Надаље на страни 76, првостепени суд наводи да је прихватио исказ окривљеног сарадника АА4 у делу који се односи на убиство ЖЖ, као истинит и у складу са другим изведеним доказима, док је на страни 93 првостепени суд навео да је у делу који се односи на убиство сада покојног ЖЖ1, прихватио исказ окривљеног сарадника само у делу коме је поткрепљеним осталим изведеним доказима.

У вези са напред изнетим, по налажењу овог суда, основано се указује у жалби Тужилаштва за организовани криминал, да је неприхватљив закључак првостепеног суда у погледу оцене исказа окривљеног сарадника, који је у свом исказу детаљно описао шта се дешавало дана 01.и 02.07.2013. године. Окривљени – сарадник је у свом исказу детаљно описао како су се он и окривљени АА срели са окривљеним АА2 и АА6, како је саопштено да је дошло до промене плана и доношења одлуке да ЖЖ1 треба да буде лишен живота, као и колико пута га је окривљени АА слао да тражи покојног ЖЖ1, након чега га је у једном тренутку окривљени АА одвео у кафић где се ЖЖ1 налазио, показао му сада покојног ЖЖ1 и рекао му да одмах оде по АА2 и “уради то”. У овом делу исказ окривљеног сарадника је првостепени суд оценио као неистинит, с обзиром на то да исти није поткрепљен ниједним другом доказом. Међутим, по налажењу овог суда, у овом делу исказ окривљеног сарадника је у складу са бројним материјалним доказима који су изведени током првостепеног поступка и то видео записима сигурносних камера са подручја Будве које су забележиле присуство окривљених АА, АА2, АА4, као и присуство СС и АА6, а што је сведок окривљени АА4 и до детаља у свом исказу описао и то непосредно и након извршења кривичног дела (видео записи са објекта “Паркинг сервис” са паркинга број 1, који се налази у улици Медитеранска; објекат хотел “Авала”; објекат “Montgenegro airlines”; објекат власништво СС1 и објекат власништво СС2).

У прилог ставу другостепеног суда, да је првостепени суд био у обавези да исказ окривљеног сарадника доведе у везу са материјалним доказима, на шта детаљно указује и Тужилаштво за организовани криминал на странама 19, 20, 21, 22 и 23 поднете жалбе, иде и то да се увидом у видео записе сигурносних камера, а који су прибављени на основу више наредби судије Вишег суда у Подгорици, утврђује да су окривљени АА и окривљени АА4 имали активне међусобне контакте, да се нису раздвајали, да су заједно ишли на трчање, на плажу, на ручак, да су били заједно у изнајмљеном стану који је окривљени АА изнајмио, да се на појединим снимцима и фотографијама појављују управо лица која је АА4 и помињао у свом исказу и то СС и АА6, а о чему првостепени суд не даје разлоге, нити се може закључити да ли првостепени суд ове изведене доказе прихвата или не.

На страни 100 образложења ожалбене пресуде, првостепени суд поново утврђује да окривљени сарадник АА4 није говорио истину, да је давао исказ под утицајем личног анимозитета (који суд истиче у више наврата и на ком инсистира), да је исказ недоследан, нелогичан и неживотан. На страни 101 првостепени суд надаље налази да је нелогично да окривљени по налогу АА критичне вечери иде више пута да тражи ЖЖ1. Међутим, првостепени суд надаље у образложењу ожалбене пресуде констатује да се из видео-записа са надзорних камера на територији Будве види активно кретање по граду АА4, али пошто се не сећа колико му је пута АА рекао да тражи покојног ЖЖ1, оцењује његов исказ као неистинит. На страни 107 став 3 и 4, као и на странама 108 и 109 првостепени суд наводи које чињенице, а које је изнео окривљени сарадник не прихвата, налазећи да нема доказа да су убиства ЖЖ и ЖЖ1 извршена у оквиру организоване криминалне групе.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одљење смтра да првостепени суд није на довољно јасан и аргументован начин ценио исказ окривљеног сарадника, те није ни аргументовао свој став да исти не прихвата. Само навођење да је исказ у одређеним деловима недоследан, нелогичан и неживотан је неприхватљиво за овај суд. Чак и да је то став првостепеног суда, морао је да наведе јасне разлоге за то а како би уверио и овај суд у правилност тако дате оцене.

Ово тим пре што је према стању у списима окривљени сарадник АА4 у току трајања целог кривичног поступка и као окривљени, а касније у својству окривљеног сарадника, детаљно износио своја сазнања везана за поступање криминалне групе и своје лично учешће, описивао улоге како окривљеног АА, тако и улоге окривљеног АА3, АА2 и АА5, као и њихова задужења у припрема за извршење кривичних дела, при чему је јасно разликовао своја непосредна сазнања и говорио на који начин и под којим околностима је дошло до њих и своја посредна сазнања, а за чињенице у чију извесност није био сигуран, то је посебно наглашавао.

Основано у жалби Тужилаштво за организовани криминал указује и на то да окривљени – сарадник и поред бројних притисака, који су током поступка вршени на њега да промени свој исказ, то није учинио, већ се током поступка на јасан и доследан начин изјашњавао о оним околностима које су њему биле познате. Исказ сведока окривљеног АА4 у ком је објашњавао на који начин и због чега је дошао у Црну Гору и како је извршио кривично дело, као и у погледу чињеница које су се дешавале, а у којима су учествовали и други окривљени, објашњавајући своју улогу, као и улогу осталих окривљених, првостепени суд је морао детаљније ценити, а у контексту осталих изведених доказа, како је то наведено у овој одлуци.

Првостепени суд, да би оправдао начин на који анализира исказ окривљеног сарадника АА4 (делимично га прихватајући, делимично не) недовољно аргументује оцену овог исказа и пропушта да изнесе јасне и недвосмислене разлоге, како би и другостепени суд могао прихватити став првостепеног суда да његов исказ у одређеним деловима, иако поткрепљен одређеним доказима, није убедљив.

Управо у вези са наведеним, првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде наводи да није прихватио ни део исказа окривљеног сарадника да је окривљени АА3 њега и окривљеног АА одвео на планину где је живео његов отац и да су тамо вежбали гађање, налазећи да исказ у том делу није поткрепљен ниједним другим доказом. Међутим, у изреци ожалбене пресуде суд утврђује да су НН чланови организоване криминалне групе организовали обуку у пуцању из ватреног оружја припадника групе, па и окривљеног сарадника АА4 ради вршења кривичних дела убистава и других кривичних дела против живота и тела, те овај суд сматра да је изрека у овом делу у директној супротности са датим разлозима пресуде.

Истовремено, током поступка је више пута извршено вештачење окривљеног сарадника АА4 и то његове процесне способности, као и урачунљивости окривљеног сарадника приликом извршења кривичног дела, као и да ли је био процесно способан дана 13.06.2017.године када је са Тужилаштвом за организовани криминал закључио споразум о сведочењу, те када је давао свој исказ пред Тужилаштвом за организовани криминал и као окривљени сарадник на главним претресима, при чему је вршено комплетно психолошко психијатријско испитивање окривљеног сарадника.

Из наведеног комисијког налаза и мишљења судских вештака ВВ и ВВ1, који налаз је првостепени суд у потпуности прихватио, утврђено је да је окривљени сарадник особа са нормалном организацијом личности, да код њега нису регистрована манипулација као наглашена особина личности, уз објашњење да је манипулација одређена склоност ка фабриковању неких података, мењање исказа првенствено одлика одређених структура личности и да за циљ има добијање одређене секундарне добити или уважавање или неке друге добити које не морају бити материјалне природе. Комисија судских вештака је у свом налазу и мишљењу констатовала да психолошким испитивањем нису нашли да је манипулативна склоност окривљеног сарадника ван опсега уобичајеног, а приликом примене тестова и испитивања окривљеног сарадника констатовано је да је његова пажња без осцилација, без оштећења, као и памћење.

Из списа произлази да је овај налаз и мишљење комисије вештака у саставу др ВВ и ВВ1, првостепени суд у потпуности прихватио, јер је исти дат стручно, објективно и у свему према правилима струке и науке, али у више наврата инсистира на постојању анимозитета код окривљеног сарадника АА4 у односу на окривљеног АА. Међутим, како се ради о психолошком стању одређеног лица и односу према нечему/некоме, по мишљењу овог суда првостепени суд не аргументује из чега црпи тај закључак, када се о томе судски вештаци нису изјашњавали.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење смтра да у списима предмета постоје контрадикторни аргументи везано за однос између окривљеног сарадника АА4 и окривљеног АА, из ког разлога овај суд исте не може да прихвати.

Наиме у делу образложења пресуде, првостепени суд наводи делове исказа окривљеног сарадника да је са АА био као брат, да су заједно одрасли, да су заједно кренули да врше кривична дела, као и да се окривљени АА стално извлачио од кривичне осуде, али пропушта да наведе и цени и део исказа окривљеног сарадника - да АА поштује, да је увек имао страхопоштовање према њему, да му је и сада криво што мора да сведочи против њега, као и да би све учинио за окривеног АА али да му је било криво што је због некога кога не познаје, а мисли се на СС, упропастио свој живот. Имајући у виду овакав исказ окривљеног - сарадника, по налажењу овог суда, нејасан је и непоткрепљен закључак првостепеног суда да је окривљени сарадник имао анимозитет према окривљеном АА и да је из тог разлога неосновано теретио истог.

Истовремено, основано је жалбом јавног тужиоца указано да се првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде није бавио анализом одбрана окривљених, упоређивањем њихових одбрана, за поједине доказе у образложењу ожалбене пресуде првостепени суд није навео садржину истих, није извршио повезивање изведених доказа и упоређивање и оцену контрадикторних доказа.

С тим у вези, у побијаној пресуди првостепени суд само констатује да је обављено суочење на главном претресу између окривљеног сарадника АА4 и окривљеног АА5 дана 14.09.2017. године, као и да је свако остао при својим наводима, при чему првостепени суд није дао анализу одбране окривљеног АА5, а који је у својој одбрани објаснио да познаје друге окривљене, да су заједно лишавани слободе због извршења кривичног дела разбојништва на штету “Dajmond Izraelа”, да је покојни ПП пратио суђење пред Посебним одељењем у публици, да је изнајмио собу у хостелу за сведока окривљеног АА4 који се ту скривао јер је имао судске потернице због више поступака, а који се воде пред надлежним судским органима, да је окривљеном - сараднику доводио жену и да су га ту посећивали другови, при чему је у својој одбрани негирао да се ради о “штек стану”, објаснивши у својој одбрани да је наведену собу изнајмио јер је то од њега тражио окривљени - сарадник због “свађе са женом”.

У погледу ове контрадикторности, у његовој одбрани да наводно АА4 изнајмљује стан због свађе са женом, а онда исту и доводи код њега, првостепени суд није дао било какве разлоге, при чему није ценио и дао разлоге у погледу тога да приликом суочења између окривљеног - сарадника АА4 и окривљеног АА5 на главном претресу од 01.03.2017. године и 14.09.2017. године, окривљени - сарадник предочава окривљеном АА5 бројне чињенице везане за њихово криминално поступање.

Истовремено, првостепени суд није ценио ни чињеницу да је окривљени АА одбио да се суочи са окривљеним - сарадником АА4, при чему није ценио ни околност да приликом извођења доказа, посебно видео записа у Будви и изјашњења окривљених поводом истих, окривљени АА није негирао своје присуство на лицу места, већ је само оспоравао наводе у исказу окривљеног - сарадника у погледу временског трајања одређеног догађаја.

Када је реч о оцени исказа окривљеног сарадника АА4, по мишљењу другостепеног суда, посебно је било места осврнути се на део у ком првостепени суд прихвата његов исказ у потпуности када говори о својим сазнањима о убиству ЖЖ, која сазнања су у највећем делу посредна, налазећи да је у том делу исказ сведока окривљеног истинит и у складу са другим изведеним доказима. По налажењу овог суда, неприхватљива је дата оцена исказа окривљеног – сарадника АА4, јер се у образложењу ожалбене пресуде суд није осврнуо на наводе исказа окривљеног - сарадника везано за кривично дело на штету ЖЖ и то да је по налогу окривљеног АА, окривљеном АА3 у парку на Вождовцу непосредно пред убиство ЖЖ показивао како се расклапа пиштољ марке “Glock” 9мм. У вези са тим, основано се изјављеном жалбом Тужилаштва за организовани криминал указује на то да је суд недоследан у оцени исказа сведока окривљеног АА4. Имајући у виду да првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде утврђује да постоји анимозитет према окривљеном АА, онда би тај анимозитет требао бити од утицаја приликом оцене свих навода АА4, а који се тичу окривљеног АА, па је по налажењу овог суда оцена изведених доказа које је дао првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде недоследна и нелогична, а закључци су у супротности са бројним материјалним доказима који су изведени током првостепеног поступка.

Даље, у прилог закључку да је првостепена пресуда неодржива, те да првостепени суд није дао разлоге о одлучним чињеницама иду и жалбени наводи бранилаца окривљених, којима се указује на то да првостепени суд приликом навођења доказа на основу којих је донео ожалбену пресуду на страни 20 наводи и антрополошку анализу урађену од стране судског вештака професора ВВ2 примљеног у Тужилаштво за организовани криминал дана 18.05.2015. године, дакле, истог дана када је достављен и налаз који су вештаци ВВ2 и ВВ3 дали комисијски. Међути, имајући у виду чињеницу да је професор ВВ2, након давања свог налаза и мишљења, а пре него што је по примедбама одбране могао бити саслушан на главном претресу, преминуо, основано се у жалбама истиче да његов дати налаз и мишљење није могла да брани судски вештак ВВ3 на главном претресу. Заправо, овај суд сматра да се судски вештак ВВ3 могла изјашњавати само у погледу комисијског налаза и мишљења који су сачинили заједно она и проф ВВ2, али у погледу налаза и мишљења који је засебно дао професор ВВ2, било је неопходно да се непосредно саслуша судски вештак одговарајуће струке који би се изјаснио о примедбама на наведени налаз и мишљење.

Надаље, у списма постоји извештај о ДНК вештачењу 2189/13 Форензичког центра Управе полиције Црне Горе, Групе за ДНК анализе од 23.08.2013. године, који доказ је првостепени суд извео у току поступка, али исти није интерпретирао нити ценио у образложењу ожалбене пресуде. Из наведеног извештаја произилази да је извршен претрес у насељу Видиковац и да су том приликом пронађена и одузета два заштитна прслука – панцира црне боје, две заштитне кациге за главу, упаљачи, лап топ, као и други предмети који су достављени Форензичком центру Даниловград ради вештачења, па је утврђено да су на заштитној кациги за главу црне боје са натписом “LS2” са провидним стаклом пронађени ДНК профили окривљеног АА2 и окривљеног АА, као и да су пронађени и трагови “ГСР” честица на заштитној кациги за главу црне боје, црног стакла, са натписом “IXS” на којој је пронађен ДНК профил окривљеног АА4.

Код оваквог стања, нејасно је да ли је тај доказ био од утицаја на доношење одлуке приликом пресуђења, нити на који начин првостепени суд посматра исти. Одредбом члана 428 став 8 ЗКП је између осталог прописано да је суд дужан изнесе све чињенице које је утврдио у кривичном поступку и из којих разлога их узима као доказане или недоказане.

Имајући у виду учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, на које је основано указано жалбама Тужилаштва за организовани криминал, окривљеног АА1 и бранилаца окривљених, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је наведене жалбе усвојио, а првостепену пресуду укинуо и предмет вратио на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће пре свега отклонити све повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем, везано за неразумљивост изреке, утврдити и дати јасне и аргументоване разлоге везане за радње окривљених, потпуно и правилно утврдити чињенично стање, поуздано утврдити одлучне чињенице од значаја за правилно пресуђење у овој кривично-правној ствари, па ће након свестране анализе свих изведених доказа цењених како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, донети правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Истовремено, приликом поновне оцене изведених доказа и извођења закључка о основаности поднетог оптужног акта и доказаности тврдњи Тужилаштва, ценити и све остале жалбене наводе Тужилаштва, које је на исцрпан начин анализирао и оспоравао њихову оцену од стране првостепеног суда, а који нису били предмет посебног образлагања овог суда. Такође, с обзиром на то да је првостепена пресуда укинута у целости, овај суд није анализирао наводе жалбе бранилаца окривљеног сарадника АА4, с обзиром да је иста изјављена због одлуке о кривичној санкцији.

Другостепени суд је, приликом одлучивања, имао у виду и могућност дату чланом 458 став 3 ЗКП – да може и делимично укинути првостепену пресуду, али је нашао да се у конкретном случају поједини делови пресуде не могу издвојити без штете за правилно пресуђење.

Имајући у виду да је донетим решењем укинута првостепена пресуда то је, на основу члана 458 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, испитао да ли још постоје разлози за притвор према окривљенима АА4 и АА1, па је нашао да и даље, према окривљенима постоје разлози за продужење притвора прописани одредбом члана 211 став 1 тачка 1 и 3 ЗКП.

Наиме, из списа предмета произилази постојање оправдане сумње да су окривљени АА4 и АА1 извршили кривична дела која им се оптужницом стављају на терет, затим да окривљени сарадник АА4 има пријављено пребивалиште на адреси аа, а да је пре него што му је био раније одређен притвор и пре него што је био упућен на издржавање казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду Спк.бр. 47/13 од 06.12.2013. године, која је постала правноснажна 06.01.2014. године, по сопственим наводима са својом невенчаном супругом боравио у Београду, уаа1, као и на адреси аа2, где је ухапшен и где се, а како то произлази из списа, по сопственим наводима крио након извршења кривичног дела, док је окривљени АА1 дужи временски период непријављено боравио у аа3, и није био доступан органима поступка Републике Србије, због чега је против њега одређен притвор и наређено издавање потернице по којој је и лишен слободе у Црној Гори и изручен Републици Србији, а где је остваривао и одржавао многобројне контакте са лицима из криминогене средине, што указује на то да би окривљени АА1 познанства и везе са тим лицима могао искористити ради бекства, што све указује на постојање особитих околности које оправдавају продужење притвора према окривљенима на основу одредбе члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, јер се ради о околностима које указују на бојазан да би окривљени, у случају пуштања на слободу, могли побећи и сакрити се те поново постати недоступни и на тај начин ометати даљи ток овог кривичног поступка, због чега им је у циљу несметаног вођења кривичног поступка неопходно продужити притвор по наведеном законском основу.

Надаље, по ставу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења и даље постоје разлози за продужење притвора према окривљеном сараднику АА4 и окривљеном АА1, прописани одредбом члана 211 став 1 тачка 3 ЗКП, будући да ранији живот окривљених који се огледа у њиховој ранијој осуђиваности, те склоност ка вршењу кривичних дела указује на опасност да би ови окривљени, уколико би се нашли на слободи, у кратком временском периоду могли поновити кривично дело. Ово стога што је према извештају из казнене евиденције окривљени сарадник АА4 раније осуђиван пресудом Општинског суда у Новом Пазару К.бр. 282/06 од 14.12.2007. године, због кривичног дела из члана 204 став 1 тачка 3 Кривичног законика (тешка крађа) на казну затвора у трајању од 3 месеца, пресудом Окружног суда у Београду К.бр. 1344/07 од 29.01.2009. године, због кривичног дела из члана 344 став 1 Кривичног законика (насилничко понашање) на казну затвора у трајању од 8 месеци, пресудом Петог општинског суда у Београду К.бр. 87/08 од 03.07.2009. године, због кривичног дела из члана 121 став 1 Кривичног законика (тешка телесна повреда) на казну затвора од 8 месеци, пресудом Вишег суда у Београду Спк.бр. 47/13 од 06.12.2013. године, која је постала правноснажна 06.01.2014. године, због кривичног дела из члана 134 став 2 Кривичног законика (отмица) на казну затвора у трајању од 3 године и 10 месеци, док је окривљени АА1 раније осуђиван пресудама Општинског суда у Врању К.бр. 593/01 од 23.03.2002. године, због кривичног дела превара из члана 171 став 1 КЗ, Окружног суда у Врању К.бр. 138/05 од 28.02.2006. године, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ, Основог суда у Врању К.бр. 109/05 од 10.05.2007. године, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 КЗ, као и Основног суда у Врању К.бр. 500/10 од 25.07.2012. године, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ, које чињенице, сагледане у међусобној вези, по ставу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, представљају особите околности које указују да је према овим окривљенима потребно продужити притвор и по наведеном законском основу.

Имајући у виду наведено, на основу одредбе члана 458 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење донео је одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар       Председник већа-судија
Кристина Вуковић, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)