Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.09.2019.

Кж1 По1 9/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 9/19
17.09.2019. године
Београд

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Татјане Вуковић, чланова већа, са судским саветником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА1 и др., због кривичних дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ1, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К-По1 бр.101/16 од 03.10.2018. године, након одржане седнице већа у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 16.09.2019. године и 17.09.2019. године, а у седници након већања и гласања одржаној дана 17. септембра 2019. године, донео је


П Р Е С У Д У

I

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал у делу у коме се побија осуђујући део првостепене пресуде, описан у ставу III изреке, који се односи на окривљеног АА2, па се у наведеном делу пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К-По1 бр.101/16 од 03.10.2018. године, ПОТВРЂУЈЕ.

II

Поводом жалби Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА1 и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К-По1 бр.101/16 од 03.10.2018. године у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљенoг АА1, тако што Апелациони суд у Београду окривљеног АА1 за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ, за које је оглашен кривим у ставу II изреке првостепене пресуде, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и новчану казну у износу од 200.000,00 динара, док се у односу на ово кривично дело жалбе Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ1, ОДБИЈАЈУ као неосноване.

Окривљеном се у изречену казну затвора урачунава време проведено у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кпп-По1 бр.11/16 од 21.04.2016. године, а који му се рачуна од 20.04.2016. године, када је лишен слободе, па до 25.01.2017. године, када му је решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.101/16 – Кв-По1 бр.36/17 од 24.01.2017. године укинут притвор и одређена мера забране напуштања стана, уз примену електронског надзора, као и време проведено у режиму мере забране напуштања стана, уз примену електронског надзора од 24.01.2017. године, па надаље, а ако окривљени не плати новчану казну у остављеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити 1 дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од 6 месеци.

III

УСВАЈАЊЕМ жалбе Тужиоца за организовани криминал у делу којим се побија ослобађајући део пресуде, као и жалбе окривљеног АА1 и жалбе браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, у делу којим се побија осуђујући део пресуде, описан у ставу I изреке пресуде, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К-По1 бр.101/16 од 03.10.2018. године, у делу у коме је окривљени АА1 оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, описан у ставу I изреке пресуде, као и у ослобађајућем делу, у односу на окривљеног АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5, па се у том делу предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К-По1 бр.101/16 од 03.10.2018. године, окривљени АА1 у ставу I изреке оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, а у ставу II изреке оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ, док је у ставу III изреке окривљени АА2 оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, па су окривљеном АА1 претходно утврђене појединачне казне затвора и то за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ казна затвора у трајању од 4 године, а за кривично дело из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и новчана казна у износу од 200.000,00 динара, па је окривљени АА1 осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и новчану казну у износу од 200.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде. Окривљеном је у изречену казну затвора урачунато време проведено у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кпп-По1 бр.11/16 од 21.04.2016. године, који му се рачуна од 20.04.2016. године, када је лишен слободе, па до 25.01.2017. године, када му је решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.101/16 – Кв-По1 бр.36/17 од 24.01.2017. године укинут притвор и одређена мера забране напуштања стана, уз примену електронског надзора, као и време проведено у режиму забране напуштања стана, уз примену електронског надзора од 24.01.2017. године, па надаље. Окривљени АА2 осуђен је на казну затвора у трајању од 1 године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, а у изречену казну затвора урачунато му је време проведено у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кпп-По1 бр.11/16 од 21.04.2016. године, који му се рачуна од 20.04.2016. године, када је лишен слободе до 16.12.2016. године, када му је решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.101/16 од 16.12.2016. године укинут притвор и одређена мера забране напуштања стана, уз примену електронског надзора, као и време проведено у режиму мере забране напуштања стана, уз примену електронског надзора од 16.12.2016. године до 15.03.2017. године, када му је мера забране напуштања стана, уз примену електронског надзора укинута решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.101/16 – Кв-По1 бр.119/17 од 15.03.2017. године. Даље је суд одредио да ако окривљени не плате новчане казне у остављеном року, суд ће новчане казне, сваком понаособ, заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити 1 дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од 6 месеци, а ако је изречена новчана казна у износу већем од 700.000,00 динара, казна затвора не може бити дужа од 1 године.

Окривљени АА1 и окривљени АА2 обавезани су да плате трошкове кривичног поступка у износу који ће бити накнадно одређен посебним решењем.

Од окривљеног АА1, сходно одредби члана 246 став 7 КЗ одузети су препарати и психоактивне контролисане супстанце које су проглашене за опојну дрогу, а који су детаљно наведени на страни 9 изреке побијане пресуде, а сходно одредби члана 87 став 1 КЗ изречена му је мера безбедности одузимања предмета, а који су детаљно наведени у изреци побијане пресуде, на странама 9, 10 и од 11 до 19 стране.

Од окривљеног АА5, сходно одредби члана 246 став 7 КЗ одузети су препарати и психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојне дроге, а који су детаљно наведени на странама 10 и 11 изреке побијане пресуде.

Сходно одредби члана 348 став 6 КЗ, од окривљеног АА1 одузети су један пиштољ марке “Bereta”, калибра 7,65 мм, са бројем А00485W, са једним припадајућим оквиром у коме се налазе 2 метка, калибра 7,65 мм и један пригушивач, један пиштољ марке “Збројевка”, модел 75, калибар 9 мм, бр1, са припадајућим оквиром у коме се налази 7 метака калибра 9 мм и један пригушивач, 6 детонаторских каписли број 8 и 150 метака калибра 7,65 мм.

Окривљеном АА1, сходно одредби члана 87 став 1 КЗ, изречена је мера безбедности одузимања предмета и то 50 метака калибра 357, који су привремено одузети од окривљеног АА1 по потврди о привремено одузетим предметима.

Од окривљеног АА2, сходно одредби члана 348 став 6 КЗ, одузети су 50 метака калибра 9 мм, са утиснутим ознакама ППУ 40S&W, 9 метака калибра 6,35 мм са утиснутим ознакам ППУ 6,35, 23 метка калибра 10 мм, са утиснутим ознакама ППУ 10мм AUTO, 20 метака калибра 6,35 мм, са утиснутим ознакама ППУ 6,35, 5 метака калибра 6,35 мм, са утиснутим ознакама CAL 6,35 mm pp 37, 1 пиштољ са натписом Astra-Unceta Ciaguernica Spain mod. CAL 6,35 (25), са утиснутим бројем на доњем делу бр2 и једним припадајућим оквиром, 1 пиштољ сиве боје са дрвеним дршкама марке “Застава” модел 10, AUTO М93, калибра 10 мм, фабричког броја бр3 са два припадајућа оквира, где се у једном од оквира налазило 7 метака калибра 10 мм, са утиснутим ознакама ППУ 10мм AUTO.

Истом пресудом, сходно одредби члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, окривљени АА1 ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ, а окривљени АА3, АА2, АА4 и АА5 да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ.

У ослобађајућем делу пресуде окривљени су ослобођени од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка, те исти падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 тачка 1 ЗКП у вези члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 и 3 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 437 тачка 2 ЗКП у вези члана 439 тачка 2 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 ЗКП у вези члана 440 ЗКП и одлуке о кривичним санкцијама из члана 437 тачка 4 ЗКП у вези члана 441 став 1 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду жалбу ТОК уважи и побијану пресуду укине и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење;

-окривљени АА1, на осуђујући део пресуде, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 у вези члана 438 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 437 став 1 тачка 2 у вези члана 439 ЗКП, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 ЗКП, одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама из члана 437 став 1 тачка 4 у вези члана 441 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи његову жалбу и жалбу његовог браниоца, те да пресуду преиначи, ослободи га од оптужбе, те да окривљени буде позван на седницу другостепеног већа, сходно одредби члана 447 ЗКП;

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, из свих законом прописаних основа из члана 437 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду размотри жалбене наводе и донесе одлуку којом ће усвојити жалбу и предмет у осуђујућем делу вратити првостепеном суду на поновно одлучивање или да преиначи првостепену пресуду у погледу правне оцене радњи окривљеног, описане у изреци под ставом I и квалификује као кривично дело недозвољена трговина из члана 243 КЗ и у погледу одлуке о казни, како појединачно утврђеним, тако и у погледу јединствено утврђене казне у односу на окривљеног АА1 и истом утврди казну затвора у краћем временском трајању, те да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени и његов бранилац.

На жалбу Тужиоца за организовани криминал одговоре су поднели:

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, са предлогом да Апелациони суд у Београду одбије жалбу ТОК и у ослобађајућем делу побијану пресуду потврди;

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ4, са предлогом да Апелациони суд у Београду одбије жалбу ТОК као неосновану, те да окривљени АА3 и његов бранилац буду обавештени о седници већа другостепеног суда, у смислу одредбе члана 447 ЗКП;

-браниоци окривљених АА4 и АА2, адвокати АБ2 и АБ3, са предлогом да Апелациони суд у Београду одбије жалбу ТОК као неосновану, да побијану пресуду потврди, те да на јавну седницу позове окривљене и њихове браниоце.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.9/19 од 27.03.2019. године предложио да се жалба Тужиоца за организовани криминал уважи и побијана пресуда укине и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење, а да се жалбе окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ1 одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је јавну седницу већа дана 16.09.2019. године и 17.09.2019. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића, окривљених АА1, АА2, АА3 и АА4, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, бранилаца окривљених АА2 и АА4, адвоката АБ2 и адвоката АБ3, бранилаца окривљеног АА3, адвоката АБ4 и адвоката АБ5, као и браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ6, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбама, те одговорима на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, те одговора на жалбу и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Најпре, првостепена пресуда у делу у којем је окривљени АА1 оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ и у делу у којем је окривљени АА2 оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, а која су описана у ставу II и III изреке пресуде, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, на које у жалби указује Тужилац за организовани криминал, нити је у овом делу погрешно утврђено чињенично стање, а на шта у својим жалбама указују TOK, окривљени АА1 и његов бранилац, адвокат АБ1.

Наиме, насупрот изнетим жалбеним наводима TOKa, првостепени суд је на основу изведених и савесно цењених свих доказа, ближе означених у образложењу побијане пресуде у односу на овa кривичнa делa, а у склопу изнетих одбрана окривљених, правилно извео закључак о постојању чињеница, како оних које чине обележја кривичних дела у питању, тако и чињеница и околности које се тичу субјективног односа окривљених према учињеним делима. Такође, изрека пресуде у овом делу је јасна и разумљива и садржи све оно што у смислу одредби ЗКП треба да садржи, док се увидом у списе предмета утврђује да не постоји знатна противуречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, а у погледу свих оних околности које су релевантне за одлучивање у предметној кривично-правној ствари.

Наиме, правилно је првостепени суд прихватио одбрану окривљеног АА1, у делу у којем је признао да су оружје и муниција, који су пронађени дана 20.04.2016. године у стану у улици ВБ број _, припадали њему, обзиром да је оваква одбрана у сагласности са записником о претресању стана и других просторија МУП РС, Дирекција полиције, ПУ Нови Сад, УКП од 20.04.2016. године и потврдом и привремено одузетим предметма МУП РС, Дирекција полиције, ПУ Нови Сад, Одељење криминалистичке полиције, ПУ Нови Сад од 20.04.2016. године, коју потврду је без примедби потписао окривљени АА1, као и вештачењем од стране балистичара при МУП РС, Дирекција полиције, Управа криминалистичке полиције, НКТЦ, Одсек у Новом Саду, Организациона једина НКТЦ од 06.05.2016. године, који је суд прихватио као стручан и непристрасан, а из кога произилази да су предметно оружје и муниција функционално исправни и представљају оружје и муницију у смислу Закона о оружју и муницији. Такође, из налаза и мишљења групе за увиђајно-оперативне послове МУП РС, ПУ Нови Сад, Одељење криминалистичке полиције од 28.04.2016. године, који је суд прихватио као стручан и непристрасан, првостепени суд је утврдио да су 6 комада детонаторских каписли-Азидна, које су такође пронађене у наведеном стану и одузете од окривљеног АА1, исправне за даљу употребу, те да држање, набављање и промет ових средстава грађанима није дозвољено и спадају у групу експлозивних средстава, јер поседују у себи експлозивно пуњење.

По оцени овог суда, правилно је првостепени суд у односу на део одбране окривљеног АА1 у којем је навео да је поднео пријаву о предаји предметног оружја надлежној ПУ Нови Сад, у законском року до 01.11.2016. године, односно да је исто учинила и његова супруга, одмах по сазнању за постојање предметног оружја када је у својству грађанина по правноснажности оптужнице поднела пријаву надлежним органима, нашао да је окривљени АА1 пријаву оружја и муниције које је поседовао упутио полицији у време док је био у притвору у овом кривичном поступку, дакле, пошто је оружје већ одузето од њега, па је закључио суд да чињеница да окривљени оружје пријављује тек пошто је лишен слободе и пошто је оружје одузето, указују на намеру да се избегне кривица, а што је прихватио и овај суд, а чињеница да је супруга окривљеног поднела пријаву полицији након што је он већ био у притвору и пошто је оптужница постала правноснажна, није од утицаја на другачију одлуку, због чега су супротни жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца, којима се указује на то да су окривљени и његова супруга благовремено пријавили одузете предмете, односно оружје, оцењени као неосновани.

У вези са тим, неосновани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал којима се истиче да се у конкретном случају ради о трајном кривичном делу, где се као време извршења кривичног дела сматра време трајања створеног противправног стања, те држање у конкретном случају претпоставља и претходно набављање, па је суд супротно закону изоставио у пресуди радње неовлашћеног набављања, јер из оптужнице произилази да је време извршења овог кривичног дела у потпуности опредељено, па је закључак суда да када нема експлицитног податка о самом датуму набављања предмета кривичног дела из члана 348 КЗ или када окривљени наводи више датума или није сигуран када је набавио оружје или муницију, да се тада може одговарати само за држање, а не и за набављање, супротан закону, неживотан и нелогичан.

По оцени овог суда, овакви наводи Тужиоца за организовани криминал нису основани, имајући у виду да је првостепени суд правилно нашао да је окривљени АА1 извршио кривично дело из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ, радњом неовлашћеног држања оружје и муниције, а не и радњом неовлашћеног набављања истог, јер ТОК предложеним и изведеним доказима није доказало ни место, ни време, а ни начин неовлашћеног набављања предметног оружја и муниције, већ само радњу неовлашћеног држања оружја и муниције, а што је прихватио и овај суд.

Такође, првостепени суд је правилно нашао да је окривљени АА2 извршио кривично дело из члана 348 став 1 КЗ радњом неовлашћеног држања оружја и муниције, али га није огласио кривим и за радњу неовлашћеног набављања, обзиром да странке предлажу доказе у циљу доказивања битних елемената бића кривичног дела и места, времена и начина извршења кривичног дела, па је суд правилно у конкретном случају нашао да ТОК није доказао време, место и начин на који је АА2 набавио оружје и муницију, те самим тим није доказао радњу извршења неовлашћеног набављања, већ само радњу неовлашћеног држања оружја и муниције, за коју је окривљеног огласио кривим, а што је прихватио и овај суд.

Чињенично стање у односу на ово кривично дело првостепени суд је правилно утврдио из одбране окривљеног АА2, који је признао да је у стану у С, ТЛН 4, држао оружје и муницију, те да за држање истог није имао дозволу надлежних државних органа, што је потврђено изведеним доказима, као и на основу писмених доказа у списима предмета, те вештачењем од стране балистичара при МУП РС, Дирекција полиције, Управа криминалистичке полиције, НКТЦ, Одсек у Новом Саду, Организациона једина НКТЦ од 06.05.2016. године, који је суд прихватио као стручан и непристрасан, а из кога произилази да су предметно оружје и муниција, који су одузети од окривљеног АА2 функционално исправни и да представљају оружје, односно муницију у смислу Закона о оружју и муницији.

Дакле, насупрот изнетим жалбеним наводима првостепени суд је на основу изведених и правилно оцењених свих доказа, које је ценио како појединачно, тако и у међусобној повезаности, а у склопу изнетих одбрана окривљених, правилно и у потпуности утврдио чињенично стање из изреке побијане пресуде, описано у ставу II и III изреке, па су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ1, оцењени као неосновани и овим жалбама се у суштини само даје другачија оцена изведених доказа од оне коју је дао првостепени суд, а који су и по оцени овог суда правилно цењени, како је то напред наведено.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног АА1 стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ, а у радњама окривљеног АА2 сви субјективни и објективни елементи кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, за које их је огласио кривим, па се неосновано изјављеним жалбама побија првостепена пресуда и због повреде кривичног закона у односу на ова кривична дела.

Испитујући првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на наведена кривична дела, а поводом жалби Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ1, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је нашао да је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичних санкција које ће изрећи окривљенима имао у виду све околности из члана 54 КЗ, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Тако је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА1 првостепени суд имао у виду личне и породичне прилике окривљеног, односно да је исти ожењен, отац двоје малолетне деце, да није осуђиван, док отежавајућих околности на страни окривљеног није нашао. На страни окривљеног АА2 од олакшавајућих околности првостепени суд је узео у обзир његове личне и породичне прилике, односно да је исти породичан човек, ожењен, отац троје деце од којих је једно пунолетно, а двоје малолетно, да је признао битне чињенице од значаја за утврђивање постојања кривичног дела за које је оглашен кривим, да је неосуђиван, а отежавајућих околности ни на страни овог окривљеног није нашао.

Стога је првостепени суд правилно окривљеног АА2, узевши у обзир све напред наведене олакшавајуће и отежавајуће околности, осудио на казну затвора у трајању од 1 године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, а уколико у остављеном року не плати новчану казну, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити 1 дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од 6 месеци, а ако је изречена новчана казна у износу већем од 700.000,00 динара, казна затвора не може бити дужа од једне године, те му је у изречену казну затвора урачунао време проведено у притвору од 20.04.2016. године до 16.12.2016. године, као и време проведено у режиму мере забране напуштања стана уз примену ове мере од 16.12.2016. године до 15.03.2017. године, када му је мера укинута. С обзиром на степен кривице окривљеног и околности под којима је кривично дело извршено, и по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење изреченом казном затвора и новчаном казном у односу на окривљеног АА2 ће се у потпуности остварити сврха кажњавања, предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ, због чега су супротни жалбени наводи ТОКа оцењени неоснованим.

Такође је, по оцени овог суда, првостепени суд правилно, у односу на окривљеног АА1, због извршења кривичног дела из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ утврдио казну казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и новчану казна у износу од 200.000,00 динара, сразмерно тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног, због чега се иста неосновано побија изјављеним жалбама.

Међутим, имајући у виду да је пресуда укинута у односу на окривљеног АА1 у делу у коме је оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, а из разлога који ће бити наведени у наставку образложења, то је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, преиначио побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији према окривљеном АА1, тако што је узевши у обзир све олакшавајуће и отежавајуће околности које је правилно утврдио првостепени суд, окривљеног АА1 због извршења кривичног дела из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 20.04.2016. године, када је лишен слободе до 25.01.2017. године, када му је притвор укинут и одређена мера забране напуштања стана уз примену електронског надзора, као и време проведено у режиму мере забране напуштања стана уз примену електронског надзора од 24.01.2017. године, па надаље.

По оцени овог суда, имајући у виду степен кривице окривљеног и околности под којима је кривично дело извршено, изреченом казном затвора и новчаном казном у односу на окривљеног АА1, у потпуности ће се остварити сврха кажњавања, предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Даље, по налажењу овог суда, првостепена пресуда у делу у коме је окривљени АА1 оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, описана у ставу I изреке побијане пресуде, као и у ослобађајућем делу, садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 Законика о кривичном поступку, имајући у виду да је изрека пресуде противречна разлозима који су дати у образложењу пресуде, при чему су у образложењу првостепене пресуде изостали разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњене, тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, па због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Најпре, основани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал којима се истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 3 ЗКП, обзиром да је суд прекршио одредбе члана 94 ЗКП, приликом испитивања сведока АС1, супруге окривљеног АА1.

Наиме, из списа предмета произилази да је на главном претресу који је одржан дана 24.03.2017. године на питање председника већа да ли жели да сведочи, с обзиром на њено својство сродника са окривљеним АА1, сведок АС1 изјавила да жели да сведочи само по тачки 3 оптужнице, а што је председник већа прихватио. Међутим, одредбом члана 94 став 1 ЗКП прописано је да је од дужности сведочења ослобођено лице са којим окривљени живи у браку, ванбрачној или другој трајној заједници живота, а ставом 3 овог члана прописано је да је орган поступка дужан да лице из става 1 овог члана пре испитивања или чим сазна за његов однос према окривљеном упозори да не мора да сведочи и да се упозорење и одговор уносе у записник.

Имајући у виду да је одредбом члана 94 ЗКП прописано да лице са којим окривљени живи у браку може бити ослобођено од дужности сведочења, али како је у конкретном случају сведок АС1, након упозорења органа поступка на то законско право, пристала да сведочи, то су основани наводи жалбе ТОК-а, да се у том случају она налази у истом процесном положају као и сваки други сведок у поступку, односно да не може да сведочи само по одређеној тачки оптужнице, како је суд то дозволио, већ уколико је прихватила да сведочи, то не може ничим условљавати. Стога је, по оцени овог суда, првостепени суд прекршио одредбе Законика о кривичном поступку које се односе на правилно испитивање сведока и ослобођење дужности сведочења, а на који начин је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка.

Даље, основано се наводима жалбе ТОК-а истиче да је чињенично стање у побијаној пресуди погрешно и непотпуно утврђено у односу на ослобађајући део пресуде, а такође и жалбени наводи браниоца окривљеног и окривљеног АА1 у односу на део пресуде којим је окривљени АА1 оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ. Одредбом члана 428 став 8 ЗКП-а, прописано је да ће у образложењу пресуде којом је оптужени ослобођен од оптужбе или оглашен кривим, суд изнети чињенице које је утврдио у кривичном поступку (члан 83) и из којих разлога их узима као доказане или недоказане, из којих разлога није уважио поједине предлоге странака, дајући при томе нарочиту оцену веродостојности противречних доказа, којим разлозима се руководио при решавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли је оптужени учинио кривично дело и при примењивању одређених одредаба закона на оптуженог и кривично дело, при чему по оцени овог суда првостепени суд није поступио у складу са напред цитираном законском одредбом. Основано се жалбама истиче да је првостепени суд пропустио да утврди све чињенице које су битне за утврђивање чињеничног стања и да није дао чињеничну и правну анализу целокупне доказне грађе, која је била потребна за утврђивање материјалне истине.

Првостепени суд је пропустио да наведе које чињенице и околности из исказа сведока и осталих изведених доказа је прихватио, а које не, као и на основу којих доказа је извео свој закључак, па је тако цитирао исказе сведока СС1, СС2, АС1, СС3, СС4, СС5, СС6, СС7, СС8, СС9, СС10, СС11, СС12, СС13, СС14 и СС15 и изнео је само њихову садржину, али није дао анализу већине ових исказа, на основу њихових сведочења није извео ниједан закључак, нити се посредно може извући из образложења пресуде закључак шта је суд из исказа сведока и из којег исказа утврдио, како је ценио исказе сведока, на који начин и како су ти искази доведени у везу са одбранама окривљених, или релевантним чињеницама у поступку и са осталим доказима.

Суд је чињенично стање утврдио углавном на основу анализе телефонских разговора, а при томе је анализирао само делове телефонских разговора, неке разговоре уопште није ценио, нити их је повезао са осталим доказима, посебно са одбранама окривљених, а имајући у виду хронологију ових разговора. Дакле, у ожалбеној пресуди првостепени суд не износи анализу свих телефонских разговора који су битни за утврђивање чињеничног стања, како се то основано указује жалбом Тужиоца за организовани криминал.

Када се ради о радњама које се односе на догађај од 19.04.2016. године, првостепени суд наводи разговоре који су се одиграли пре догађаја од 19.04.2016. године, али су основани наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал да ове телефонске разговоре није довео у везу са осталим изведеним доказима, па се закључак првостепеног суда за сада не може прихватити. Наиме, из разговора од 04.04.2016. године у 11:49:16 часова произилази да АА2 позива АА4 и каже: “АА4, дошло је оно” на шта АА4 каже: “Добро је он ради, не може сад, зваћу га после подне” и пита АА2: “Ајде...хиљаду и по метара јел”, а АА2: “Да, да”, АА4 каже: “А по 30 је обим или 100”, АА4: “А јеби га, сада ћу то преузети, па ћу виђети, ајде”. Истог дана у 16:50:57 часова АА2 позива АА4 и каже му: “Звао ме овај мој друг сад, вероватно ће сутра имати овај... овај... хиљаду и по метара онога црева, што смо прошли пут узели од њега, тако да знаш. Сутра ће му доћ, па ће ме звати”, на шта АА4 каже: “Важи, ајде договорено, договорено”. АА2: “Ти се чуј са овим па види највише што можеш тамо”, АА4: “Важи, важи, хоћу, ајде зваћемо их сутра. Ћао”. Затим треба поменути разговор од 05.04.2016. године у 18:28:07 часова, где АА2 позива АА4 и пита га: “Јел се јављао овај”, на шта му АА4 каже: “Е звао сам га, рекао је да ће се јавити када дође кући. Није ме звао још, зваћу га мало касније”, на шта се АА2 надовезује: “Треба му то, јел”, а АА4 му каже: “Нисам га ништа питао, нисам ни могао да га питам, нисам ни хтео да га питам преко знаш, он ће ме звати на фиксни”.

Ако се повежу сви ови разговори хронолошки, затим разговори од 07.04.2016. године, 11.04.2016. године, 18.04.2016. године и 19.04.2016. године, које и првостепени суд наводи у образложењу побијане пресуде на странама 177-179 образложења пресуде, то је нејасно како првостепени суд закључује да чињеница да код окривљених АА2 и АА4 није пронађено, ни одузето ништа недозвољено, ни дана 19.04.2016. године, ни пре, ни после тога, указује да се по принципу in dubio pro reo мора прихватити њихова одбрана да разговарају о продаји црева за заливање.

У том смислу, основани су наводи Тужиоца за организовани криминал да наведене телефонске разговоре суд није повезао са предметима који су пронађени код осуђеног АА6 дана 19.04.2016. године, код кога су пронађене четири кутије у којима су се налазила паковања Ривотрила, да је укупно било 1.494 паковања Ривотрил, а 1499 паковања таблета са психоактивним супстанцама, што суд констатује и у изреци побијане пресуде и да су сва паковања наведених препарата била по 30 таблета, те са наводима исказа АА6, који је рекао да га је човек који је дошао код његовог комшије СС12 дана 19.04.2016. године питао да ли жели да отвара таблете и препакује их, понудивши му новац за тај посао, на који је пристао и око 20:00 или 20:30 часова тог дана човек кога је видео код свог комшије дошао је код њега у двориште аутомобилом “Ауди А4”, из гепека извадио већи број кутија које је АА6 унео у своју кућу, почео отварање флашица на којима је писало Ривотрил и истресање њиховог садржаја у пластичне чиније. Дакле, првостепени суд није ценио хронолошки садржај и континуитет ових разговора, те повезао са напред наведеним доказима, па је нејасан наведени закључак првостепеног суда, а разлози које је дао су нејасни и међусобно противречни. При томе је суд у својим закључцима контрадикторан, јер прво тврди да се ради о цреву за заливање, а затим наводи и да је могуће да су у питању спортски препарати којима је окривљени АА1 трговао, занемарујући чињеницу да су окривљени у више наврата тврдили да разговарају о увозу ултразвука и других производа фирми “ДЕ”, иако се у њиховој иначе врло конспиративној комуникацији ови производи уопште не помињу.

Истовремено, приликом оцене изведених доказа, садржине пресретнутих телефонских разговора и одбрана окривљених, првостепени суд занемарује чињенице које се односе на то где и када су ухапшени окривљени АА1 и окривљени АА6, те да су код окривљеног АА6 пронађене управо таблете које садрже опојну дрогу, а ни код једног окривљеног није пронађено 1500 метара црева или пак стероиди.

Такође, када се ради о кривично-правним радњама окривљених које се односе на догађаје у периоду 15.03.2016. године до 24.03.2016. године, првостепени суд поново пресретнуту телефонску комуникацију окривљених не посматра у целини, нити их доводи у везу са осталим изведеним доказима, посебно са потврдом о одузетим предметима од окривљеног АА5 и одбранама окривљених.

Многе разговоре првостепени суд уопште не помиње у пресуди, нити их анализира, а уколико се ти разговори доведу у везу са осталим доказима, то су нејасни закључци суда да се не види на шта се комуникација окривљених заиста односи и да није јасно да ли се пословна сарадња окривљених АА1 и АА4 односи на психоактивне контролисане супстанце или на спортске препарате, те да је извесно да се окривљени АА4 и АА2 договарају о продаји нечега и преговарају око цене у конспиративном смислу, али да нико од окривљених не помиње шта желе заједнички да продају и коме, те да Тужилаштво није доказало о каквој се роби ради.

Основани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал којима се истиче да суд у извођењу својих чињеничних закључака пресретнуту телефонску комуникацију окривљених не посматра у целини, већ изводи своје закључке из сваког разговора појединачно, а ако се разговори повежу хронолошки они представљају целину, обзиром на њихов континуитет, интензитет и садржину. При томе првостепени суд бројне разговоре окривљених није уопште навео у образложењу пресуде, а разговоре које је узео у обзир анализира изоловано и самостално и не доводи их у везу са осталим доказима, али ни са осталим разговорима и телефонском комуникацијом, због чега су разлози које даје првостепени суд нејасни и неразумљиви.

У вези с тим првостепени суд не цени разговор од 07.04.2016. године у 09:32:23 када СС16 позива своју супругу СС17 коју пита да ли је јавила АА4, а она му одговара да је заборавила и да ће га одмах звати. Истог дана у 09:33:19 СС17 позива окривљеног АА4 коме говори “Пренето ми је, овако ми је речено, болестан кад оздрави јавиће ти се, а јасно ти је зашто, опасно је, ништа не зовеш, не јављаш се, кад се среди чућете се”, а АА4 одговара: “Добро, ја сам му слао поруке, мислим ништа нисам писао у порукама, имао сам неку комбинацију”, СС17 даље наставља: “Добро је да ниси, зато што је један баш овде у нашој земљи пао са свим пакованим”, а АА4 одговара: “Добро је да није овај”. У наставку разговора СС17 каже: “Има томе већ 7 дана, да тај истражује преко својих веза шта овај прича, ваљда му не зна име, ал зна опис”, а АА4 одговара “Јој само да нема неки проблем”, а СС17 каже: “Ваљда ће се извући. Ово у “ДЕ” дај да се очисти, мораћемо сад, ту где смо ми био је и он, у истом месту смо, у истом стану, па смо пола пола, треба то иселити напоље”, на шта АА4 одговара: “Све, тако је, тако је СС17 моја”. Дана 08.04.2016. године у 11:46:12 окривљени АА1 позива своју супругу АС1 којој говори “Питај СС17 јел јавила да сам болестан", а она каже: “Јесте, јавила је, сад ми је испричала и тек му је сад јасно”.

Такође, првостепени суд није наведене разговоре повезао са одбранама окривљених, са стварима које су одузете од окривљеног АА5 и осталом телефонском комуникацијом окривљених.

Првостепени суд није извршио анализу одбрана окривљених упоређивањем тих одбрана како међусобно, тако и са преосталим изведеним доказима, нити је вршио упоређивање изведених доказа и упоређивање и оцену контрадикторних доказа, те их повезао са наведеним телефонским комуникацијама и са фотографијама које су се налазиле у телефонима окривљених, а које су изведене као доказ.

Тако суд на страни 173 пресуде закључује да је одбрана окривљеног АА5 искрена и логична, да је потврђена осталим изведеним доказима, а при томе не образлаже којим доказима је одбрана потврђена, већ даље закључује да није могуће са сигурношћу тврдити да окривљени АА5 сигурно знао и прихватио да превози таблете и препарате који представљају опојну дрогу, јер окривљени АА1 у својој одбрани не говори да је рекао окривљеном АА5 да се ради о недозвољеним супстанцама, а да је појам таблета општи и да се тај појам користи и за лекове легално произведене, спортске препарате, стероиде и слично, а како су таблете упаковане у алу-фолије окривљени АА5 њиховим посматрањем није могао закључити шта су у њима налази, па су овакви закључци суда такође нејасни и неразумљиви и супротни садржини изведених доказа, посебно ако се узме у обзир одбрана окривљеног АА1 и АА5, где је окривљени АА1 рекао да је поменуо окривљеном АА5 да се у торби налазе таблете, а окривљени АА5 је у својој одбрани допустио ову могућност.

Осим тога, у односу на догађај од 21.12.2015. године суд је свој закључак засновао на одбрани окривљених, телефонским разговорима и фотографијама из мобилних телефона окривљених, па је закључио да ТОК није доказао на потпуно поуздан и уверљив начин да се догађај одиграо на начин како је описано у диспозитиву оптужнице. У односу на овај догађај такође су основани наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал којима се истиче да је суд из својих закључивања изоставио бројне разговоре окривљених, да је разговоре које је навео ценио изоловано, самостално, није их довео у везу са другим доказима, нити са осталим преосталим разговорима окривљених, због чега је и у односу на овај догађај погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање. Наиме, имајући у виду да су окривљени АА1, АА3, АА2 и АА4 у својим одбранама тврдили да се у кутијама нису налазиле таблете и препарати који садрже психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојне дроге, већ да се ради о роби фирме “ДЕ” која је у власништву супруге окривљеног АА1 и којој је истицао рок трајања, то су основани наводи жалбе да првостепени суд није повезао ове одбране са пословном документацијом о међусобној пословној сарадњи предузећа “ЗА” из Суботице и “ДЕ” из Новог Сада за 2014. и 2015. годину, чиме је непотпуно утврдио чињенично стање и у односу на овај догађај није ценио и повезао све доказе.

Дакле, првостепени суд је пропустио да изнесе садржину телефонских разговора у целини, да их анализира и међусобно повеже, повеже са другим изведеним доказима и анализира у склопу одбрана окривљених, посебно имајући у виду радње које су окривљенима стављене на терет и у односу на то да изведе закључак о појединачним радњама сваког окривљеног понаособ.

Како је првостепени суд пропустио да утврди чињенице важне за доношење пресуде, пропустио да изведе све доказе који су неопходни за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања, те да међусобно повеже доказе, провери наводе одбране извођењем других доказа, на основу чега би могао да утврди одлучне чињенице, да правилно и потпуно утврди чињенично стање, то су разлози о одлучним чињеницама остали нејасни и у знатној мери противречни.

Имајући у виду све напред наведене разлоге, то је било нужно укинути побијану пресуду како би првостепени суд у поновном поступку отклонио битне повреде одредаба кривичног поступка, на које је напред указано и донео правилну и на закону засновану одлуку у овој кривично-правној ствари.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама овог суда, отклонити повреде на које је указано овом пресудом, на поуздан и јасан начин утврдити све одлучне чињенице које су битне за утврђивање чињеничног стања, те ће брижљивом и правилном оценом свих доказа правилно и у потпуности утврдити чињенично стање, те ће за своје ставове дати јасне и недвосмислене разлоге, дајући нарочито оцену веродостојности противречних доказа, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и недвосмилене разлоге, при томе ће имати у виду како примедбе другостепеног суда, тако и остале примедбе на које се у изјављеним жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца указује.

Са свега напред изложеног, а на основу одредбе члана 457, члана 458 и члана 459 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Ирена Јушковић,с.р.      Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)