Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.02.2018.

Кж2 190/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 190/18
07.02.2018. године
Београд

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, са вишим светником - записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121 став 1 КЗ и др., решавајући по жалби браниоца осуђеног АА – адвоката АБ, изјављеној против решења Основног суда у Великој Плани Кв.бр.181/17 од 07.12.2017. године, у седници већа одржаној дана 07.02.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ ЖАЛБЕ браниоца осуђеног АА – адвоката АБ, УКИДА се решење Основног суда у Великој Плани Кв.бр.181/17 од 07.12.2017. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Великој Плани Кв.бр.181/17 од 07.12.2017. године у ставу првом одбијен је захтев браниоца осуђеног АА – адвоката АБ за рехабилитацију по пресуди Општинског суда у Великој Плани К.бр.250/06 од 23.01.2007. године. Истим решењем у ставу два изреке Основни суд у Великој Плани се огласио стварно ненадлежним за доношење одлуке о рехабилатицји према осуђеном АА по правноснажној пресуди Окружног суда у Смедереву К.бр.57/02 од 16.09.2002. године и одлучио да се по правоснажности наведеног решења списи доставе Вишем суду у Смедереву на даљу надлежност.

Против наведеног решења жалбу је изјавила бранилац осуђеног АА – адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу браниоца осуђеног, и побијано решење преиначи, тако што ће донети решење о брисању из казнене евиденције осуде АА који је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, а која му је изречена правоснажном пресудом Окружног суда у Смедереву К.бр.57/02 од 16.09.2002. године због кривичног дела разбојништва из члана 168 став 1 КЗ и осуде по пресуди Општинског суда у Великој Плани К.бр.250/06 од 23.01.2007. године којом је осуђен на казну затвора у трајању од 2 месеца због кривичног дела из члана 121 став 1 КЗ или да побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 467 став 2 ЗКП на коју није позивао странке, налазећи да њихово присуство не би било корисно за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом које је испитао у оквиру основа дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба браниоца осуђеног је основана.

Првостепени суд је донео одлуку као у изреци побијаног решења тако што је у ставу првом одбио захтев браниоца осуђеног АА за рехабилитацију по пресуди Општинског суда у Великој Плани К.бр.250/06 од 23.01.2007. године, док се у ставу два истог решења огласио стварно ненадлежним за доношење одлуке о рехабилитацији према осуђеном АА, а по правноснажној пресуди Окружног суда у Смедереву К.бр.57/02 од 16.09.2002. године и одлучио да се по правноснажности списи доставе Вишем суду у Смедереву на даљу надлежност уз образложење да је веће првостепеног суда извршило увид у пресуду Основног суда у Великој Плани К.бр.250/06 од 23.01.2007. године, правноснажна дана 25.06.2007. године, па је утврдило да је осуђени АА наведеном пресудом оглашен кривим због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121 став 1 КЗ РС, да му је изречена казна затвора у трајању од 2 месеца, позивајући се на одредбу члана 98 КЗ којом је предвиђено да се законска рехабилитација може дати лицу које пре осуде на коју се односи рехабилитација није било осуђивано или које се по закону сматрало неосуђиваном, а коме је изречена условна осуда уколико у време проверавања и у року од годину дана по истеку рока проверавања није учинио ново кривично дело. Надаље првостепени суд у побијаном решењу наводи да је у конкретном случају у тренутку доношења пресуде Општинског суда у Великој Плани К.бр.250/06 од 23.01.2007. године, односно у тренутку њене правоснажности, АА већ био осуђиван и то пресудом Окружног суда у Смедереву К.бр.57/02 од 16.09.2002. године, а што произилази из увида у приложени извод из КЕ за осуђеног. Надаље, имајући у виду одредбу члана 572 став 2 ЗКП којом је предвиђено да осуђени може тражити да суд који је изрекао пресуду у првом степену донесе решење о рехабилитацији, па како је у конкретном случају правноснажна првостепена пресуда К.бр.57/02 од 16.09.2002. године донета од стране тадашњег Окружног суда у Смедереву, то је суд одлучио као у побијаном решењу. У побијаном решењу се такође наводи да у односу на наводе браниоца да се примењују одредбе о судској рехабилитацији суд исте није прихватио с обзиром да се судска рехабилитација примењује на изречене казне затвора у трајању преко 3 до 5 година, сходно члану 99 став 1 КЗ.

По оцени Апелационог суда, основано се жалбом браниоца осуђеног АА – адвоката АБ указује да је побијано решење донето по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, јер су дати разлози нејасни, те је повређен кривични закон у смислу одребе члана 439 став 1 тачка 2 ЗКП.

Из стања у списима предмета произилази да је у конкретном случају окривљени два пута осуђиван и то пресудом Окружног суда у Смедереву К.бр.57/02 од 16.09.2002. године, правоснажна 16.09.2002. године због кривичног дела разбојништво из члана 168 став 1 КЗ, којом је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и пресудом Општинског суда у Великој Плани К.бр.250/06 од 23.01.2007. године, правоснажна 25.06.2007. године због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121 став 1 КЗ, којом је осуђен на казну затвора у трајању од 2 месеца, те да је то био разлог што је од стране браниоца осуђеног поднет захтев за рехабилитацију преко суда.

По оцени Апелационог суда основано се жалбом указује да је првостепени суд у конкретном случају занемарио чињеницу да се ради о захтеву осуђеног за судску рехабилитацију из разлога што је више пута осуђиван, имајући при том у виду одредбу члана 100 КЗ, којом је прописано да лицу које је више пута осуђивано суд може дати рехабилитацију само ако су испуњени услови из члана 98 и 99 КЗ, у погледу сваког кривичног дела за које је осуђен, а при оцени да ли ће у оваквом случају дати рехабилитацију суд ће узети у обзир околности из члана 99 став 2 КЗ. Имајући у виду наведено основано се жалбом указује да се у конкретном случају судска рехабилитација лица које је више пута осуђивано даје јединствено за све осуде и не може се одлучивати одвојено о рехабилитацији само за нека кривична дела или неке осуде, као што је то првостепени суд погрешно одлучио у побијаном решењу, дакле судска рехабилитација у смислу члана 100 КЗ се може дати само за све осуде истовремено и то ако су испуњени општи услови и ако су протекли сви рокови за рехабилитацију код сваке осуде појединачно, дакле ако су за све осуде испуњени услови из члана 98 и 99 КЗ, а узимајући у обзир и околности из члана 99 став 2 КЗ.

Због наведених разлога првостепено решење је морало бити укинуто и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама Апелационог суда, отклониће наведену битну повреду одредаба кривичног поступка,  правилно применити одредбе КЗ које се односе на судску рехабилитацију лица које је више пута осуђивано у смислу одредбе члана 100 КЗ, те правилно и потпуно утврдити чињенично стање за које ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења сходно одредби члана 467 став 4 ЗКП.

Записничар-саветник      Председник већа-судија
Тања Славковић,с.р.     Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)