Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.11.2018.

Кж1 По1 9/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 9/18
23.11.2018. године
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег судског саветника Слађана Лазића, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, окривљеног АА1 и његовог браниоца адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, браниоца окривљених АА3, АА4 и АА5, адвоката АБ9, окривљеног АА5, окривљене АА4, окривљеног АА6 и његовог браниоца, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ5, окривљеног АА9 и његових бранилаца, адвоката АБ6 и АБ7, окривљеног АА10 и његовог браниоца адвоката АБ8, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.81/15 од 08.03.2017. године, након одржане седнице већа у дане од 13. до 15.11.2018. године, у смислу члана 448 ЗКП-а, након већања и гласања дана 23.11.2018. године, донео је,


П Р Е С У Д У

УСВАЈАЊЕМ жалби браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ8 и браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ9, у погледу правне квалификације радњи окривљених АА10 и АА5, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.81/15 од 08.03.2017. године, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење радње окривљених АА10 и АА5 описане у ставу IV изреке првостепене пресуде за које су оглашени кривим првостепеном пресудом, правно квалификује као кривично дело превара у покушају и саизвршилаштву из члана 208 став 1 КЗ у вези чланова 30 и 33 КЗ, за која кривична дела им применом одредби чланова 4, 42, 45, 48, 50, 51 и 54 КЗ утврђује казне затвора и то окривљеном АА10 у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, а окривљеном АА5 казну затвора у трајању од 2 (две) године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, па узимајући као правилно утврђене казне затвора у трајању од по 6 (шест) месеци због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, на основу одредби чланова 60 и 63 КЗ


ОСУЂУЈЕ и то:

окривљеног АА10 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, у коју ће му се урачунати време које је провео у притвору од 29.10.2010. до 29.06.2011. године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара,

окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца, у коју ће му се урачунати време које је провео у притвору од 30.10.2010. до 24.02.2011. године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара,

с тим што су окривљени обавезни да новчане казне плате у року од 3 (три) месеца од дана правоснажности пресуде, а уколико то не учине у остављеном року новчана казна ће бити замењена казном затвора тако што ће се сваких започетих, а неплаћених 1.000,00 динара новчане казне рачунати један дан казне затвора,

док се у преосталом делу жалбе браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ8 и браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ9, као и у целости жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АВ, окривљеног АА1 и његовог браниоца адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, браниоца окривљених АА3 и АА4, адвоката АБ9, окривљене АА4, окривљеног АА6 и његовог браниоца адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ5, окривљеног АА9 и његових бранилаца адвоката АБ6 и АБ7, окривљеног АА10 и окривљеног АА5, ОДБИЈАЈУ као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Првостепена пресуда, изјављене жалбе и изјашњење Тужилаштва за организовани криминал

А) Побијаном пресудом окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА6, АА4, АА7, АА8, АА9, АА10, АА5 и окривљени-сведок сарадник СС, ставом I изреке оглашени су кривим и то: АА да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела из члана из члана 346 став 2 КЗ, за које му је првостепени суд утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 4 (четири) месеца, а окривљени-сведок сарадник СС, окривљени АА1, окривљени АА7, окривљени АА6, окривљени АА10 и окривљени АА5 кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ за које им је првостепени суд утврдио појединачне казне и то: окривљеном АА1 утврдио казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, окривљеном АА6 казну затвора у трајању од 7 (седам) месеци, окривљеном АА7 казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, окривљеном АА10 казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, окривљеном АА5 казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци и окривљеном-сведоку сараднику СС казну затвора у трајању од 2 (два) месеца. Надаље, ставом од II до VI изреке пресуде окривљени АА, окривљени-сведок сарадник СС и окривљени АА1 оглашени су кривим да су извршили по једно продужено кривично дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 и 61 став 1, 4 и 5 Кривичног законика, окривљени АА7 и АА6 да су извршили по једно продужено кривично превара у покушају и саизвршилаштву из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 30 и члана 33 и члана 61 став 1, 4 и 5 Кривичног законика, окривљени АА8 да је извршио једно продужено кривично дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези са чланом 33 и члана 61 став 1, 4 и 5 Кривичног законика, окривљени АА2 и АА9 да су извршили по једно продужено кривично дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 Кривичног законика у вези са чланом 33 и члана 61 став 1, 4 и 5 Кривичног законика, окривљени АА3 једно продужено кривично дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези са чланом 33 и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, окривљена АА4 једно кривично дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 1 Кривичног законика у вези са чланом 33 Кривичног законика и окривљени АА10 и АА5 по једно продужено кривично дело превара у покушају и саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 30 и 33 Кривичног законика, па им је суд применом наведених законских прописа и чланова 4, 42, 45, 48, 50 и 54 Кривичног законика, а у односу на окривљеног АА9 и применом члана 56 и 57 Кривичног законика, за напред наведена кривична дела утврдио казне затвора и новчане казне и то: окривљеном АА казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци и новчану казну у износу од 500.000,00 (петстохиљада) динара, окривљеном АА1 казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци и новчану казну у износу од 300.000,00 (тристахиљада) динара, окривљеном АА2 казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеци и новчану казну у износу од 300.000,00 (тристахиљада) динара, окривљеном АА3 казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца и новчану казну у износу од 150.000,00 (стопедесетхиљада) динара, окривљеном АА6 казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци и новчану казну у износу од 200.000,00 (двестахиљада) динара, окривљеној АА4 казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци и новчану казну у износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, окривљеном АА7 казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца и новчану казну у износу од 250.000,00 (двестапедесетхиљада) динара, окривљеном АА8 казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца и новчану казну у износу од 200.000,00 (двестахиљада) динара, окривљеном АА9 казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и новчану казну у износу од 150.000,00 (стопедесетхиљада) динара, окривљеном АА10 казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца и новчану казну у износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, окривљеном АА5 казну затвора у трајању од 2 (две) године и новчану казну у износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, а окривљеном-сведоку сараднику СС, казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци и новчану казну у износу од 5.000,00 (петхиљада) динара, па је након овога у односу на окривљеног АА, АА1, АА6, АА7, АА10 и АА5, као и у односу на окривљеног-сведока сарадника СС и применом одредби члана 60 Кривичног законика, све окривљене осудио и то: окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 2 (два) месеца и на новчану казну у износу од 500.000,00 (петстохиљада) динара, окривљеног АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца и новчану казну у износу од 300.000,00 (тристахиљада) динара, окривљеног АА2 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца и новчану казну у износу од 300.000,00 (тристахиљада) динара, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца и новчану казну у износу од 150.000,00 (стопедесетхиљада) динара, окривљеног АА6 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и новчану казну у износу од 200.000,00 (двестахиљада) динара, окривљену АА4 на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци и новчану казну у износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, окривљеног АА7 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 7 (седам) месеци и на новчану казну у износу од 250.000,00 (двестапедесетхиљада) динара, окривљеног АА8 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца и на новчану казну у износу од 200.000,00 (двестахиљада) динара, окривљеног АА9 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и на новчану казну у износу од 150.000,00 (стопедесетхиљада) динара, окривљеног АА10 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца и новчану казну у износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца и на новчану казну у износу од 100.000,00 (стохиљада) динара и окривљеног-сведока сарадника СС на јединствену казну затвора у трајању од 9 (девет) месеци и новчану казну у износу од 5.000,00 (петхиљада) динара.

У смислу члана 51 Кривичног законика сви окривљени су дужни платити изречене новчане казне у року од 3 (три) месеца од дана извршности пресуде, с тим што уколико то не учине у остављеном року, новчана казна ће бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, при чему тако одређена казна затвора не може бити дужа од 6 (шест) месеци, док у случају ако окривљени плате само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора.

У смислу одредбе члана 63 Кривичног законика окривљенима је у изречене казне затвора урачунато време проведено у притвору као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом и то: АА од 29.10.2010. до 04.07.2012. године, АА1 од 29.10.2010. до 27.03.2012. године, АА2 од 29.10.2010. до 24.02.2011. године, АА3 од 29.10.2010. до 29.06.2011. године, АА6 од 29.10.2010. до 29.06.2011. године, АА4 од 29.10.2010. до 16.12.2010. године, АА7 од 29.10.2010. до 29.06.2011. године, АА8 од 28.12.2012. до 22.05.2013. године, АА9 од 29.10.2010. до 29.06.2011. године, АА10 од од 29.10.2010. до 29.06.2011. године, АА5 од 30.10.2010. до 24.02.2011. године, као и окривљеном-сведоку сараднику СС од 29.10.2010. до 09.09.2011. године.

На основу одредбе члана 258 ЗКП оштећена привредна друштва се упућују на парницу ради остваривања имовинско-правних захтева.

На основу одредбе члана 261 и члана 264 ЗКП окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА6, АА4, АА7, АА8, АА9, АА10, АА5, као и окривљени-сведок сарадник СС се обавезују да суду на име трошкова кривичног поступка плате износ и то: окривљени АА износ од 40.000,00 (четрдесетхиљада) динара, окривљени АА1 износ од 290.000,00 (двестадеведесетхиљада), окривљени АА2 износ од 400.000,00 (четристохиљада) динара, окривљени АА3 износ од 350.000,00 (тристапедесетхиљада) динара, окривљени АА6 износ од 125.000,0 (стодвадесетпетхиљада) динара, окривљена АА4 износ од 25.000,00 (двадесетпетхиљада) динара, окривљени АА7 износ од 40.000,00 (четрдесетхиљада) динара, окривљени АА8 износ од 350.000,00 (тристапедесетхиљада) динара, окривљени АА9 85.000,00 (осамдесетпетхиљада) динара, окривљени АА10 600.000,00 (шестохиљада) динара, окривљени АА5 износ од 20.000,00 (дведесетхиљада) динара и окривљени-сведок сарадник СС 240.000,00 (двестачетрдесетхиљада) динара, као и да окривљени АА суду на име паушала плати износ од 300.000,00 (тристахиљада) динара, а сви остали окривљени укључујући и окривљеног-сведока сарадника СС износ од по 50.000,00 (педесетхиљада) динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Б) На основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, окривљени АА8 је ослобођен од оптужбе, да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика.

  Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилаштво за организовани криминал, због битних повреда одредаба кривичног поступка у односу на окривљеног АА8 у делу под Б пресуде, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у односу на окривљеног АА8 у делу под Б пресуде и одлуке о кривичним санкцијама у односу на окривљене АА, АА1, АА2, АА3, АА6, АА4, АА7, АА8, АА9, АА10 и АА5 у делу под А пресуде, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, пресуду Вишег суда у Београду К.По1.бр. 81/2015 од 08.03.2017. године у ставу под Б преиначи тако што ће након одржаног претреса на основу члана 449 ЗКП, окривљеног АА8 огласити кривим за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и за то кривично дело утврдити му казну затвора како је током првостепеног поступка и предложено, а у ставу под А преиначи побијану пресуду тако што ће окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, АА6, АА4, АА7, АА8, АА9, АА10 и АА5 изрећи јединствене казне затвора у дужем временском трајању,

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба ЗКП-а, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, уважи жалбу, по потреби одржи претрес и на основу тога преиначи првостепену пресуду и ублажи казну у складу са жалбеним наводима, са захтевом да окривљени и бранилац присуствују седници већа,

-окривљени АА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама и о другим одлукама, уз предлог да се одржи претрес, побијана пресуда преиначи и окривљени АА1 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ-а, као и да буде позван на седницу већа,

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, окривљеног АА1 ослободи за кривична дела из пресуде, са захтевом да бранилац и окривљени буду позвани на седницу већа,

-бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде Кривичног законика, одлуке о кривичној санкцији и одлуке о трошковима поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА2 ослободити од оптужбе или изрећи блажу казну са мање одмереном новчаном казном и трошковима поступка, где ће се узети у обзир и материјалне прилике окривљеног АА2, са предлогом да бранилац и окривљени буду позвани на седницу већа,

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ9, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду применом члана 423 тачка 2 ЗКП-а ослободи окривљеног АА3 и предлогом да у смислу члана 447 ЗКП бранилац са окривљеним буде обавештен о седници већа,

-окривљени АА6, не наводећи законски основ побијања, док се из садржине жалбе да закључити да се пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд одржи претрес на коме ће му бити омогућено да оспори доказе против њега и да буде позван на седницу већа,

-бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама и о другим одлукама, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи, окривљеног АА6 ослободи од оптужбе и да окривљени и бранилац буду позвани на седницу већа,

-окривљена АА4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о санкцијама, са предлогом да веће Апелационог суда у Београду усвоји жалбу, укине побијану пресуду или преиначи, тако што ће се донети ослобађајућа пресуда у односу на њу, те молбом да буде позвана на седницу већа,

-бранилац окривљене АА4, адвокат АБ9, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, неправилне одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду окривљену АА4 ослободи од оптужбе, уз напомену да су јој изречене престроге казне и захтевом да бранилац са окривљеном буде обавештена о седници већа,

-бранилац окривљеног АА7, адвокат АБ4, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног права и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА7 ослободити од кривичне одговорности и у складу са чланом 447 ЗКП на седницу позвати окривљеног и његовог браниоца,

-бранилац окривљеног АА8, адвокат АБ5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА8 ослободити од оптужбе за једно продужено кривично дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 став 1, 4 и 5 КЗ-а или укине побијану пресуду у осуђујућем делу, који се односи на АА8 и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,

-окривљени АА9, не наводећи законски основ побијања пресуде, док се из садржине жалбе да закључити да се иста побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду и ослободи га од оптужбе или да пресуду преиначи у делу одлуке о казни, са захтевом да буде обавештен он и његови браниоци о седници већа,

-браниоци окривљеног АА9, адвокат АБ6 и адвокат АБ7, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о изреченим кривичним санкцијама и одлуке о трошковима поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљеног АА9 ослободи од оптужбе,

-окривљени АА10, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да га суд ослободи од одговорности,

-бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ8, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама, трошковима кривичног поступка и паушала, са предлогом да Апелациони суд, као другостепени, преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за наведена кривична дела, са молбом да окривљени и бранилац присуствују на седници већа или претресу пред другостепеним судом,

-окривљени АА5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Београду њега ослободи од одговорности,

-бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ9, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду окривљеног АА5 ослободи од оптужбе, са захтевом да окривљени и бранилац буду обавештени о седници већа.

Браниоци окривљеног АА9, адвокати АБ6 и АБ7, бранилац окривљеног АА5, окривљене АА4 и окривљеног АА3, адвокат АБ9, бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ2 и бранилац окривљеног АА8, адвокат АБ5, изјавили су одговоре на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, са предлозима да другостепени суд одбије предметну жалбу, као неосновану.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.15/18 од 25.05.2018. године, изнело мишљење да су наводи из изјављених жалби окривљених и њихових бранилаца, неосновани, те да њихове жалбе треба одбити, а жалбу Тужиоца за организовани криминал усвојити, као основану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа у смислу одредбе члана 448 ЗКП-а, дана 13.11.2018. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Тамаре Ристић, окривљеног АА, његовог браниоца, адвоката АБ, окривљеног АА1, његовог браниоца, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА5, АА4 и АА3, адвоката АБ9, окривљеног АА5, окривљеног АА6, његовог браниоца, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ4, окривљеног АА8, његовог браниоца, адвоката АБ5, окривљеног АА9, његовог адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ8 и у одсуству окривљених АА2, АА3, АА4, АА7, АА10 и браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ7, и дана 14.11.2018. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, Дубравке Дмитровић, окривљеног АА, његовог браниоца, адвоката АБ, окривљеног АА1, његовог браниоца, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, окривљене АА4, окривљеног АА5, бранилаца окривљених АА3, АА4 и АА5, адвоката Аб9, окривљеног АА6, његовог браниоца, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ4, окривљеног АА8, његовог браниоца, адвоката АБ5, окривљеног АА9, његовог браниоца, адвоката АБ6, окривљеног АА10 и његовог браниоца, адвоката АБ8, а у одсуству окривљеног АА2, АА3, АА7 и браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ7, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, изјављеним жалбама и одговорима на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, те предлогом Тужиоца за организовани криминал исказан у поднеску Ктж.бр.15/18 од 25.05.2018. године и објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни окривљени и њихови браниоци поводом изјављених жалби и одговора на жалбу, те је након одржаног већања и гласања дана 23.11.2018. године одлучио као у изреци.

С обзиром на изведене доказе и чињенице које проистичу из тих доказа којима је првостепени суд дао карактер одлучних, нису основани наводи у изјављеним жалбама којима се указује да првостепени суд није поступио по примедбама из решења Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1 По1 29/14 од 31.3.2015. године, најпре у погледу чињенице да је прочитан исказ окривљеног-сведока сарадника СС, а да он није непосредно саслушан у поновљеном поступку, о чему ће бити више речи у даљем тексту образложења ове пресуде, а затим, да нису саслушани сви оштећени, јер је првостепени суд саслушао, по налогу Апелационог суда у Београду, оне оштећене који су били доступни суду а у погледу оштећених који нису могли бити пронађени правилно извео доказ читањем њихових исказа датих у смислу члана 504ђ ЗКП. Што се тиче околности да одређени број сведока и оштећених није саслушан, овај суд налази да је првостепени суд јасно образложио своје разлоге, које свему као правилне прихвата и овај суд, а код потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања на основу других изведених доказа.


Разлози за одбијање жалби којима се оспорава исказ
окривљеног - сведока сарадника СС

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је најпре извршио анализу жалби свих окривљених и њихових бранилаца у делу којим се оспорава исказ окривљеног - сведока сарадника СС.

Жалбеним наводима одбрана свих окривљених првостепена пресуда се побија у делу који се односи на исказ окривљеног - сведока сарадника СС, јер је по ставу одбране окривљених на наведеном исказу као једином доказу заснована побијана пресуда, да је по ставу одбране исти организатор организоване криминалне групе, због чега се на његовом исказу не може заснивати судска одлука. Такође, предметним жалбама се оспорава и закључак првостепеног суда у погледу прихватања исказа окривљеног – сведока сарадника СС, будући да одбрана није могла у поновном поступку да испита окривљеног-сведока сарадника на околности које се тичу преслушаних телефонских разговора, који су изведени у поновном поступку.

Првостепени суд је, насупрот изнетим жалбеним наводима изнео јасне и аргументоване разлоге због којих је прихватио исказ окривљеног - сведока сарадника СС, односно упознао се са садржином истог исказа у смислу члана 406 ЗКП-а, а према коме је у својству које је стекао, у потпуности признао извршење свих кривичних дела која му се у конкретном поступку стављају на терет, односно у потпуности признао све чињеничне наводе оптужног акта, како у погледу својих радњи, тако и у погледу других радњи, дајући на странама 63 и 64 образложења побијане пресуде разлоге због којих није непосредно испитао окривљеног – сведока сарадника СС, већ је на основу члана 406 став 1 тачка 1 ЗКП извршио увид у записник о испитивању окривљеног – сведока сарадника СС на главном претресу одржаном дана 22.05.2012. године и записника о испитивању окривљеног – сведока сарадника СС на главном претресу одржаном дана 23.05.2012. године, уз истовремено вршење увида у транскрипте аудио записа са главног претреса од 22. и 23.05.2012. године. Дакле, по оцени првостепеног суда, окривљени – сведок сарадник СС је био припадник организоване криминалне групе, а који је у свом исказу детаљно описао начин на који је настала предметна организована криминална група, тачну улогу сваког од припадника групе, односно објаснио је ко је организовао криминалну групу, која улога је била сваког од припадника те групе, као и принцип рада предметне организоване криминалне групе, а како то произлази из образложења на странама 64-73 образложења побијане пресуде, о чему ће касније бити речи приликом детаљне анализе жалби окривљених и њихових бранилаца.

Анализа жалбе браниоца окривљеног АА
и разлози за њено одбијање

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је пошао од навода из жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, којима је указано на нејасне разлоге првостепеног суда у односу на одлучну чињеницу да је окривљени АА организовао организовану криминалну групу и тиме учинио кривично дело из члана 346 став 2 КЗ. Даље се наводи да нико од осталих окривљених у својим одбранама није указао на одлучујућу улогу окривљеног АА, који није контактирао са било којим оштећеним, нити је утврђено да се било где лажно представљао, имао своје складиште, нити је утврђено где и у којим износима и на који начин је финансирао делатност групе. Такође, изјављеном жалбом се указује да је првостeпени суд свој закључак да је окривљени организатор организоване криминалне групе засновао на исказу окривљеног-сведока сарадника, снимљених телефонских разговора и СМС комуникације, видео снимка и на основу споразума о признању кривице окривљеног АА12. Надаље, жалбом браниоца окривљеног АА се указује да снимљени телефонски разговори који су у поновном поступку преслушани, с обзиром на њихову садржину, указују да је главни организатор криминалне групе окривљени сведок сарадник СС, према његовом сопственом признању, те стављајући примедбе првостепеном суду због чега поново није саслушан окривљени сведок-сарадник

Међутим, првостепени суд је у образложењу побијане пресуде дао јасне и уверљиве разлоге у односу на окривљеног АА, као организатора организоване криминалне групе за кривично дело из члана 346 став 2 КЗ. Наиме, суд је одлучне чињенице утврдио најпре на основу исказа сведока сарадника СС, снимљених телефонских разговора и пресретнуте комуникације, одговарајућег видео снимка, као и пресуде овог суда СПК-По1 6/12 од 22.03.2012. године, која је постала правноснажна дана 09.05.2012. године, а која је донета на основу споразума о признању кривице који је закључен између Тужилаштва за организовани криминал и окривљеног АА12, а чију детаљну анализу у склопу улоге окривљеног АА као организатора организоване криминалне групе првостепени суд је дао на странама 63 до 70 образложења.

Конкретно, закључак о улози окривљеног АА односно начин на који је он организовао организовану криминалну групу, улоге сваког припадника, као и принцип рада исте, произлази пре свега из исказа окривљеног-сведока сарадника СС, према којем је оптужени АА, користећи одређена познанства из криминалног миљеа, фебруара 2010. године организовао организовану криминалну групу чији су припадници поред окривљеног сведока сарадника СС постали и окривљени АА12, према коме је поступак правноснажно завршен, окривљени АА11, окривљени АА1, а да су током августа 2010. године припадници организоване криминалне групе постали и окривљени АА5 и окривљени АА10, а септембра 2010. године и окривљени АА7и окривљени АА6. Предметна организована криминална група била је према исказу сведока сарадника окривљеног СС, према плану деловања створена ради искључиво вршења кривичних дела превара и то превасходно путем проналажења предузећа која послују дуги низ година и која се налазе у блокади, њиховим преузимањем и стављањем под контролу организоване криминалне групе и потом коришћења за вршење кривичних дела, а на начин како је то објашњено на странама 64 и 65 образложења. Такође, организатор организоване криминалне групе окривљени АА, према наводима окривљеног сведока сарадника СС је дошао на идеју да организована криминална група врши преваре везано за непокретности, тачније одговарајуће запуштене непокретности у Новом Саду и Београду, да се изврши провера да ли су живи власници тих непокретности па ако нису да се путем лажних докумената као власник тих непокретности упише одговарајући припадник организоване криминалне групе, након чега би преко тог припадника организоване криминалне групе те непокретности биле продате трећим лицима, а новац тако добијен подељен између припадника организоване криминалне групе. У тим радњама поред окривљеног АА као организатора, сведока сарадника и окривљеног АА11, према којима је кривични поступак раздвојен, учествовали су окривљени АА10 и окривљени АА5 који су постали припадници организоване криминалне групе августа 2010. године.

Дакле, окривљени сведок сарадник је у свом исказу навео и на детаљан и јасан начин описао настанак организоване криминалне групе односно ко је исту организовао, ко је постао припадник организоване криминалне групе, који су били принципи рада, конкретна улога сваког од припадника групе, а што су разлози због чега је правилно првостепени суд исказ окривљеног сведока сарадника СС у свему прихватио као крајње уверљив и објективан, тим пре што је крајње отворено говорио о својој улози у оквиру организоване криминалне групе која је била несумњиво велика, а чији исказ је поткрепљен и другим изведеним доказима на главном претресу.

Неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА којима се инсистира на томе да у поновљеном поступку преслушани телефонски разговори указују на признање окривљеног сведока сарадника СС да је он лично организатор, финансијер организоване криминалне групе. Наиме, код чињенице да је првостепени суд у образложењу побијаног решења из појединих снимљених телефонских разговора и пресретнуте комуникације утврдио улогу појединих окривљених у раду организоване криминалне групе, при чему се из снимљених телефонских разговора и СМС комуникација јасно види да се окривљени АА појављује веома ретко, а што и по оцени овог суда у потпуности одговара његовој улози организатора организоване криминалне групе односно да је логично да организатор организоване криминалне групе не буде неко ко је лако уочљив, а што је децидно јасно у свом исказу објаснио и окривљени сведок сарадник СС. У прилог улоге окривљеног АА као организатора организоване криминалне групе је и разговор од 31.07.2010. године који је вођен између окривљеног сведока сарадника и окривљеног АА, а ради се о разговору који се тиче робе која је стигла за једну фирму конкретно за фирму “АА11”, а која садржина разговора је наведена на страни 66 образложења, као и телефонски разговори вођени 07.07.2010. године и 10.07.2010. године између сведока сарадника окривљеног СС и окривљеног АА12 који се односе на "прање" папира за фирму “АА11” у којим разговорима њих двојица помињу окривљеног АА, како је то потврђено и исказом сведока сарадника. Такође, постоје бројни разговори који се односе на преварне радње везане за продају непокретности на начин како је то описао окривљени сведок сарадник СС, а оно што је важно у тим разговорима јесте да се окривљени АА појављује у улози организатора посебно у разговору вођеном 16.08.2010. године, између окривљеног АА и СС, а у ствари реч је о разговору између окривљеног АА и окривљеног АА10, што су и потврдили на главном претресу, из чега се јасно види да окривљени АА и окривљени АА10 говоре о прављењу документације за кућу у улици Антона Чехова, о трошковима који су неопходни за прављење документације као и о томе да ће трошкове сносити окривљени АА. У прилог улоге окривљеног организатора АА стоје и разговори од 11.10.2010. године, чија садржина је интерпретирана на странама 68 и 69 образложења побијане пресуде. У погледу постојања организоване криминалне групе и улоге самог организатора окривљеног АА стоји доказ видео снимак који датира из септембра 2010. године, на коме се у једном кафићу виде окривљени АА, окривљени АА7, окривљени АА6, окривљени сведок сарадник СС и окривљени АА1, а који непосредно претходи почетку функционисања предузећа “DRAG&DROP” и рада организоване криминалне групе преко тог предузећа, при чему, иакао се на предметном снимку не може чути шта лица која се виде на том снимку конкретно причају, окривљени сведок сарадник СС јасно и детаљно објаснио у свом исказу да се управо на састанку радило о договору како ће функционисати предузеће “DRAG&DROP”. Наведени снимак потврђује исказ окривљеног сведока сарадника и то је место где се окривљени АА појављује у вези са функционисањем овог предузећа, односно једини његов забележени контакт са окривљеним АА7 и окривљеним АА6 директором и лицем које има везе са предузећем “DRAG&DROP”. Наведено још једном потврђује чињеницу да је окривљени АА управо био организатор и творац читавог плана рада организоване криминалне групе односно логично и животно да се организатор организоване криминалне групе појављује само у кључним моментима као што је почетак рада једног предузећа преко кога ће се вршити преваре. Као доказ улоге окривљеног АА као организатора стоји пресуда настала на основу споразума о признању кривице између окривљеног АА12 и Тужилаштва за организовани криминал односно изреке предметне пресуде из које несумњиво произилази, да је организатор организоване криминалне групе био је окривљени АА, да је окривљени АА12 био припадник организоване криминалне групе која се бавила вршењем кривичних дела преваре између осталог окривљени АА12 је правноснажно оглашен кривим и за извршење кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ. Конкретан задатак окривљеног АА12, као припадника организоване криминалне групе управо је био, а како је то у свом исказу навео и окривљени сведок сарадник СС, да се у својству директора једног од предузећа под контролом организоване криминалне групе и то предузећа “АА11” појављује и закључује уговоре са продавцима.


Имајући у виду напред наведено, неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА којима се инсистира на улози окривљеног сведока сарадника СС као организатора, а на основу снимљених разговора и преслушаних у поновном поступку, јер имајући у виду напред наведено, без значаја је то што је окривљени-сведок сарадник у својим разговорима износио своје личне ставове о својој улози која је била предмет оцене првостепеног суда који је дао јасне разлоге због чега прихвата његов исказ, као што је претходно наведено.

Наиме, првостепени суд је у образложењу, на странама 63 и 64 побијане пресуде дао прихватљиве разлоге због чега у поновљеном поступку није непосредно испитао окривљеног - сведока сарадника СС, него је на основу члана 406 став 1 тачка 1 ЗКП извршио увид у записник о испитивању окривљеног – сведока сарадника на главном претресу одржаном дана 22.05.2012. године и записника о испитивању окривљеног – сведока сарадника СС на главном претресу одржаном дана 23.05.2012. године, уз истовремено вршење увида у транскрипте аудио записа са главног претреса од 22. и 23.05.2012. године, а које разлоге у свему као правилне прихвата овај суд, насупрот изнетим жалбеним наводима браниоца окривљеног АА.

Дакле, првостепени суд је доносећи побијану пресуду такође правилно одбио предлог за саслушање – суочење сведока сарадника, на околности његових изјава датих у транскриптима пресретнутих телефонских разговора који су у поновном поступку преслушани, као и предлог за вештачење базних станица, у смислу оповргавања навода исказа сведока сарадника, јер је на основу напред наведеног чињеничног стања и изведених доказа у односу на окривљеног АА правилно и потпуно утврђено чињенично стање. Такође, без утицаја на другачију одлуку у односу на окривљеног АА је и сведочење сведока СС1 од 29.02.2016. године, који, према ставу одбране сву одговорност сваљује на сведока сарадника, СС. Међутим, правилно је првостепени суд имао у виду да је сведок оштећени СС1 приликом давања свог исказа у својству сведока на главном претресу променио своју исказ у односу на изјаву коју је дао у својству грађанина, сходно одредби члана 504-ђ ЗКП, односно да је у том исказу навео да је њега у ствари преварио само СС, али његов промењен исказ суд није могао прихватити, будући да за такву промену није дао никакво логично животно образложење, односно навео је да је само њему полиција суфлирала да у ову причу убаци окривљеног АА и окривљеног АА11, при чему је за суд овакво објашњење потпуно неприхватљиво, а посебно код чињенице да је сведок у свом исказу на главном претресу остао у свему при наводима из службене белешке, а те наводе је променио тек након постављених питања од стране одбране окривљених, због чега је наведена промена исказа усмерена на олакшавање кривично-правног положаја окривљеног АА, као и окривљеног АА11, према коме је кривични поступак раздвојен.

Имајући у виду напред наведено, правилно је првостепени суд на основу изведених доказа, несумњиво утврдио да су се у радњама окривљеног АА стекла сва битна обележја бића кривичног дела из члана 346 став 2 КЗ-а и једног продуженог кривичног дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 став 1, 4 и 5 КЗ-а у вези члана 33 КЗ-а, за која га је огласио кривим.


Анализа жалбе окривљеног АА1 и жалбе његовог браниоца, адвоката АБ1 и разлози за њихово одбијање

Жалбама окривљеног АА1 и његовог браниоца се најпре указује да окривљени није био припадник организоване криминалне групе, да није знао да на рачунима предузећа “АА11” и “АА7” нема новчаних средстава, нити да се не очекује прилив, да је радио по уговору о делу код послодаваца АА12 и АА7, да се лажно представљао као АА1А и АА1АА, али из разлога безбедности, с обзиром на ранија непријатна искуства, као и да штета није настала за предузећа која се односе на фирму “АА7”, јер је роба враћена. Такође, изјављеним жалбама се ставља примедба на то што у поновљеном поступку није изведен доказ саслушањем окривљеног – сведока сарадника СС и АА12, због чега је чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено.

Насупрот изнетом, првостепени суд је у побијаној пресуди, на несумњив начин утврдио, како је то већ наведено, настанак, организацију и улогу сваког од припадника организоване криминалне групе коју је организовао АА. Наиме, из изведених доказа несумњиво произлази улога окривљеног АА1, као припадника организоване криминалне групе чији члан је постао фебруара 2010. године, одмах после оснивања организоване криминалне групе од стране окривљеног АА Конкретна улога му је била улога комерцијалисте предузећа које се налази под контролом организоване криминалне групе, односно да по плану организатора организоване криминалне групе, окривљеног АА, тј. у оквиру плана деловања организоване криминалне групе, телефонским путем позива разна предузећа, лажно се представља, распитује за услове под којима може да се добије роба и уговара услове пословања које би потом, по инструкцијама добијених од њих реализовали директори, односно окривљени АА12 и окривљени АА7. Оваква улога окривљеног АА1 произлази из великог броја разговора у којима се он појављује, из којих се јасно види да је он у конкретним случајевима знао о чему се ради, односно да се баве преварама, па је од значаја разговор од 05.07.2010. године, између окривљеног – сведока сарадника СС и окривљеног АА1, где говоре о транспорту робе, па тако АА11 каже: “Што не дођеш ти твојим комбијем?”, а АА1 одговара: “Брате, ризикујем, ем утоварам робу знаш, ем утоварам нерегистровано возило, ајде размисли о томе, брате”.

Наиме, када је у питању предузеће “АА11”, сведок сарадник СС је у свом исказу објаснио како су поступали припадници организоване криминалне групе, па између осталог и окривљени АА1, да је окривљени АА1 знао, да је добро био упознат са тиме да се преко предметног предузећа врше преваре и да је он као припадник организоване криминалне групе учествовао у деоби робе и новца добијеног продајом те робе, а да из снимљених телефонских разговора недвосмислено произлази и улога окривљеног АА1 на начин како је описано у оптужном акту, односно на начин како описује сведок сарадник СС, а што је у супротности са одбраном окривљеног АА1. Притом је првостепени суд, према утврђеном чињеничном стању образложио учешће окривљеног АА1 у предузимању радњи извршења преко Привредног друштва “АА11” и “DRAG&DROP”, тачније да се приликом предузимања наведених радњи за свако оштећено предузеће, према исказу сведока сарадника, а што и не спори окривљени АА1, лажно представљао именима Радомир и Владимир. Због тога је правилан закључак првостепеног суда да окривљени АА1 није имао ниједног разлога да се лажно представља, уколико је реч о легалном послу, па када се исто доведе у везу са тиме да је окривљени наручивао робу од разних предузећа која се баве продајом разне врсте робе, јасно произлази да су набављали било коју робу коју су могли да добију како би је даље продали, због чега је без утицаја чињеница да је окривљени иначе засновао уговор о раду и легално радио као запослени у фирми окривљеног АА12.


Анализа жалбе браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2 и разлози за њено одбијање

Апелациони суд у Београду је пошао од навода из жалбе браниоца окривљеног АА2, којима се указује да је побијана пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, јер није поступљено по налозима из укидног решења, у поновном поступку није саслушан окривљени сведок сарадник СС, нити су саслушани предложени сведоци као и окривљени АА15, да није извршено допунско економско-финансијско вештачење, јер нису исказане вредности роба које су доспеле за плаћање. Даље, у изјављеној жалби се указује да је највећа кривица окривљеног то што је познавао окривљеног сведока сарадника СС, који га је запослио као возача, да није имао никакву материјалну корист, а да је из гараже роба у потпуности враћена. Такође, преувеличава се значај радњи окривљеног АА2 у дванаест кривичних дела, како му је то стављено на терет. Надаље, у изјављеној жалби се указује да је окривљени АА у својој одбрани навео да он окривљеном АА2 није дао налог да пребаци фирму “АА11” на АА12, да он окривљеног АА2 и не познаје, а да је био власник фирме “АА11” само две године и исту је предао АА12 за 500 евра, вративши оснивачки улог. У жалби се даље наводи да је Тужилаштво одустало од инкриминације да је окривљени АА2 извршио кривично дело у организованој криминалној групи, да нема доказа да је вршио продају робе, а да му је фирма “BS” из Куле непозната. Даље се објашњава да он име АА2А никада није користио, а да му је рекао СС да се представи другачије, јер није комерцијалиста, као и да је погрешан став окривљеног АА3 да је његов утисак да се окривљени АА2 пита за све у фирми.

Међутим, насупрот жалбеним наводима, одлучне чињенице у погледу радњи извршења кривичног дела које су учињене преко Привредног друштва “АА6” из Новог Сада, за које се окривљени АА2 терети тачком 5 изреке пресуде заједно са другим окривљенима и то окривљеним - сведоком сарадником СС, окривљеним АА8, окривљеним АА9, окривљеним АА3, окривљеном АА4, као и окривљенима АА15 и АА13, према којима је кривични поступак раздвојен, произлазе из исказа окривљеног сведока сарадника СС, који је у конкретном случају детаљно описао како су вршене преварне радње преко Привредног друштва “АА6”, каква је била улога појединих оптужених, па и окривљеног АА2. Окривљени – сведок сарадник је објаснио да је маја месеца 2010. године први пут дошао у контакт са Привредним друштвом “АА6”, односно у том привредном друштву био је директор окривљени АА8, па су он и окривљени АА2 заједно са окривљеним АА8 преварили предузеће “BS” из Куле, што је самостална радња коју су предузели њих тројица. Августа 2010. године, у време када се окривљени АА налазио на одмору и када су активности организоване криминалне групе тренутно мировале, с тим што је окривљени АА знао и за постојање предузећа “АА6” и за радње које се преко њега врше, окривљени АА2 и окривљени сведок сарадник су лично дошли на идеју да преузму привредно друштво чији је директор био окривљени АА8, а оснивач и власник АА9.

Према сведочењу окривљеног сведока сарадника СС, окривљени АА2 је давао налоге окривљеној АА13, према којој је кривични поступак раздвојен, а која се представљала лажно као АА13А, да наручује робу са одложеним роком плаћања, а од стране АА2 повремено су били за рад, односно вршења превара ангажовани и окривљени АА3 и окривљена АА4. Насупрот жалбеним наводима којима се суштински оспорава исказ окривљеног сведока сарадника и његове тврдње изнете у току трајања поступка, а које терете окривљеног АА2, првостепени суд је имао у виду да је исказ сведока сарадника у сагласности са другим изведеним доказима, односно конкретно одбранама појединих окривљених, те исказима који су у својству сведока, као и у својству грађана сходно одредби члана 504ђ ЗКП, дали представници оштећених привредних друштава, као и транкриптима и аудио записима снимљених телефонских разговора. Наиме, и сам окривљени АА2 у својој одбрани не пориче да је имао везе са наведеним Привредним друштвом “TAJM 28” али је изнео тврдњу да је искључиво радио као возач и помоћник АА2АА, односно окривљеног АА15, да је само у једном случају на захтев АА2АА тј. АА15 наручио одређену робу, а да је реч о производима везаним за аутомобиле, у шта се он разуме. Међутим, правилно првостепени суд није прихватио наводе окривљеног АА2, јер су исти у супротности са исказом окривљеног сведока сарадника СС, али поред тога његове наводе у потпуности демантују транскрипти аудио записа пресретнутих телефонских разговора у погледу којих он није спорио да је реч о разговорима које је он водио. Тако из разговора који су цитирани на странама 113 и 114 образложења јасно се види договарање између окривљеног АА2 и окривљеног сведока сарадника СС о преузимању Привредног друштва “TAJM 28” односно јасно се види да је окривљени АА2 упознат и да учествује у свему што се дешава у овом привредном друштву – разговори од 27.07.2010. године. Од значаја за улогу окривљеног АА2 јесте и разговор од 24.07.2012. године којим окривљени АА2 обавештава окривљеног сведока сарадника СС да окривљени АА8 нема ништа од промета на фирми “TAJM 28”, а како је то раније тврдио. Битан део разговора јесте где АА2 каже “Е, овај магарац ништа нема од промета на овој фирми” АА11: “Ко бре?”, АА2: “Мутавац”, АА11: “Он ми прича 20.000.000,00”, АА2: “Шта”. АА11 каже “20.000.000,00 ове године”, АА2: “Пази нема ништа од промета, то није нормално, он је требао да да компензације да пусти компензације, а он уопште није пустио ниједну” АА11: “Откуд ти то”, АА2: “Сад ми рече”. Од значаја за окривљеног АА2 је и разговор од 11.10.2010. године у коме сведок сарадник СС и окривљени АА2 причају о малинама и предузећу “АА3” а на исту тему је вођен разговор дана 22.09.2010. године. Даље, када је у питању улога АА2 у раду привредног друштва у вршењу кривичних дела преко њега, значајна су два разговора од 09.10.2010. године и 10.10.2010. године чија се садржина интерпретира на страни 114 образложења. Због свега напред наведеног не може се прихватити теза одбране да је улога окривљеног АА2 преувеличана у предузетим радњама, да он није имао никакве користи и да је његова једина кривица што је познавао сведока СС који је велики манипулатор. Надаље, и сам окривљени АА2 не спори да се лажно представио као извесни “АА2А” и што је потврђено исказом представника оштећеног Привредног друштва “АА” - ОО, који је дат у својству сведока, због чега не стоји теза одбране браниоца окривљеног да се окривљени АА2 представљао по наговору сведока - окривљеног сарадника СС. Имајући у виду напред наведено, неосновани су жалбени наводи одбране којима се предлаже да се у доказном поступку саслушају окривљени АА15, будући да изведени докази довољно указују на то да је окривљени несумњиво предузео инкриминисане радње за које се терети и за које је оглашен кривим. Такође, када је у питању вредност робе која је набављена преко Привредног друштва “АА6” иста није спорна, односно окривљени исту и нису спорили, а која одбрана је потврђена и налазом и мишљењем судског вештака економско финансијске струке ВВ коју је у свему прихватио, анализирајући да је исти дат као детаљан, стручан и објективан, због чега и нису од значаја примедбе које су изнете у жалби браниоца окривљеног. Неосновани су и наводи браниоца окривљеног АА2 да он нема никакве везе са радњом извршења на штету Привредног друштва “BS” из Куле, јер правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног, јер је у супротности са исказом окривљеног сведока сарадника СС који је објаснио улогу окривљеног АА2 коју је имао приликом извршења радњи заједно са окривљеним АА8 и окривљеним сведоком сарадником у прилог чему иде и изјава коју је дао у својству грађана ОО1, односно да је потврдио да је њега управо са наручивањем предметне робе контактирао АА8, односно да је правилно суд закључио да су одбране окривљеног АА2 и окривљеног АА8 неистините и искључиво срачунате на избегавање кривице.

Анализа жалбе браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ9 и разлози за њено одбијање.

Жалбом браниоца окривљеног указује се да у побијаној пресуди нису дати разлози да је окривљени АА3 учествовао у наношењу штете предузећима “АА3” “АА4” и “АА5” у износу од 481.822,20 динара која штета истовремено представља и противправну имовинску корист. По ставу одбране, неспорно је да је учествовао у продаји само два бурета, а такође није утврђена вредност брашна у чијем промету је наводно учествовао. Такође, према ставу одбране окривљени АА3 не може бити одговоран за радње других саоптужених у којима није учествовао и за које практично није знао и да је погрешно наведено у побијаној пресуди да он у суштини није оспоравао радње које су му стављене на терет, него је он напротив у својој одбрани тврдио да је дошао у контакт са фирмом “TAJM 28” преко окривљеног АА2 како би помогао окривљеној АА4 да преко предузећа прибави солвентног јемца за кредит свог предузећа.

Насупрот изнетом, првостепени суд је у побијаној пресуди правилно закључио да су се у радњама окривљеног АА3 стекла обележја бића кривичног дела за које је оглашен кривим, односно да је у склопу предузећа “АА6” предузео одређене инкриминисане радње које му се стављају на терет. Наиме, како то правилно првостепени суд наводи окривљени АА3 није спорио да је предузео радње које су му стављене на терет, односно не спори да се по захтеву окривљеног АА2 предузећу “АА4” лажно представио као АА2АА, не спори да је повезао окривљеног АА2 са извесним СС2 у вези са продајом малина Привредног друштва “АА3” као ни да је продао пет буради моторног уља фирме “АА5” извесном КК, али је оспорио да је знао да ова роба потиче из кривичног дела. Међутим, његову одбрану суд није могао у овом делу прихватити, будући да је иста у супротности са исказом окривљеног сведока сарадника СС који је јасно и децидно објаснио да је њему познато и да је окривљени АА3 од стране окривљеног АА2 био ангажован за предузимање појединих радњи, а сами наводи из одбране окривљеног АА3 да се између осталог и лажно представио као АА2АА и по ставу овог суда несумњиво указују да је њему било познато да он учествује у преварним радњама, па због тога правилно и није прихваћена његова одбрана која је срачуната на избегавање кривице. У прилог наведеном стоје и аудио записи снимљених телефонских разговора, у делу када се говори о улози окривљеног АА2, када су цитирана два разговора од 09.10.2010. године и 10.10.2010. године, где су саговорници управо окривљени АА3 и окривљени АА2 из чије садржине се јасно види да је АА3 добро упућен у пословање предузећа “АА6” односно конкретно у тим разговорима се говори о продаји одговарајућих кутија. Такође, из одбране окривљене АА4 произлази да је била присутна са окривљеним АА3 када је он продао бурад предузећа “АА5” извесном ОО2.

Надаље, када у питању оштећено предузеће “АА3” чињенично стање је несумњиво утврђено на основу исказа окривљене АА13, према којој је поступак раздвојен, окривљеног АА3 као и изјава у својству сведока СС2 до СС4. Конкретно из исказа сведока СС2 произлази да су њему предметну малину на продају нудили окривљени АА3 и окривљени АА2, док из исказа СС3 несумњиво произлази да је СС4 њему нудио предметну малину, даље на продају.

Даље, када је у питању Привредно друштво “АА4” одлучне чињенице су утврђене такође на основу исказа окривљене АА13, као и исказа самог окривљеног АА3, те изјаве коју је у својству грађана сходно одредби члана 504ђ дала представник оштећеног привредног друштва ОО3. При томе, из исказа окривљеног АА3 несумњиво произилази да се он по захтеву окривљеног АА2 лажно представљао као АА2АА власник предузећа “АА6” одржавајући ОО3 у заблуди да ће роба бити плаћена и убеђивао је да не пушта меницу, а предметна роба је у међувремену продата физичким лицима за готов новац, које одлучне чињенице је потврдила у својој изјави и представница оштећеног привредног друштва ОО3.

У односу на Привредно друштво “АА5” одлучне чињенице суд је несумњиво утврдио из исказа самог окривљеног АА3, сведока сарадника окривљеног СС, исказа окривљене АА13, према којој је поступак раздвојен и окривљене АА4, као и исказа у својству сведока СС5, председника Привредног друштва “ АА5“ као и ОО2, лица коме је продата предметна роба, а са којим сведоком су контактирали окривљена АА4 и окривљени АА3 коме је након преузимања робе новац и дат, односно сведок ОО2 је предао новац окривљеном АА3 за продату робу.


Анализа жалби окривљеног АА6
и његовог браниоца, адвоката АБ3
и разлози за њихово одбијање

Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење налази да се жалбом окривљеног пре свега негира да је окривљени АА6 члан организоване криминалне групе, да је погрешно интерпретиран видео снимак, да су произвољно тумачени транскрипти разговора и да га је окривљени – сведок сарадник лажно теретио. Жалбом браниоца окривљеног такође, се указује да суд није поступио по налозима из укидног решења Апелациoног суда у Београду, да је суд на страни 136 окривљеном АА6 ставио на терет седам радњи које је наводно извршио, тачније покушао да изврши у оквиру организоване криминалне групе а да у пресуди не наводи опис ниједне радње покушане или извршене од стране овог окривљеног. При томе се и спори конструкција продуженог кривичног дела.

Ценећи напред изнете жалбене наводе овај суд је пре свега нашао да је првостeпени суд дао јасне разлоге за свој закључак о учешћу окривљеног АА6 у организованој криминалној групи, његову улогу да у својству комерцијалисте и саветује окривљеног АА7 и да се бави пријемом робе, како то произлази из исказа окривљеног – сведока сарадника СС, а који је потврђен видео снимком из септембра 2010. године на коме је окривљени АА6 на састанку заједно са окривљеним АА и АА7, сведоком – окривљеним СС, окривљеним АА1, а који састанак претходи почетку функционисања предузећа “АА7”. У прилог улоге окривљеног као припадника организоване криминалне групе стоји чињеница да окривљени не негира да је предузимао одређене радње које су описане везано за постојање организоване криминалне групе, односно у том делу потврђује наводе окривљеног – сведока сарадника СС иако негира да је то радио као припадник организоване криминалне групе, односно да је реч о криминалним радњама.

Дакле, анализом изведених доказа првостeпени суд је несумњиво утврдио да је окривљени АА организовао организовану криминалну групу чији припадник је постао и окривљени АА6 септембра 2010. године и у којој организованој криминалној групи је имао тачно одређен задатак.

Неосновани су и жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца којима се оспорава улога окривљеног у радњама предузетим преко предузећа “АА7”, јер је првостепени суд правилно пошао од неспорних чињеница у конкретном поступку, да је септембра 2010. године окривљени АА7 купио од претходног власника предузеће “АА7” са седиштем у Новом Саду, да је окривљени АА6 имао улогу у раду предузећа “АА7” односно да је био задужен за послове комерцијалисте те да је у том својству присуствовао појединим састанцима са директором привредног друштва окривљеним АА7, а који су били одржани са потенцијалним продавцима робе, те да је између осталог био задужен и за пријем робе. Све ове чињенице не спори ни окривљени АА6 и други окривљени, између осталог, АА7 и АА11 према коме је поступак раздвојен, окривљени АА1 и АА14 према коме је такође поступак раздвојен, у својим одбранама, а њихове одбране су поткрепљене и другим изведеним доказима, односно пре свега исказом окривљеног сведока сарадника СС, те изјавама које су у својству сведока у овом кривичном поступку и у својству грађанина сходно одредби члана 504ђ ЗКП, дали представници и запослени у оштећеним предузећима, као и снимљеним телефонским разговорима.

Такође, првостепени суд је, одговарајући на спорно питање да ли је предузеће “АА7” радило у оквиру организоване криминалне групе коју је организовао окривљени АА или је реч о регуларним пословима наведеног предузећа како су то у својим одбранама тврдили окривљени АА6 и други окривљени, пошао најпре од исказа сведока окривљеног сведока – сарадника чије исказ је у свему прихватио, јер је на веома децидан и јасан начин описао конкретне радње које су предузимане као и каква је улога сваког окривљеног конкретно описујући улогу окривљеног АА6 која се састојала у пружању савета окривљеном АА7 у својству комерцијалисте и задуженог за пријем робе, што и не спори у својој одбрани. Посебно у погледу улоге окривљеног АА6 од значаја је доказ телефонски разговор вођен 14.10.2010. године између окривљеног АА6 и окривљеног АА7 наведен на странама 98 и 99 образложења из кога се јасно види да говоре о трговини односно о послу, а што је значајно обзиром да је окривљени АА6 у својој одбрани тврдио да је требало да буде ангажован и у предузећу “АА7”, али није обавио било какву врсту конкретног посла. Тачније, овакав разговор га демантује, јер из следа наведеног разговора произлази следеће АА7: “Ово што су од "АА"”. АА6: “Да фактуре рок плаћања 60 дана”. АА7: “Добро”. АА6: “Нађи торбу”. АА7: “Да”. АА6: “Четврту одпозади”. Улога окривљеног АА6 у раду предузећа “АА7” произлази из разговора који је вођен са АА7 од 19.10.2010. године када се конкретно говори о фирмама “АА9” и “АА10” које су оштећене управо радом предузећа “АА7”односно обавештава АА6 шта се дешава са робом тих предузећа и пита га да ли неки НН Роки нема неку шему за продају робе. Дакле, и по оцени овога суда наведени разговор у потпуности демантује навод из одбране окривљеног АА6 да он није обавио никакав конкретан посао у оквиру предузећа “АА7” нити је био упознат са било каквим конкретним послом овог предузећа, а што потврђује и наставак разговора од 19.10.2010. године између окривљених АА7 и АА6.

Дакле, све напред наведено и по оцени овога суда у случају окривљеног АА6 јасно указује да је он имао активну улогу у раду привредног друштва “АА7” на начин како је то описао окривљени – сведок сарадник СС.

Имајући у виду напред наведено, правилно је првостeпени суд окривљеног АА6 огласио кривим због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и једног продуженог кривичног дела превара у покушају у саизвршилаштву из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 30, члана 33 и 61 став 1, 4 и 5 КЗ.


Анализа жалби окривљене АА4 и браниоца
окривљене, адвоката АБ9 и разлози
за њихово одбијање

Жалбама окривљене АА4 и њеног браниоца, као и већином осталих изјављених жалби окривљених и њихових бранилаца, првостепена пресуда се побија из разлога што је иста наводно заснована на паушалним тврдњама изнетим у исказу окривљеног сведока – сарадника кога окривљена није могла у поновном поступку да испита, понављајући одбрану да се она критичном приликом случајно задесила са окривљеним АА3 да није учествовала у примопредаји спорних буради уља нити је присуствовала примопредаји новца нити долазила у било какав контакт са лицем из оштећеног привредног друштва “АА5” чије представнике је предлагала за свог сведока.

Апелациoни суд у Београду на овом месту, као и претходном делу оцењује као неосноване наводе жалби окривљене АА4 и њеног браниоца, којима се оспорава исказ окривљеног сведока – сарадника, јер исти није једини доказ на коме је побијана пресуда заснована, а при том је и поткрепљен и осталим изведеним доказима, исказима окривљене АА13, према којој је поступак раздвојен, окривљеног АА3 и саме окривљене АА4, који су потврђени исказом сведока СС5 представника привредног друштва “АА5”, као и ОО2 лица коме је продата предметна роба. Према наводима окривљеног – сведока сарадника превезену робу у Инђију сачекали су окривљени АА3 и окривљена АА4 који су контактирали купца ОО2 и са истим уговорили продају, који је након преузимања робе новац дао окривљеном АА3. На наведени начин оповргнута је теза одбране окривљене АА4 да се критичном приликом сасвим случајно затекла на месту где је предузета радња на штету привредног друштва “АА5” те у том смислу су неосновани наводи да је онемогућено саслушање сведока СС5, будући да је исти сведок у току трајања поступка већ дао свој исказ који је првостепени суд анализирао и на коме је између осталих доказа, засновао своју одлуку.


Анализа жалби браниоца окривљеног АА7,
адвоката АБ5 и разлози за њено одбијање

Жалбом браниоца окривљеног АА7 као и већином осталих изјављених жалби окривљених бранилаца се указује да суд није поступио по упутствима из решења Апелационог суда у Београду, јер није саслушао предложене сведоке пре свега поново окривљеног сведока сарадника СС, као и његову сестру ССС, СС6 претходну власницу “АА7”, као и СС7 радницу предузећа “АА10”. Жалбом се износи став да је пресуда заснована само на лажној изјави окривљеног-сведока сведока који није поново саслушан, него је суд на основу члана 406 став 1 тачка 1 ЗКП извршио увид у записник о његовом испитивању. Надаље, изјављеном жалбом спори се припадништво у организованој криминалној групи и улога коју је имао окривљени АА7 као и предузимање појединачних радњи преко предузећа “АА7”, дајући при том анализу закључака првостепеног суда у образложењу побијане пресуде за окривљеног АА7 и износећи сопствене закључке у прилог тврдњи да окривљени није извршио кривична дела за која се терети. Такође, одбрана окривљеног АА7 истиче да су нетачне тврдње којима се указује да је окривљени АА имао било какве везе као организатор са предузећем “АА7” будући да снимак који се као доказ користи је настао 21.09.2010. године, а окривљени АА7 је фирму “АА7”” купио од претходног власника у августу месецу 2010. године. По ставу одбране из жалбе, са стране 13, нису тачни наводи првостепеног суда да је предузеће “АА7” радило под контролом организоване криминалне групе те да су предметне преваре вршене на тај начин што би се роба наручивала на одложено плаћање, а онда би била продата на црном тржишту за готов новац, при чему је намера свих окривљених била да на овај начин себи прибави противправну имовинску корист. По ставу одбране једино је неспорна чињеница да у пословању “АА7” роба није продата, а посебно не на црном тржишту за готов новац, будући да се роба на дан хапшења налазила у магацину “АА7” у ул. М_, што је и вештак економске струке потврдио.

Жалбени наводи браниоца окривљеног којима се доводи у сумњу образложење првостепеног суда о припадности окривљеног АА7 организованој криминалној групи окривљеног АА оцењени су као неосновани. Ово стога што је првостепени суд на страни 66 и даље., дао разлоге за организовану криминалну групу и улогу АА7 у истој. Конкретно, улогу окривљеног АА7 првостепени суд је пре свега утврдио као што је већ речено из исказа окривљеног сведока сарадника, који је на детаљан и јасан начин описао настанак организоване криминалне групе односно ко је исту организовао и ко је постао и када припадник, принцип рада као и конкретна улога сваког окривљеног па и окривљеног АА7, а који исказ је поткрепљен и другим изведеним доказима, пре свега видео-снимком састанка чланова припадника организоване криминалне групе између осталих АА7 са организатором окривљеним АА у прилог чему иде и правноснажна пресуда која је настала на основу споразума о признању кривице између окривљеног АА12 и Тужилаштва за организовани криминал. При томе и окривљени АА7 не негира да је предузимао одређене радње које су описане, а које су везане за постојање организоване криминалне групе. Дакле, на улогу окривљеног осим исказа окривљеног сведока сарадника указују и други изведени докази као што је већ речено материјални доказ видео-снимак састанка организатора и припадника организоване криминалне групе међу којима је и окривљени АА7 и део његове одбране.

Када је у питању улога окривљеног АА7 у вези са предузећем “АА7” првостепени суд је неспорно утврдио да је окривљени АА7 купио од претходног власника предузеће “АА7” регистровао његову пословну јединицу са седиштем у Новом Саду, да је био овлашћено лице за заступање у овом предузећу као и да су се као комерцијалисти поменутог предузећа представљали окривљени сведок сарадник СС и АА1 и то лажним именима, АА1 се представља као Владимир, а окривљени сведок сарадник СС, као Стефан. Такође, није спорна ни вредност одузете робе и чињеница да је иста враћена оштећеним предузећима обзиром да је пронађена у складишту предузећа “АА7” који се налазио у ул. _ у Београду. Наведену чињеницу не спори у својој одбрани ни окривљени АА7, а чија одбрана је у овом делу потврђена и исказом сведока сарадника окривљеног СС те исказима у својству сведока који су у овом поступку као и у својству грађанина сходно члану 504-ђ ЗКП, дали представници и запослени у предузећима и снимљени телефонски разговори као и налаз и мишљење судског вештака економско-финансијске струке ВВ. За улогу окривљеног значајан је разговор вођен дана 17.09.2010. године између окривљеног сведока сарадника СС и окривљеног АА7, из кога се јасно види да окривљени АА7 зна да је право име окривљеног сведока сарадника СС односно овај разговор демантује наводе из одбране да он није знао да право име окривљеног сведока сарадника СС није Стефан, као ни да право име окривљеног АА1 није АА1А. Такође, у овом разговору се говори о томе када ће почети са радом предузеће “АА7”. Конкретан део разговора јесте да АА11 каже “ АА11 је бре.” АА7 каже “ АА11е шта радиш друже”. АА11 “Ево, јел си ти добар”. АА7 “Ево добар сам”. АА11 “Зовем те са говорнице да не мешамо бројеве”. АА7 каже “Аха”. АА11 каже “Реци ми јесте ви спремни ту”, АА7 “Па ја сам завршио оно све” итд. Такође, значајан је и разговор између окривљеног АА6 и окривљеног АА7 од 14.10.2010. године у коме јасно говоре о трговини односно о послу као и разговор окривљеног АА6 који је вођен са АА7 19.10.2010. године у ком разговору АА7 конкретно говори о фирмама “АА9” и “АА10”, а које су оштећене управо радом предузећа “АА7”, односно обавештава АА6 шта се дешава са робом тих предузећа и пита га да ли неки НН “КК1” нема неку шему за продају те робе. Надаље, интересантан је разговор од 19.10.2010. године између окривљеног АА7 и окривљеног АА1 из ког разговора се види да је прича о томе да се предузеће “АА7” бавило набавком ГПС уређаја само прича за навлачење потенцијалних продаваца што све потврђује да је реч о преварним радњама а не о било каквом регуларном послу, да се у истом разговору помиње још једна компанија оштећена “ АА4” где АА7 конкретно каже “Вреће, причам о "АА4"”, КК2 “" АА4" вреће за брашно”, АА7 “Каквих димензија”.

Не стоје ни примедбе из жалбе браниоца окривљеног, а што су примедбе и осталих одбрана окривљених, да не може бити кривичног дела односно да нема доказа да је реч о преварним радњама, јер готово у свим случајевима у моменту хапшења преузета роба није доспела за плаћање. Међутим, из исказа окривљеног сведока сарадника СС произлази да је постојала намера да се роба продаје на црном тржишту, а да су интервенцијом полиције окривљени спречени у тој намери. Такође, само је стицај околности да у том тренутку још није роба доспела на наплату, али је неспорно да роба не би била плаћена, што потврђује и чињеница да на рачуну предузећа, конкретно “АА7”, није било новца.

Надаље, жалбом браниоца се истиче да је погрешан закључак првостепеног суда да је неспорно да је септембра 2010. године окривљени АА7 купио од претходног власника предузеће “АА7” са седиштем у Новом Саду, будући да је према изведеном доказу изводу из АПР-у он исто предузеће купио у августу 2010. године што доводи у питање целу конструкцију оптужнице тј. да је по налогу окривљеног АА у септембру месецу 2010. године окривљени купио фирму “АА7” а да је то финансирао окривљени АА, а у прилог чему, по ставу одбране, иде и то да је снимак на који се суд позива као доказ настао 21.09.2010. године а како је речено окривљени је фирму купио у августу месецу 2010. године. Изнети жалбени наводи и по оцени овога суда су неосновани, јер иако стоји чињеница да је снимак састанка окривљеног АА7 и осталих припадника групе са организатором организоване криминалне групе АА настао 21.09.2010. године, не доводи се у питање утврђено чињенично стање, јер сама чињеница да је окривљени како то тврди одбрана, фирму купио у августу 2010. године (раније пре него што је настао наведени снимак) не искључује улогу окривљеног АА као организатора будући да је на том састанку, а према наводима исказа окривљеног сведока сарадника дошло до конкретног договора о начину функционисања предузећа “АА7”, а у прилог чему говоре и телефонски разговори између окривљеног АА7 и других окривљених, који су настали и пре поменутог снимка тачније 17.09.2010. године у којима се говори о томе када ће почети са радом предузеће “АА7”, па је логично да је сама куповина предузећа обављена пре састанка.


Анализа жалбе браниоца окривљеног АА8 адвоката АБ5 и разлози за њено одбијање


Жалбом браниоца окривљеног АА8 побија се првостепена пресуда због погрешно утврђеног чињеничног стања у односу на окривљеног АА8 као и због тога што првостeпени суд није поступио по примедбама из решења Апелационог суда, Посебно одељење којим је прва пресуда укинута, те да је зато ожалбена првостепена пресуда како се наводи заснована искључиво на исказу окривљеног сведока сарадника СС чији исказ по ставу одбране није поткрепљен писаним материјалним доказима у односу на окривљеног АА8. Надаље, бранилац окривљеног понавља тезу одбране окривљеног АА8 по свим тачкама оптужнице, а коју је изнео везано за привредно друштво “АА11” и “АА6”, да нема ниједног материјалног доказа да је АА8 сачињавао фактуре уносећи у њих “лажне податке”, да је роба даље продата предузећима “аа12” и “Рodol” да је правио излазну документацију за наведена привредна друштва, да је “опрао” папире. У односу на предузеће “TАЈМ 28”, по ставу браниоца окривљеног суд је занемарио део исказа окривљеног сведока сарадника који наводи да је предузеће “TАЈМ 28” била добра фирма, да није имала велики промет, али није имала било каквих проблема, односно да је била солвентна. Такође, по ставу одбране окривљени АА8 и АА9 су пословали у складу са законским прописима све до 30.07.2010. године када је донета одлука о именовању другог лица на месту директора, из које се као директор брише АА8, а уписује АА2АА. Одбрана не спори да је у периоду када је био директор предузећа “TАЈМ 28” у пословној коресподенцији са предузећима “АА1” и “АА2” из Лознице сачињавао уговоре односно изјаве о компензацијама ради ефикаснијег убрзања платног промета и регулисања међусобних обавеза. Такође, када је у питању привредно друштво “BS” из Куле за шта је искоришћено привредно друштво “TАЈМ 28” односно када је у питању ова радња извршења суд је исту утврдио на основу исказа сведока сарадника окривљеног СС и исказа сведока представника оштећеног привредног друштва ОО1, који је изјавио да га је контактирао АА8, али да он није препознао АА8, нити је у својој изјави нагласио да је код њега уочљива говорна мана.

Насупрот изнетим жалбеним наводима браниоца окривљеног АА8 правилно суд није прихватиио одбрану овог окривљеног, тим пре што није спорио да му је било познато да се раде излазни папири за предузеће “АА11”, а наводи да је сматрао да се ради о легалном послу, да он није правио те папире већ да је окривљеног АА12 спојио са својом књиговођом оповргнути су са исказом окривљеног сведока сарадника СС који је јасно објаснио да је окривљени АА8 знао чиме су се они бавили преко предузећима “ АА11” и да је реч о лажним излазним папирима односно да ту стварног посла није било, те да је управо окривљени АА8 учествовао у изради тих лажних папира, који су се водили на предузеће “АА12” д.о.о., и предузеће “АА13” д.о.о. Наводе исказа окривљеног сведока сарадника СС потврђују и други докази, пре свега снимљени телефонски разговори вођени између окривљеног сведока сарадника СС и окривљеног АА8, као и окривљеног сведока сарадника СС и окривљеног АА12, наведени на страни 95 образложења, који разговори јасно указују да је окривљени АА8 био упућен да је реч о прању папира.

Када је у питању улога окривљеног АА8 у погледу радњи извршења преко Привредног друштва “ АА6” суд је имао у виду пре свега исказ окривљеног-сведока сарадника СС који је детаљно описао како су вршене преварне радње преко Привредног друштва “ АА6” и која је тачно улога била појединих окривљених, па и окривљеног АА8. Објаснио је да је маја 2010. године први пут дошао у контакт са Привредним друштвом “ АА6” чији је директор био окривљени АА8, да су он, окривљени- сведок сарадник и окривљени АА2 заједно са окривљеним АА8 преварили предузеће “БС” из Куле, да је то самостална радња коју су преузели њих тројица, без знања окривљеног АА и у време када су активности организоване криминалне групе мировале. Према наводима окривљеног-сведока сарадника, окривљени АА2 и он лично су дошли на идеју да преузму привредно друштво чији је директор био окривљени АА8, а оснивач и власник АА9, да су у том смислу постигли договор са АА8 и АА9, по коме би, уместо окривљеног АА8, за директора привредног друштва дошло ново лице док би окривљени АА9 и даље остао оснивач и власник предузећа барем за прво време, јер је таква чињенична ситуација боља за презентирање пред привредним друштвима која су намеравали да преваре преко овог привредног друштва. Окривљени-сведок сарадник је у свом исказу посебно нагласио да је окривљени АА8 био упознат са тим за шта ће служити Предузеће “ АА6”, при чему је део договора био да они подигну бонитет тог предузећа и то уз помоћ лажних компензација преко Привредног друштва “АА1” и још неких привредних друштава. Једно време те компензације је радио окривљени АА8, а када је он нестао, са вршењем лажних компензација је наставио окривљени АА9. При томе је за директора привредног друштва постављено извесно лице које се представљало као АА2АА, а у ствари је реч о окривљеном АА15. Надаље, улога окривљеног АА8 произлази и из разговора окривљеног АА2 вођених 24.07.2012. године и 01.10.2010. године ближе наведених на страни 114 образложења побијане пресуде. Због свега напред наведеног правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног АА8 по којој он јесте пустио предметне компензације, али су те компензације биле и обављене, те да није знао за шта ће користити Привредно друштво “ АА6” односно да није пуштао лажне компензације како би повећао бонитет тог привредног друштва, будући да је његова одбрана нелогична и неживотна и у супротности са осталим изведеним доказима конкретно исказом окривљеног-сведока сарадника СС, аудио записима и транскриптима пресретнутих телефонских разговора. Ово посебно када се има у виду да је окривљени-сведок сарадник СС био децидан и јасан да је имао договор са АА8 да пушта лажне компензације како би подигао бонитет Привредног друштва “ АА6” и како би то привредно друштво као такво било погодније за вршење кривичних дела превара, а који наводи су у овом делу поткрепљени и транскриптима и аудио записима пресретнутих телефонских разговора који су детаљно интерпретирани на страни 115 и 116 образложења. Наведени разговори несумњиво указују на то да је окривљеном АА8 било познато да је реч о фиктивним компензацијама и да се њима лажно приказује да постоји промет Привредног друштва “ АА6” како би оно могло успешније да се користи за радње извршења кривичних дела преваре. Све наведено демантује тезу одбране окривљеног АА8 да је он вршио легално пословање, односно његова оваква одбрана је срачуната искључиво на избегавање кривице.

Анализа жалби окривљеног АА9 и његових бранилаца
адвоката АБ6 и АБ7
и разлози за њихово одбијање

Жалбама окривљеног АА9 и његових бранилаца првостепена пресуда се побија наводима да није јасно на који начин је окривљени учествовао у прибављању имовинске користи када није предузео нити једну радњу из описа појединачних кривичних дела, да окривљени није сачињавао никакве уговоре о компензацији, да нису саслушани представници “АА1” и “АА2”, на околност да да су се компензације стварно десиле, а да он иначе никада није чуо за фирму “АА1”. Надаље, указује се на неразумљивост пресуде, јер АА9 није договорио са СС промену лица овлашћеног за заступање већ је то учинио са лицем које се представљало као “Лаза” са којим је договорено да ће се Привредно друштво “ АА6” продати на тај начин што ће се прво извршити промена лица овлашћеног за заступање, а након тога и промена власништва, да је окривљени АА9 тек приликом започињања кривичног поступка сазнао да је лице које је уписано као директор Привредног друштва “ АА6” уместо АА8 – АА15,а не АА2АА како му се он представио и на кога су гласила сва документа. Такође се наводи да суд не даје образложење на који начин је уопште могуће пуштањем односно потписивањем вирмана о извршеној компензацији подићи бонитет неког привредног друштва.

Наиме, када је у питању улога окривљеног АА9 у радњама извршења кривичних дела која су учињена преко Привредног друштва “ АА6”, правилно је првостепени суд имао у виду исказ окривљеног-сведока сарадника СС према коме је он заједно са окривљеним АА2 дошао на идеју да преузму то привредно друштво чији је директор био АА8, а оснивач и власник окривљени АА9. Са окривљеним АА8 и АА9 су постигли договор према коме би уместо окривљеног АА8 за директора привредног друштва дошло ново лице, док би окривљени АА9 и даље остао оснивач и власник тог предузећа, бар за прво време јер је та чињенична ситуација била боља за презентирање пред привредним друштвима која су намеравали да преваре преко Привредног друштва “ АА6”. Према наводима окривљеног-сведока сарадника СС, окривљени АА9 је био упознат са тиме за шта ће служити Предузеће “ АА6”, при чему је део договора био и да они подигну бонитет тог предузећа уз помоћ лажних компензација преко Привредног друштва “АА1” d.o.o. и још неких других привредних друштава, да је у почетку те компензације радио окривљени АА8, а када је он нестао, са вршењем лажних компензација је наставио окривљени АА9. У прилог наведеном иде и његов исказ дат 29.10.2010. године, према коме је полицији, приликом претреса стана предао и регистратор који се налазио у његовом аутомобилу, а у коме су се налазила документа и између осталог и компензације извршене између фирми “ АА6” и фирме “АА1” што опвргава његову одбрану да никада није чуо за ту фирму. Насупрот жалбеним наводима одбране у прилог кривице окривљеног, како то правилно закључује и првостепени суд стоји исказ окривљеног-сведока сарадника СС који је био јасан да је са окривљеним АА9 био у договору да пушта лажне компензације заједно са окривљеним АА8 како би приказао да Привредно друштво “ АА6” остварује промет, те би, као такво било погодније за вршење кривичног дела преваре, у смислу да потенцијални продавци имају више поверења у то привредно друштво, а који наводи су поткрепљени и транксриптима аудио записа пресретнутих телефонских разговора који су наведени на странама 115 и 116 образложења пресуде. Из наведених разговора несумњиво произлази да је окривљени АА9, а како је то навео и окривљени-сведок сарадник СС, пуштао лажне компензације, да је знао за фирму “АА1”, како је то посебно навео у разговору од 26.08.2010. године са окривљеним АА8. Не стоји ни теза одбране да је окривљени АА9 закључивао уговоре са извесним “Лазом”, да је преварен, јер је потпуно неживотно и неприхватљиво да улази у такве пословне односе само ради повраћаја 500 евра уложеног оснивачког капитала. Имајући у виду напред наведено правилно првостепени није могао прихватити наводе окривљеног АА9 да је он вршио легално пословање, посебно што изведени докази – пре свега предметни разговори несумњиво указују да је окривљеном АА9 било апсолутно познато да је реч о фиктивним компензацијама и да се тиме приказује као да Привредно друштво “ АА6” има промет, како би оно могло успешније да се користи за радње извршења кривичног дела преваре. У том смислу правилно је првостепени суд одбио предлог за економско-финансијско вештачење према коме би се утврдило да ли те компензације могу бити у узрочно-последичној вези са подизањем бонитет неког привредног субјекта.


Анализа жалби окривљеног АА10 и његовог браниоца
адвоката АБ8 и разлози за њихово одбијање

Жалбама окривљеног АА10 и његовог браниоца првостепена пресуда се побија наводима да током поступка није било доказа да буде оглашен кривим и осуђен за превару у покушају за објекат Антона Чехова број 24, да је пресуда заснована искључиво на исказу окривљеног-сведока сарадника СС који није поткрепљен ни једним другим доказом. Такође, у жалби браниоца окривљеног се наводи да пресретнути телефонски разговор, не говоре у прилог кривице окривљеног АА10, те да је суд неосновано одбио доказне предлоге одбране да се вештачи машина којом је уговор откуцан, отисци на предметном уговору и вештачење предметног уговора да ли се ради о печату Пореске управе, односно катастра непокретности, као и да у поновном поступку суд није непосредно испитао окривљени- сведока сарадника, оспоравајући разлоге које је за то дао првостепени суд.

Насупрот изнетим жалбеним наводима одбране окривљеног АА10 и његовог браниоца, првостепени суд је јасно и недвосмислено на основу изведених доказа, пре свега исказа окривљеног сведока-сарадника СС утврдио припадност окривљеног АА10 организованој криминалној групи окривљеног АА, његову улогу, везано за преварне радње за продају непокретности, где је из наведених разговора видљива улога организатора АА. Посебно значајан разговор за окривљеног АА10 је 16.08.2010. године, где је назначено да је реч о разговору окривљеног АА и СС, а уствари је реч о разговору између окривљеног АА и окривљеног АА10, што нису оспорили на главном претресу, односно потврдили су тај разговор, а из ког разговора се види да окривљени АА и АА10 говоре о прављењу документације за предметну кућу у ул. Антона Чехова и о трошковима који су неопходни за прављање те документације, као и томе да ће трошкове сносити окривљени АА, па тако у разговору АА: “Не питај ме ништа”, АА10: “Добро, слушај ме овамо”. АА: “Шта?”, АА10: “Имам човека који ће све то тамо, ал нам треба лове нешто”, АА: “А чекај да дођем ја брате остави све то за понедељак, зато сам ти рекао”, АА10: “Па јел не можеш ти пре тога да ми све то?”, АА: “Не могу ја узети паре пре тога то је све спреми у понедељак, уторак кад дођем то је пеглање”, АА10: “Ај добро, а не можеш пре тога да ништа није то ништа посебно”, АА: “Колико треба а АА10, колико треба?”, АА10: “Па 1200 до 1300 евра”.

У погледу радње извршења која се окривљеном АА, АА11, АА10, АА5 и окривљеном сведоку-сараднику СС ставља на терет, а у вези са непокретношћу која се налази у новосадском насељу Грбавица у ул. Антона Чехова бр. 24, правилно је првостепени суд насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног АА10 утврдио чињенице на основу исказа окривљеног сведока-сарадника СС, делова исказа самог окривљеног АА10 и окривљеног АА5, као и исказа који су у својству сведока дали Ранко Пушац и Милош Рељин, аудио-записа и транскрипата пресретнутих телефонских разговора и снимљених СМС порука, као и писане документације. Наиме, улогу окривљеног АА10 и осталих окривљених у наведеној радњи објаснио је окривљени сведок-сарадник СС, да је окривљени АА10 био задужен за израду папира о преносу непокретности са правих власника на лице које ће заједно са њима радити као и за регулисање документације у Пореској управи и у катастру. Његова идеја била је да оде у Републику Хрватску и да се тамо ураде папири за предметну непокретност, јер би тиме било много теже ући у траг, али без обзира на то, после извесног времена окривљени АА је њему лично дао налог да пронађе лице које ће у папирима фигурирати као купац предметне куће и који ће потом се појављивати у јавности као њен власник, па је он пронашао за тај посао окривљеног АА5 кога је познавао од раније. Дакле, окривљени АА10 је на основу података које је он лично знао за окривљеног АА5 сачинио лажни уговор по коме су власници те непокретности извесни СС8 и СС9 продали наведену непокретност окривљеном АА5 за износ од 90.000,00 евра, да је окривљени АА10 у Пореској управи завршио процедуру око плаћања и пореза на непокретност, а након тога у Служби катастра Новог Сада издејствовао да се донесе првостепено решење у коме је окривљени АА5 означен као власник предметне непокретности у ул. Антона Чехова бр. 24 у Новом Саду. Наиме, и сам окривљени АА10 у својој одбрани не спори да је био замољен да убрза процедуру у катастру за укњижбу новог власника на наведеној непокретности, што је у свом исказу потврдио и сведок СС10, који је указао на окривљеног АА10, да га је исти замолио да убрза процедуру у Пореској управи. У случају окривљеног АА10 значајни су и разговори од 20.08.2010. године у којима се јасно говори о правим власницима предметног објекта у ул. Антона Чехова бр. 24, као и о томе на кога ће предметна кућа бити фиктивно пренета, као и о улози окривљеног АА10 у плаћању пореза на промет. Конкретно у разговору од 20.08.2010. године окривљени сведок-сарадник СС и окривљени АА10 разговарају о лицима која су власници објекта и чије податке треба назначити у уговору на месту продавца. Дакле, из анализе свих наведених доказа несумњиво произлази да није могуће прихватити одбрану АА10 у којој исти није имао никакве везе са преварном радњом која се тиче предметне непокретности, односно нису се могли прихватити наводи да је он само требао у катастру да интервенише за брзу укњижбу окривљеног АА5, а што такође није учинио.

Дакле, чињенично стање и улогу коју је окривљени имао у извршењу оба кривична дела суд је несумњиво утврдио из изведених доказа, с тим што није прихватио квалификацију дату у изреци побијане пресуде за кривично дело превара те је овај суд, уважавањем жалбе окривљеног АА10 и његовог браниоца, као и жалбе окривљеног АА5 и његовог браниоца, побијану пресуду преиначио и радње кривичног дела преваре за окривљеног АА10, као и окривљеног АА5 квалификовао као кривично дело превара у покушају и саизвршилаштву из члана 208 став 1 КЗ у вези чланова 30 и 33 КЗ, будући да је у конкретном случају изостала имовинска корист, односно кривично дело је остало у покушају, те се не може радити о квалификованом облику кривичног дела преваре из члана 208 став 4 КЗ.


Анализа жалби окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ9 и разлози за њихово одбијање

Жалбама окривљеног АА5 и његовог браниоца оспорава се припадност окривљеног АА5 организованој криминалној групи окривљеног АА, те се указује да првостепени суд у поновљеном поступку није извео ниједан доказ који говори у прилог кривици окривљеног АА5, да сви саслушани сведоци запослени у Пореској управи никада нису видели окривљеног АА5, као и да би се евентуално његова активност под одређеним условима, којих у овом поступку нема, могла свести на обележје неког другог кривичног дела.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване, будући да је првостепени суд правилном оценом изведених доказа на јасан и недвосмислен начин утврдио припадништво окривљеног АА5 организованој криминалној групи организатора АА, о чему се детаљно и јасно изјашњавао окривљени сведок-сарадник СС, чију анализу исказа у погледу организоване криминалне групе и улоге конкретно окривљеног АА5 овај суд је дао у одговорима на жалбе одбрана осталих окривљених. Исказ окривљеног-сведока сарадника поткрепљују остали изведеним докази у списима предмета, конкретно, пресретнути телефонски разговори од 26.08.2010. године између окривљеног сведока-сарадника СС и НН лица који указују, а како је то потврђено на претресу да је разговор вођен са окривљеним АА5, односно у ком разговору се говори о објекту у Београду који је окривљени АА10 препоручио да буде следећи када заврше са објектом у Новом Саду, односно у овом разговору окривљени АА5 реферише СС где се тај објекат налази, односно да се налази близу ЦЗ-а, тј. близу Обилићевог стадиона, а битан део разговора гласи: АА5 каже: “Добро слушај ово што си ме питао, овог КК3, како се зове.”, АА11: “Да то ти је паралелно са Бачванском код ЦЗ-а”, АА5: “Добро”, АА11: “Кућа па јеси био тамо?”, АА5: “Па пронашао сам”, АА11: “Аха”, АА5: “Шта је мени то проблем”, АА11: “И на шта личи”, АА5: “Па лепушкасто је онако може то да се одради то је знаш где је Обилић стадион”, АА11: “Да”, АА5: “Испод Обилића паралелно са Бачванском”. Такође, интересантне су СМС поруке размењене између окривљеног АА5 и окривљеног сведока-сарадника СС из којих је јасно видљиво да окривљени АА5 пита СС колики је његов део, те да му СС објашњава да предметни објекат вреди око 150.000 евра, да су трошкови 145.000 евра и да ће деоба бити потом извршена на њих пет на једнаке делове, а дана 20.08.2012. године у разговору АА5 пита АА11: “Горе да би све одрадили како ваља...", следећи: „Договори се колико је тачно мој део, било је 20, 25, па и 15, па да не би било”, а следећи СМС и наставак претходног и гласи: “Забуна јер си и ти а моћни ми се јако свиђају, поздрав”, након овога АА11 одговара АА5: “Ако се прода делимо сви као браћа”, а АА5 му одговора: “Ок фер поздрав”. Надаље, од значаја је у периоду када су вођени разговори од 11.10.2010. године када је донето првостепено решење о укњижби окривљеног АА5 као власника предметне непокретности у ул. Антона Чехова бр. 24 и када би то решење требало да постане правноснажно, те да се озваничи упис окривљеног АА5 у катастар, с тим што се то никако не дешава, па је приметна нервоза код окривљеног АА. Наведени пресретнути разговори и СМС оповргавају тезу одбране окривљеног да је окривљени сведок-сарадник непоуздан због појављивања у више предмета пред тужилаштвом као сведок-сарадник, тим пре што његов исказ није једини доказ који терети окривљеног АА5.

На правилно утврђено чињенично стање овај суд је уважавајући жалбу браниоца окривљеног АА5 правилно применио закон и радње окривљеног АА5 квалификовао као радње кривичног дела преваре у покушају и саизвршилаштву из члана 208 став 1 КЗ у вези чланова 30 и 33 КЗ, будући да је у конкретном случају изостала имовинска корист, односно кривично дело је остало у покушају, те се не може радити о квалификованом облику кривичног дела преваре из члана 208 став 4 КЗ.


Одлучивање о изјављеним жалбама у делу који се односи
на кривичне санкције

Апелациони суд у Београду је испитао основаност изјављених жалби и у делу који се односи на одлуку првостепеног суда у погледу врсте и висине кривичних санкција које су изречене окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, АА6, АА4, АА7, АА8, АА9, АА10 и АА5, због извршења предметних кривичних дела. У том смислу се најпре пошло од околности из члана 54 КЗ-а, које је првостепени суд утврдио на страни сваког окривљеног понаособ.

Везано за окривљеног АА, првостепени суд је од олакшавајућих околности узео у обзир његове године живота, тј. да је реч о младој особи рођеној 1976. године, да је реч о породичном човеку, оцу троје малолетне деце, те да исти до сада није осуђиван, док је од отежавајућих околности на његовој страни имао у виду конкретну улогу, односно да је реч о организатору организоване криминалне групе, те као такав учествовао у свим радњама које је предузимала организована криминална група, односно да је учествовао у великом броју радњи извршења, те да је у радњама у чијем извршењу је он учествовао као организатор криминалне групе прибављена имовинска корист у износу који прелази 21.000.000,00 динара, а што је далеко изнад имовинског цензуса од 1.500.000,00 динара за најтежи облик кривичног дела преваре. Дакле, у случају окривљеног АА као отежавајуће околности цењена је бројност радњи у чијем предузимању је учествовао, тј. да је учествовао у више од 25 појединачних радњи извршења.

Од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА1, цењене су његове године живота, односно да је реч о особи рођеној 1960. године, да је породичан човек, отац једног детета, док је од отежавајућих околности у погледу оба кривична дела за која је оглашен кривим суд ценио да је учествовао у великом броју радњи извршења које су предузете у оквиру организоване криминалне групе, односно у свим радњама извршења које су остварене преко привредних друштава “АА11” и “АА7”, дакле, тј.да је исти учествовао у више од 25 појединачних радњи извршења, као и чињеница да је овим радњама извршења прибављена имовинска корист у износу који значајно прелази имовински цензус од 1.500.000,00 динара за најтежи облик кривичног дела преваре, односно да је учествовао у прибављању противправне имовинске користи која прелази 21.000.000,00 динара. Такође, као отежавајућу околност на страни окривљеног АА1 цењена је и чињеница да је исти до сада осуђиван и то једном због кривичног дела из члана 359 КЗ-а.

У случају окривљеног АА2, као олакшавајуће околности суд је ценио чињеницу да је реч о особи која је рођена 1969. године и која до сада није долазила у сукоб са законом, иако има одређене године живота, односно особи која је до сада неосуђивана, као и да је реч о породичном ожењеном човеку, оцу двоје деце, док је као отежавајућа околност ценио бројност радњи у којима је исти учествовао, односно да је учествовао у свим радњама извршења које су предузете преко Привредног друштва “АА6”, а реч је о укупно 12 радњи извршења, као и у једној радњи која је такође, предузета преко овог привредног друштва, али у времену пре него што је ово привредно друштво и искључиво коришћено за вршење кривичног дела преваре. Такође, као отежавајућа околност на страни окривљеног АА2 цењена је чињеница да је радњама извршења у којима је он учествовао прибављена имовинска корист у износу који прелази 3.000.000,00 динара, односно у износу који је двоструко већи од имовинског цензуса за најтежи облик кривичног дела преваре, а који износи 1.500.000,00 динара. Поред тога, као отежавајућа околност на страни окривљеног АА2 цењена је и чињеница да је исти фактички руководио пословањем Привредног друштва “АА6”, које је коришћено за вршење кривичних дела преваре, тј. његова конкретна улога у преварним радњама које су остварене преко предузећа “ТAJM 28”.

У односу на окривљеног АА3, као олакшавајуће околности првостепени суд је ценио чињеницу да је реч о породичном човеку, ожењеном, оцу двоје малолетне деце, да исти има и одређених озбиљних здравствених проблема са бубрезима, док је као отежавајуће околности ценио чињеницу да је учествовао у укупно три радње извршења кривичног дела, као и чињеницу да је исти до сада више пута осуђиван, између осталог и због истоврсног кривичног дела у односу на кривично дело преваре.

У односу на окривљеног АА6, као олакшавајуће околности првостепени суд је ценио чињеницу да се ради о особи рођеној 1955. године, која је до сада неосуђивана, а у погледу продуженог кривичног дела преваре и да је исто остало у покушају, обзиром да је сва роба пронађена и враћена власницима, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је исти учествовао у предузимању већег броја радњи у оквиру организоване криминалне групе, тачније у укупно седам радњи извршења, тј. посебних кривичних дела преваре, односно цењена је бројност предузетих радњи извршења.

У случају окривљене АА4, као олакшавајуће околности суд је ценио чињеницу године живота, тј. да је реч о особи рођеној 1968. године, као и њене породичне прилике, односно да је мајка двоје деце, од којих је једно дете малолетно, док је као отежавајућу околност ценио чињеницу да је иста до сада једном већ осуђивана.

Окривљеном АА7 као олакшавајуће околности узете су у обзир године живота, његове породичне прилике, тј. да је реч о особи рођеној 1967. године, који је отац двоје малолетне деце, а када је у питању кривично дело преваре суд је као олакшавајућу околност на страни окривљеног АА7 ценио чињеницу да је предметно кривично дело остало у покушају, док је од отежавајућих околности на страни окривљеног ценио његово учешће у већем броју радњи извршења преко Привредног друштва “АА7”, односно тачније у укупно седам радњи, те чињеницу да је он обављао улогу директора Привредног друштва “АА7”, које је коришћено за вршење превара, као и чињеницу да је исти до сада два пута осуђиван.

У односу на окривљеног АА8, као олакшавајуће околности првостепени суд је имао у виду његове године живота, као и његове породичне прилике, тачније, да је цењено да је рођен 1969. године, те да живи у ванбрачној заједници, а при томе је отац троје деце, од којих двоје малолетно, док је од отежавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да је учествовао у предузимању већег броја радњи извршења, односно конкретно да је помогао у извршењу кривичног дела преваре која су извршена преко Привредног друштва “АА11”, а затим да је учествовао у једној засебној радњи извршења која је остварена преко Привредног друштва “АА6”, те потом и у свим осталим радњама извршења кривичног дела које су остварене преко Привредног друштва “АА6”. Поред тога, као отежавајућу околност на страни окривљеног АА8 суд је ценио и чињеницу да је имовинска корист прибављена радњама извршења кривичног дела у којима је непосредно учествовао прелази 3.000.000,00 динара, односно да је реч о двоструко већем износу од износа који представља имовински цензус за најтежи облик кривичног дела преваре. Такође, као отежавајућу околност на страни окривљеног АА8 цењена је чињеница да је исти већ осуђиван.

У случају окривљеног АА9, првостепени суд је као олакшавајуће околности на његовој страни ценио године живота, као и његове породичне прилике, односно да је реч о особи која је рођена 1968. године, породичан човек, који живи у ванбрачној заједници и који је отац двоје малолетне деце, да је једном осуђиван због кривичног дела из члана 289 став 3 у вези става 1 КЗ, којом приликом му је изречена судска опомена, односно да је осуђен за ситуационо кривично дело из области безбедности саобраћаја, што је није цењено као отежавајућа околност, при чему је наведеним олакшавајућим околностима дао карактер особито олакшавајућих околности у смислу одредби члана 56 и 57 КЗ-а, док је од отежавајућих околности имао у виду да је учествовао у бројним радњама извршења, односно да је укупно учествовао у 12 радњи извршења које су предузете преко Привредног друштва “АА6”, затим чињеницу да је он у тим радњама учествовао као оснивач тог привредног друштва, те чињеницу да је у овим радњама остварена имовинска корист у износу који прелази преко 2.500.000,00 динара, дакле, у износу који је значајно већи од имовинског цензуса за најтежи облик кривичног дела преваре од 1.500.000,00 динара.

У односу на окривљеног АА10, овај суд је имао у виду да је као олакшавајуће околности првостепени суд ценио године живота, да је реч о особи рођеној 1971. године, а када је у питању кривично дело преваре као олакшавајућу околност суд је ценио чињеницу да је то кривично дело остало у покушају, док је као отежавајућу околност на његовој страни ценио висину противправне имовинске користи, у чијем покушају прибављања је учествовао, а у оквиру организоване криминалне групе, односно као отежавајућу околност ценио чињеницу да је предметна непокретност требала да буде продата за износ од 120.000 евра, што је и по налажењу овог већа отежавајућу околност, без обзира на правну квалификацију у овој пресуди.

У случају окривљеног АА5, овај суд је имао у виду да је првостепени суд као олакшавајуће околности ценио његове године живота, односно да је реч о старијој особи рођеној 1952. године, његове породичне прилике, односно да је отац једног детета, као и чињеницу да исти до сада није осуђиван, као и да је кривично дело у чијем је извршењу учествовао остало у покушају, док је од отежавајућих околности за оба кривична дела ценио висину имовинске користи у чијем је покушају прибављања окривљени АА5 учествовао, односно да је реч о износу од 120.000 евра.

Дакле, када су у питању окривљени АА10 и АА5, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је прихватио све утврђене олакшавајуће и отежавајуће околности на страни ових окривљених, те имајући у виду да је из утврђеног чињеничног стања закључио да окривљени нису извршили квалификовани облик кривичног дела превара у покушају и саизвршилаштву, побијану пресуду преиначио у односу на окривљеног АА10 и АА5, за радње описане под тачком 4 изреке првостепене пресуде, за коју су оглашени кривим првостепеном пресудом, исте правно квалификовао као кривично дело превара у покушају и саизвршилаштву из члана 208 став 1 КЗ у вези члана 30 и 33 КЗ, за која кривична дела им је применом одредби члана 4, 42, 45, 54 КЗ-а утврдио казне затвора и то: окривљеном АА10 у трајању од две године и два месеца и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, а окривљеном АА5 казну затвора у трајању од две године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, па узимајући као правилно утврђене казне затвора у трајању од по шест месеци због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, на основу одредби члана 60 и 63 КЗ-а, осудио и то окривљеног АА10 на јединствену казну затвора у трајању од две године и четири месеца, у коју ће му урачунати време које је провео у притвору од 29.10.2010. до 29.06.2011. године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, а окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од две године и два месеца, у коју ће му урачунати време које је провео у притвору од 30.10.2010. до 24.02.2011. године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара.

Када су у питању новчане казне за окривљеног АА10 и окривљеног АА5, као и осталих оптужених, исте су одмерене у апсолутном износу, сходно одредби чланова 48 и 50 КЗ-а, с обзиром да су сви окривљени незапослена лица и није било могуће одредити новчане казне у дневним износима.

Такође, када су у питању новчане казне, окривљенима је у смислу одредбе члана 51 КЗ остављен рок од 3 месеца да исте плате и то од дана правоснажности пресуде, при чему су уредно упозорени на то да уколико то не учине новчана казна ће бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, при чему тако одређена казна затвора не може бити дужа од шест месеци, те да у случају да окривљени плате само део новчане казне суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора.

  Став овог суда потврђује и став првостепеног суда да ће се изреченим ефективним казнама затвора од стране првостепеног суда, као и ефективним казнама затвора у односу на окривљене АА10 и АА5 од стране овог суда остварити сврха кривичних санкција и сврха кажњавања прописана одредбом члана 4 и 42 КЗ-а, а да ће се у исте свим окривљенима, сходно одредби члана 63 КЗ, урачунати време проведено у притвору као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом, а како је то наведено у изреци пресуде овог суда, као и у изреци побијане пресуде.

Полазећи од жалбених навода из жалби јавног тужиоца, окривљених и њихових бранилаца који се односе на одлуке о кривичној санкцији и доводећи их у везу са правилно утврђеним околностима из члана 54 КЗ на страни свих окривљених, Апелациони суд у Београду налази да је побијаном пресудом, осим окривљених АА5 и АА10, изречена адекватна врста и висина кривичних санкција.

Наиме, ТОК, оспоравајући одлуку првостепеног суда о казнама, понавља околности које је ценио и првостепени суд, те износи став да је олакшавајућим околностима дат пренаглашен значај, док отежавајуће околности нису цењене адекватно, па како је првостепени суд дао јасне разлоге о начину на који је извршио индивидуализацију казни, имајући у виду личности окривљених, тежину извршених кривичних дела и степен кривице, те, следствено томе, неоснован је предлог из жалбе јавног тужиоца за изрицање строже казне окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, АА6, АА4, АА7, АА8, АА9, АА10 и АА5.

Окривљени АА1 наводи да је у делу одлуке о казни суд нетачно утврдио чињенице, међутим, увидом у списе предмета утврђено је да је правилно првостепени суд, као отежавајућу околност на страни окривљеног ценио чињеницу да је једном раније осуђиван, због кривичног дела из члана 359 КЗ.

Бранилац окривљеног АА2 истиче чињеницу да су деца окривљеног на редовном школовању као и да му син има здравствени проблем који захтева знатан финансијски износ, као и да је једна од последица овог поступка чињеница да га је супруга оставила. Међутим, чињеница да је окривљени отац двоје деце цењена је као олакшавајућа околност те се обавезе родитеља према деци, било поводом школовања, било поводом других аспеката стога, подразумевају. Како је окривљени оглашен кривим, а с обзиром на наводе жалбе, чињеница његовог развода, не може представљати олакшавајућу околност. Висина новчане казне је правилно одмерена, и по налажењу овог већа, плаћање исте, неће бити доведена у питање егзистенција окривљеног, нити лица која је по закону дужан да издржава.

Браниоци окривљених АА8 и АА9 паушално оспоравају одлуке о казнама, позивањем да окривљени нису извршили дела која су им стављена на терет, а браниоци окривљених АА и АА4 наводе да суд није адекватно ценио утврђене олакшавајуће околности.

Бранилац окривљеног АА3 указује да је окривљени тешко болестан, да му предстоји одстрањивање бубрега те да сам издржава двоје деце, међутим, све наведене околности је ценио и првостепени суд и дао им адекватан значај. 

По налажењу овог суда, може се основано очекивати да ће се изреченим кривичним санкцијама како за окривљене АА10 и АА5 од стране овог суда, као и изреченим кривичним санкцијама у односу на остале окривљене према побијаној пресуди, у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 Кривичног законика и сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 Кривичног законика, као и да су исте у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице окривљених као учинилаца.


Одлучивање о изјављеним жалбама у делу који се односи на
трошкове кривичног поступка

Жалбама браниоца окривљеног АА1, окривљеног АА2, браниоца окривљеног АА10 и АА9, побија се првостепена пресуда у делу одлуке о трошковима поступка, истиче се да су исти превисоки, док се жалбом браниоца окривљених указује да не садржи образложење на који начин је утврдио висину трошкова. Међутим, насупрот изјављеним жалбеним наводима, првостепени суд је на страни 141 образложења пресуде јасно навео да су сви окривљени укључујући и окривљеног сведока-сарадника дужни да плате опредељене трошкове кривичног поступка као у изреци, а који се односе на ангажовање бранилаца по службеној дужности, трошкове економско финансијског вештачења, који су подељени на све окривљене, као и трошкове вештачења гласа које сноси само окривљени АА1. Такође, првостепени суд је обавезао окривљеног АА да на име паушала плати износ од 300.000,00 динара (овај суд је имао у виду да је правилником министра надлежног за послове правосуђа који је донет сходно члану 268 ЗКП-а, прописан максимални износ паушала 150.000,00 динара, али се у овом делу жалбом одбране окривљеног првостeпена пресуда не побија), а остали окривљени укључујући и окривљеног-сведока сарадника су обавезани да плате на име паушала износ од по 50.000,00 динара, имајући у виду дужину, сложеност овог кривичног поступка, као и материјалне прилике окривљених.


Анализа жалбе Тужилаштва за организовани криминал за ослобађајући део пресуде у односу на окривљеног АА8 због кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и разлози за њено одбијање

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је најпре извршио анализу жалбе јавног тужиоца у делу који се односи на окривљеног АА8, у којој се наводи да је погрешан закључак првостепеног суда да Тужилаштво за организовани криминал у конкретном кривичном поступку није доказало да је окривљени извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, те да су разлози за овакав закључак у образложењу побијане пресуде потпуно нејасни у том смислу. По ставу тужиоца указује се да је одлучна чињеница која се односи на припадништво окривљеног АА8 организованој криминалној групи погрешно утврђена, односно да прављење излазне документације која би фиктивно показала где је продата роба која је набављена од оштећених привредних друштва, а која при томе није плаћена, нису радње помагања, већ су послови које је окривљени вршио за рачун организоване криминалне групе, а по налогу организатора АА. Због тога је по ставу тужиоца доказано да је окривљени АА8 који се од раније познаје са осталим окривљенима-припадницима организоване криминалне групе сачињавао лажне фактуре и уговоре о компензацијама којима је подизан бонитет како предузећа “АА11” тако и заједно са окривљеним АА9 предузећа “АА6”.

Међутим, Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да је првостепени суд доношењем побијане пресуде, између осталог, правилно нашао да није доказано да је окривљени АА8 извршио и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, због чега га је ослободио од оптужбе на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП. Наиме, као што правилно закључује првостепени суд из изведених доказа несумњиво је утврђено да је окривљени АА8 учествовао у предузимању радњи прављења излазних папира, односно папира који би фиктивно показали где је отишла роба која је набављена од оштећених привредних друштва, а која при томе није плаћена, а везано за радње преко привредног друштва “АА11” које је радило под контролом организоване криминалне групе, при чему је такве његове радње правно квалификовао као радње помагања. Према правилној оцени првостепеног суда, радње које је окривљени АА8 предузео у случају привредног друштва “АА11” немају такав квалитет да би се он могао сматрати припадником организоване криминалне групе, јер када је у питању привредно друштво “АА11” окривљени АА8 није учествовао непосредно ни у једном појединачном кривичном делу преваре, нити је, према изведеним доказима учествовао у деоби робе која је стечена извршењем кривичних дела продаје робе на црно и подели новца који је на тај начин добијен, а због чега је правилно првостепени суд закључио да нема доказа да је окривљени АА8 био припадник организоване криминалне групе коју је организовао окривљени АА посебно када се има у виду да није учествовао у осталим кривичним делима наведене организоване криминалне групе односно није учествовао, нити у радњама извршења које су обављене преко привредног друштво “АА7”, нити у радњама које имају везе са непокретности у улици _, а посебно како то неосновано у жалби наводи и тужилац у радњама преко привредног друштва “АА7” које је описано у ставу пет изреке, будући да радње извршења кривичног дела преваре везане за наведено привредно друштво нису предузете у саставу организоване криминалне групе.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је на основу одредбе члана 459 став 1 у вези члана 457 ЗКП, донео одлуку као у изреци.

Записничар         Председник већа-судија
Слађан Лазић ,с.р.       Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)