Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.12.2012.

Кж2 1693/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1693/12
Дана 17.12.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, са вишим судијским сарадником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљених АА и др, због кривичног дела трговина људима из члана 111-б став 2 у вези става 1 КЗ РС и др решавајући по жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљеног АА и његовог браниоца – адвоката АБ, пуномоћника трећег лица ББ – адвоката БА, пуномоћника трећих лица АА и ББ1 – адвоката БА1, пуномоћника трећег лица ББ2 - адвоката БА2 и браниоца окривљене АА2 као и пуномоћника трећег лица ББ3 - адвоката БА3 изјављеним против решења Вишег суда у Београду Пои.13/11 од 27.01.2012. године у седници већа одржаној дана 17.12.2012. године донео је,


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљеног АА и његовог браниоца-адвоката АБ, браниоца окривљене АА2 и као пуномоћника трећег лица ББ3 - адвоката БА3, пуномоћника трећег лица ББ - адвоката БА, пуномоћника трећег лица ББ2 - адвоката БА2, пуномоћника трећих лица ББ4 и ББ1 - адвоката БА1, УКИДА се решење Вишег суда у Београду Пои.13/11 од 27.01.2012. године, у саставу I у односу на окривљеног АА, у ставу II у односу на окривљену АА2, у ставу III у односу на треће лице ББ3, у ставу IV у односу на треће лице ББ, у ставу V у односу на треће лице ББ2, у ставу VI у односу на треће лице ББ4, у ставу VII у односу на треће лице ББ1, у ставу VIII у односу на окривљеног АА, и у ставу XI у односу на треће лице ББ5 и у том делу предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е


  Решењем Вишег суда у Београду Пои.13/11 од 27.01.2012. године делимично је усвојен захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик.6/09 од 12.04.2011. године за привремено одузимање имовине, па је имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљених АА и АА2, против којих се пред Вишим судом у Београду води кривични поступак по оптужници ОЈТ-а у Београду Кт.бр.1712/08 од 25.02.2009. године, коју од 01.01.2010. године заступа ВЈТ са ближим описом као у оптужном акту због кривичног дела трговина људима из члана 111-б став 2 у вези става 1 КЗ РС и члана 388 став 6 у вези става 1 КЗ, и имовина потом пренета на трећа лица, привремено одузето:

-у ставу I изреке од окривљеног АА стамбени простор аа, пословни и стамбени простор у кући са двориштем, ванкњижно власништво аа1, путничко возило марке “Mercedes benc” ТИП 140, регистарских ознака аа1в, произведено 1992. године, са бројем шасије WDB1400321A071919 и броја мотора 10499012030880, путничко возило марке “BMW” ТИП-а 325 I, регистрационих ознака аа1в1, произведено 1991. године, са бројем шасије WDACB310080FD62436 и броја мотора 256S134550079, и путничко возило марке “Pežo” ТИП 206 ХRPRESANCE, регистарских ознака аа1в2, произведено 1998. године, са бројем шасије PU37906H99-00007, броја мотора 10FP4Z28074458;

- у ставу II изреке од окривљене АА2 новац у износу од 5.635,31 евра са девизног рачуна у “Banci Intesa” број 53-341-0002258/7 и новац у износу од 7.933,02 евра са ороченог девизног рачуна “Prokredit banka” број 60-300-0035688;

-у ставу III изреке решења од окривљене ББ3 породична стамбена зграда (објекат број 1) – бб;

-у ставу IV изреке решења од окривљеног ББ - трећег лица породична кућа бб1, блокиран је и сеф број 2144503295 у Експозитури “Комерцијална банка ” А.Д. Београд са седиштем у Београду, Трг Николе Пашића број 1, чији је закупац ББ а на коме је овлашћено лице ББ6; путничка лимузина марке “Audi” ТИП А41.9ТDI произведено 2003. године, са бројем шасије WAUZZ8853A510392 и бројем мотора АVB286317, регистрационих ознака ббр, путничко возило марке “Fijat” ТИП “Punto” 1.9 ЈID произведено 2002. године са бројем шасије SFA18800000422948 и бројем мотора 188А20002072950, регистрационих ознака ббр1, путничко возило лимузина “Zastava” TИП “ Koral” 1.1 IN произведено 2004. године, са бројем шасије DX1145A00-01091320 и бројем мотора 128А064-1592186 регистрационих ознака ббр2;

  -у ставу V изреке решења од окривљене ББ2 - трећег лица бесправно саграђена породична кућа вв и вв1;

- у ставу VI изреке решења од окривљеног ББ4 - трећег лица, стамбени објекат ванкњижно вв2,

- у ставу VII изреке решења од окривљеног ББ1 - трећег лица, привремено је одузето 209 м2 стамбеног објекта вв3.

Решењем је одлучено да привремено одузимање имовине траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, те да се управљање привремено одузетом имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином.

Истим решењем одбијен је захтев ВЈТ у Београду Оик.6/09 од 12.04.2011. године за привремено одузимање имовине и то: у ставу VIII изреке решења према окривљеном АА, у делу у коме је захтевано привремено одузимање простор – ванкњижно власништво у улици вв4, у ставу IX изреке решења ББ, трећем лицу, у делу у коме је захтевано привремено одузимање 60 м2 породичне куће бб2, ББ1, трећем лицу, у делу у коме је захтевано привремено одузимање 60 м2 стамбеног објекта вв3.

Истим решењем у ставу XI захтев ВЈТ Оик.6/09 од 12.04.2011. године за привремено одузимање имовине у целости је одбијен према ББ5, трећем лицу, за привремено одузимање стамбене породичне зграде вв2, и пословни простор аа.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-јавни тужилац ВЈТ у Београду због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине у ставу VIII изреке који се односи на захтев за привремено одузимање дела имовине окривљеног АА, и у ставу XI који се односи на захтев за привремено одузимање имовине трећег лица ББ4 и предмет врати у том делу првостепеном суду на поновно одлучивање;

-бранилац окривљеног АА – адвокат АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исто преиначи, тако што ће одбити захтев ВЈТ у Београду Оик.6/09 од 12.04.2011. године. У жалби је пуномоћник ставио захтев да буде позван на седницу већа, заједно са окривљеним;

-окривљени АА, без навођења основа побијања, а према жалбеним наводима првостепено решење се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду има у виду жалбене наводе којима тражи да се одбије захтев ВЈТ у Београду Оик.6/09 од 12.04.2011. године;

-бранилац окривљене АА2 и као пуномоћник трећег лица ББ3 – адвокат БА3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона са предлогом да Апелациони суд у Београду донесе решење којим ће одбити или одбацити као неуредан предлог заступника јавне тужбе за привремено одузимање имовине или исто преиначи тако што ће се окривљеној – власнику, и трећем лицу оставити део имовине ради издржавања у смислу одредаба Закона о извршном поступку;

-пуномоћник трећег лица ББ – адвокат БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

-пуномоћник трећег лица ББ4 и ББ1 – адвокат БА1 из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду одбаци захтев ВЈТ као недозвољен или пак да побијано решење преиначи и одбије предлог за привремено одузимање имовине од ББ1 и ББ4, као и да потврди одлуку Вишег суда у Београду којом се одбија захтев за одузимање имовине у односу на окривљеног АА.

-пуномоћник трећег лица ББ2 - адвокат БА2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи, тако што ће одбити захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик бр.6/09 о0д 12.04.2011. године за привремено одузимање имовине.

Апелациони јавни тужилац у Београду је писменим поднеском Ктр.I бр.1499/12 од 14.05.2012. године предложио да Апелациони суд у Београду уважи као основану жалбу јавног тужиоца ВЈТ-а у Београду, те да донесе одлуку у смислу жалбеног предлога јавног тужиоца, а да жалбе пуномоћника трећег лица ББ1 и трећег лица ББ4 – адвоката БА1, пуномоћника трећег лица ББ2 – адвоката БА2, браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, браниоца окривљене АА2 и трећег лица ББ3 – адвоката БА3, пуномоћника трећег лица ББ – адвоката БА, као и жалба окривљеног АА одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу члана 401 став 5 ЗКП и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

  Првостепени суд је у односу на окривљеног АА нашао да је захтев јавног тужиоца у погледу овог окривљеног делимично основан и то у погледу имовине односно непокретних и покретних ствари побројаних и ближе описаних у ставу I изреке решења, полазећи од чињенице да за АА за временски период пре 2009. године нема регистрованих података о пријавама и одјавама зарада у бази података Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, те чињенице да суду од стране окривљеног АА и његовог пуномоћника нису пружени докази о евентуално другим законитим примањима, те суд налази да услед одсуства редовних примања у виду зараде и других примања и друге имовине АА није имао финансијске могућности да стекне 3 луксузна аутомобила, стамбени простор од преко 123 м2, те пословни простор површине од 45 м2 у улици _, као ни пословни стамбени простор у _. Такође се у образложењу решења закључује да окривљени и његов пуномоћник суду нису пружили доказе о законито стеченим приходима на основу којих би било могуће стећи односно купити имовину која је предмет захтева за привремено одузимање, при чему је суд пошао од чињенице да постоји основана сумња да је окривљени АА извршио кривична дела за која је прописана казна затвора у дужем временском трајању, да је осуђен неправоснажном пресудом Вишег суда у Београду, те да наведене чињенице објективно могу утицати на окривљеног, као на власника и на окривљену АА2 да њоме располаже, а што би касније могло да спречи њено евентуално трајно одузимање. Такође, суд закључује да окривљени у току свог животног века нема ни дана пријављеног радног стажа, да никад није био у радном односу иако је био власник локала “АА”.

Првостепени суд је такође полазећи од утврђеног чињеничног стања утврдио да у конкретном случају постоји очигледна несразмера између имовине окривљене АА2 и њених законито стечених прихода. Наиме, окривљена није била запослена у временском периоду од 1990 до 2000 године, па је у периоду од 2000 године до 2004 године била запослена и остварила ниске приходе, испод републичког просека, те да поново није била запослена 4 године у периоду од 2004 године до 2008 године у којој години је само радила три месеца, те како је окривљена део куће бб купила 1993 године, дакле у периоду када није радила, а по цени од 35.000 ДЕМ, те да је током година дограђивала поменуту кућу коју је поклонила својој малолетној ћерки ББ3. Суд је полазећи од законитих прихода које је остварила на име зарада, нашао да окривљена није могла остварити ни значајније уштеде, а посебно не износе преко 12.000 еура, које је чувала на девизним рачунима у две различите банке, нити је пак примала плату у толикој висини која би омогућила стицање имовине која је предмет захтева за привремено одузимање. Како окривљена АА2 није остварила законите приходе на основу којих би могла да купи кућу бб коју је поклонила својој малолетној ћерки, те како ББ3 и по сопственим наводима није ништа уложила у поменуту кућу од пунолетства то је првостепени суд и у том делу усвојио захтев тужилаштва и донео одлуку у ставу 3 изреке побијаног решења.

Међутим, по оцени Апелационог суда, како се то основано указује у изјављеним жалбама окривљеног АА и његовог браниоца – адвоката АБ и браниоца окривљене АА2 и као пуномоћника трећег лица ББ3 - адвоката БА3 првостепено решење је у овом делу донето по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, обзиром да у решењу нису наведени разлози о одлучним чињеницама, а при чему су дати разлози нејасни и противуречни стању у списима. Одредбом члана 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела је прописано да се за кривично дело из члана 388 КЗ одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела примењују ако је имовинска корист прибављена кривичним делом већа, тј. прелази износ од 1.500.000,00 динара. У образложењу побијаног решења су изостали разлози о одлучној чињеници обзиром да првостепени суд ни на који начин, па ни увидом у списе предмета и првостепену пресуду није утврдио да је имовинска корист већа од тог износа, при чему решење не садржи ни један податак из којег би произилазило да имовинска корист прибављена овим кривичним делом прелази износ од 1.500.000,00 динара.

Такође су по оцени овог суда нејасни разлози првостепеног суда у погледу одлучне чињенице, да окривљени АА у току свог животног века нема ни дана пријављеног радног стажа, да никада није био у радном односу иако је био власник локала “АА”. По оцени Апелационог суда основано се жалбом окривљеног АА и његовог браниоца указује да првостепени суд у образложењу решења констатује да је извршио увид у решење о упису у Регистар приватних предузетника - Одељење за привреду, финансије и развој СО Пазар од 08.06.2000. године и утврђује да је у регистар предузетника уписана фирма СУР Ресторан “АА” на име АА, _, са почетком рада _. године. Такође се закључује да из годишњег обрачуна пореза на промет производа и пореза на промет услуга од 01.01. до 30.06.2003. године је утврђено да је порески обвезник АА обрачунао порез на промет у наведеном обрачунском периоду у износу од 10.175,90 динара. Такође из решења Министарства финансија и економије Пореске управе – Филијала Нови Пазар од 08.04.2003. године произилази да је коначан износ пореза на доходак грађана и осталих јавних прихода које обавља самосталне делатности за период од 01.01.2000. до 31.12.2002. године АА, угоститељ, са делатношћу барови, те да укупне обавезе износе 7.920,00 динара. Такође се у решењу констатује да је из уверења Републичког фонда за пензионо и инвалидско осигурање од 29.10.2009. године утврђено да је АА био осигураник Фонда као запослени у предузећу “АА” од 08.06.2000. године. Дакле, у конкретном случају првостепени суд, истовремено, у решењу констатује да је окривљени АА био власник ресторана “АА”, а затим закључује да исти није био запослен те да за временски период пре 2009. године нема регистрованих података о пријавама и одјавама зарада у бази података Фонда за пензијско и инвалидско осигурање,као и чињеница да нису пружени докази о евентуалним другим законитим примањима то суд налази да услед одсуства редовних примања у виду зарада и других примања и друге имовине АА није имао финансијске могућности да стекне 3 луксузна аутомобила, при чему првостепени суд пропушта да утврди вредност као и старост аутомобила, а како би се у конкретном случају могла утврдити очигледна несразмера између вредности истих и остварених прихода окривљеног. По оцени Апелационог суда дати разлози првостепеног суда у погледу ових одлучних чињеница су нејасни и у знатној мери противречни, са којих разлога је уважавањем жалбе окривљеног АА и његовог браниоца првостепено решење у односу на овог окривљеног под тачком 1 изреке решења морало бити укинуто и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Жалбом пуномоћника трећег лица ББ – адвоката БА побија се првостепено решење по основу битне повреде одредаба кривичног поступка тако што се истиче да је изрека решења ближе описана у ставу IV неразумљива и противуречна обзиром да су изостали разлози о одлучним чињеницама на основу којих доказа првостепени суд утврђује да ББ има својство трећег лица. Такође се и жалбом пуномоћника окривљене ББ2, као трећег лица – адвоката БА2, побија првостепено решење у ставу V изреке и истиче да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање обзиром да није утврдио везу између ББ2 те окривљених како то првостепени суд ближе наводи у образложењу побијаног решења обзиром да она није учествовала у извршењу кривичних дела, нити је иста била у сродничким и пословним односима на основу кога је могла да прибави имовину која је предмет одузимања да би имала својство трећег лица, то није ни постојала обавеза да суд утврђује да ли она има законито стечене приходе поготово што су неке од чињеница погрешно утврђене, а то је чињеница да она није обвезник доприноса ПИО односно да нема података за њу о пензионом стажу и стажу осигурања до 31.12.1969. године обзиром да је иста рођена 25.12.1984. године.

Жалбом пуномоћника трећих лица ББ4 и ББ1 – адвоката БА1 побија се првостепено решење у односу на ова лица у ставу VI и VII изреке решења, при чему се у жалби указује да је нејасно на основу чега првостепени суд закључује да окривљени ББ4 и ББ1 који су иначе полубраћа окривљеном АА имају било какве везе са извршењем кривичних дела која се стављају на терет окривљеном АА и АА2 обзиром да исти нису саслушани чак ни као сведоци у том предмету. Такође се указује да су у решењу изостали разлози о одлучним чињеницама на основу којих првостепени суд закључује да имовинска корист прибављена кривичним делом прелази износ од 1.500.000,00 динара, па се сходно наведеном и предлаже као у жалбама.

По оцени Апелационог суда, напред наведени жалбени наводи су основани. Наиме, одредбом члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца, која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима укључујући у то и имовину пренету на треће лице као власника. Како се дакле у смислу наведене законске одредбе имовина проистекла из кривичног дела може одузети само од лица које је учинилац кривичног дела или од физичког или правног лица на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, стога су у образложењу побијаног решења изостали разлози о одлучним чињеницама на основу којих првостепени суд закључује да ББ, ББ2, те ББ4 и Неџад Садик имају својство трећег лица, при чему су у образложењу побијаног решења изостали и разлози о одлучним чињеницама на основу којих то доказа суд закључује да су окривљени АА те АА2 на ова лица пренели имовину проистеклу из кривичног дела, а што се основано и указује изјављеним жалбама њихових пуномоћника.

Жалбом јавног тужиоца ВЈТ-а у Београду побија се првостепено решење и то у делу у којем је захтевано одузимање имовине од окривљеног АА описано под тачком VIII побијаног решења и под тачком XI у односу на треће лице ББ4, тако што се истиче да је чињенично стање првостепени суд погрешно и непотпуно утврдио, те је одлучне чињенице на којима је засновао своју одлуку у овом делу погрешно утврдио, при чему се указује да неке одлучне чињенице првостепени суд уопште није ни утврдио, те да су дати разлози о тим одлучним чињеницама потпуно нејасни и у знатној мери противречни. Жалбом се такође указује да се не може прихватити закључак првостепеног суда у погледу окривљеног АА и то да тужилаштво није поднело валидан доказ да је окривљени власник куће вв4 обзиром да се на основу посредних доказа о томе ко је корисник електричне енергије, воде и комуналних услуга, те услуга предузећа које им омогућава телефонски саобраћај те из евиденције Привредног друштва за дистрибуцију електричне енергије “Електросрбија” д.о.о. Краљево произилази да је као потрошач електричне енергије за инсталацију у објекту вв4 евидентиран АА и то под потрошачким бројем 2417, па је нелогично да лице које стварно није у поседу објекта па самим тим ни корисник електричних уређаја у објекту буде обвезник плаћања утрошене електричне енергије, а што све опет јасно указује да је окривљени АА власник означеног објекта.

Првостепени суд је доносећи одлуку да се одбије захтев ВЈТ Оик.6/09 од 12.04.2011. године за привремено одузимање имовине под тачком N VIII побијаног решења у односу на окривљеног АА и то у делу у којем је захтевано привремено одузимање просторног ванкњижног власништва вв4, као разлоге у побијаном решењу навео чињеницу да у конкретном случају током поступка тужилаштво није доставило суду валидне доказе о власништву за пословни и стамбени простор вв4.

Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, како се то основано указује изјављеном жалбом, овако дати разлози првостепеног суда се у овом делу не могу прихватити. Наиме, када се ради о простору које је ванкњижно власништво вв4 и за које тужилаштво у захтеву за привремено одузимање наводи да је власништво окривљеног АА, из списа предмета произилази да је првостепени суд на рочишту одржаном дана 18.11.2010. године имао у виду наводе окривљеног – власника АА да је наведени простор односно кућу купио од новца који је стекао легалним путем на територији Републике Италије, да је исти заменио за простор односно кућу вв4а, те да је то учинио закључивши уговор са АА3 о замени куће у Новом Пазару на означене две локације. Када се ови наводи окривљеног АА доведу у везу са чињеницом да се ради о подручју где иначе не постоје земљишне књиге, нити је непокретна имовина евидентирана у катастру непокретности, а да се у конкретном случају ради о ванземљишно-књижном власништву, те да се стварни власници земљишта на територији Општине Нови Пазар утврђују на основу посредних доказа о томе ко је корисник електричне енергије, воде, као и комуналних услуга, те услуга предузећа које омогућава телефонски саобраћај, то су нејасни разлози првостепеног суда да јавни тужилац није доставио валидне доказе о власништву на предметној имовини. Наиме, из евиденције Привредног друштава за дистрибуцију електричне енергије “Електросрбија” д.о.о. Краљево произилази да је као потрошач електричне енергије за инсталације у објекту вв4, под потрошачким бројем 2417 евидентиран АА, а што произилази из извештаја означеног електродистрибутивног предузећа од 12.02.2010. године, да је АА са потрошачким бројем 20417 регистрован на адреси вв4. Због свега наведеног јасно је да је нелогично да лице које није у поседу објекта и које није корисник електричних уређаја у објекту буде обвезник плаћања утрошене електричне енергије, па се сходно томе дати разлози првостепеног суда да окривљени АА није власник означеног објекта, те да тужилаштво суду није пружило валидне доказе, по оцени овог суда за сада не могу прихватити.

Такође се жалбом јавног тужиоца ВЈТ у Београду побија првостепено решење и под тачком XI у односу на ББ4 у односу на кога је предложено да се од истог – као трећег лица привремено одузме стамбена породична зграда вв2, као и пословни простор аа. У жалби се указује да су дати разлози првостепеног суда међусобно противуречни, а које разлоге првостепени суд поткрепљује и образлаже констатацијом да је ББ4 био у непрекидном радном односу, да је имао редовна примања а што се између осталог може закључити и на основу налаза и мишљења сталног судског вештака економско-финансијске струке др СС од 23.11.2011. године. У жалби се указује да се овако дати разлози првостепеног суда такође за сада не могу прихватити.

Првостепени суд је образлажући своју одлуку да одбије захтев ВЈТ у Београду Оик.6/09 од 12.04.2011. године за привремено одузимање имовине од ББ4 као трећег лица навео да је у конкретном случају разматрајући приходе и имовину трећег лица нашао да не постоји очигледна несразмера између имовине која је предмет захтева јавног тужиоца и његових законито стечених прихода, те да нема доказа који би указивали на основану сумњу да се до такве и толике имовине могло доћи само извршењем кривичног дела, посебно имајући у виду чињеницу да је ББ4 био у скоро непрекидном радном односу, да је имао редовна примања, као и налаз и мишљење судског вештака економско-финансијске струке.

Међутим, по оцени Апелационог суда основано се жалбом указује да првостепени суд у образложењу побијаног решења истовремено закључује да не постоји очигледна несразмера између имовине чије је привремено одузимање јавни тужилац тражио и законито стечених прихода лица од кога имовину треба привремено одузети, при чему истовремено закључује да нема ни доказа да је имовина, чије се одузимање захтева од стране јавног тужиоца, стечена извршењем кривичног дела, на који начин првостепени суд даје разлоге који су међусобно противуречни и потпуно нејасни ако се пође од тога да се у смислу одредбе члана 3 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела имовином проистеклом из кривичног дела сматра се имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, а у смислу става 6 истог члана трећим лицем сматра се физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела. Дакле у конкретном случају суд је био дужан да утврди да ли предметна имовина чије привремено одузимање јавна тужба предлаже, представља имовину окривљених у смислу одредбе члана 3 став 2 Закона о одузимању имовине, те уколико представља имовину неког од окривљених, да ли је она пренета на ББ4, као треће лице, а што је из датих разлога првостепеног суда остало потпуно нејасно.

Како је првостепено решење у делу који се односи на став I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII и XI изреке захваћено битном повредом одредбама кривичног поступка, то је исто морало бити укинуто и предмет враћен првостепеном суду у том делу на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама Апелационог суда, отклониће напред наведену битну повреду одредаба кривичног поступка, правилно и потпуно ће утврдити чињенично стање за које ће дати јасне и аргументоване разлоге, при чему ће ценити и остале жалбене јавног тужиоца ВЈТ у Београду, тако и жалбене наводе окривљених, њихових бранилаца и пуномоћника трећих лица, а након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења сходно одредби члана 401 став 3 ЗКП.

Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Тања Славковић с.р.     Милена Рашић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)