Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.07.2010.

Кж2 2260/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Кж 2-2260/2010
Дана 23.7.2010. године
Б Е О Г Р А Д3



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Савке Гогић, председника већа, Снежане Димитријевић и Гордане Петковић, чланова већа, са вишим судијским сарадником-записничарем Снежаном Лазин, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела насилничко понашање из чл.344 став 1 КЗ-а, решавајући по жалби јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр.20415/10 од 19.5.2010.године у седници већа одржаној дана 23.7.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Првог основног суда у Београду К.бр.20415/10 од 19.5.2010.године.

О б р а з л о ж е њ е


Првостепеним решењем одбијен је оптужни предлог Првог ОЈТ-а у Београду Кт.бр.1841/09 од 19.4.2010.године поднет против окривљеног АА због кривичног дела насилничко понашање из чл.344 став 1 КЗ-а.

Против наведеног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на даље поступање.

Апелациони јавни тужилац у Београду је писменим поднеском КтрI.бр.1553/10 од 8.6.2010.године предложио да Апелациони суд у Београду уважи као основану жалбу јавног тужиоца Првог ОЈТ-а у Београду, те да донесе одлуку у складу са жалбеним предлогом.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу чл.401 став 5 ЗКП-а и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Апелационог јавног тужиоца у писменом поднеску, нашао:

-жалба је неоснована.

Жалбом јавног тужиоца побија се првостепено решење по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, тако што се истиче у изреци решења нису наведени разлози о одлучним чињеница, а разлози који су наведени у образложењу решења су потпуно нејасни. У жалби се истиче да је у образложењу суд навео да је у поступку претходног испитивања оптужног предлога утврдио да исти не садржи све елементе бића кривичног дела насилничко понашање из чл.344 став 1 КЗ-а, јер се опис конкретне ситуације не може посматрати нити квалификовати као „теже“ ремећење јавног реда и мира, при чему суд није образложио битну чињеницу, тј. зашто наведени чињенични опис догађаја не сматра тежим ремећењем јавног реда и мира.

Насупрот овим жалбеним наводима, Апелациони суд налази да је првостепени суд о свим чињеницама важним за доношење побијаног решења дао довољно јасне и аргументоване разлоге који у погледу одлучних чињеница не садрже никакве нејасноће па ни оне на које се указује жалбом јавног тужиоца, па се стога како је напред наведено, супротни жалбени наводи, оцењују као неосновани.

Жалбом јавног тужиоца Првог ОЈТ-а у Београду побија се првостепено решење и по основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако што се истиче да је суд извео погрешан закључак када је одбио оптужни предлог обзиром да из резултата спроведених радњи произилази да је окривљени АА вршењем насиља према оштећеном малолетном ББ дрским и безобзирним понашањем на купалишту где се окупља већи број људи теже реметио јавни ред и мир, а на начин ближе описан у оптужном предлогу Првог ОЈТ-а у Београду Кт.бр.1841/09 од 19.4.2010.године. Такође се у жалби истиче да стога суд није могао донети решење о одбијању оптужног предлога без претходног утврђивања чињеничног стања на главном претресу, са којих разлога се и предлаже као у жалби.

Насупрот овим жалбеним наводима Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно поступио када је донео одлуку као у изреци побијаног решења и одбио оптужни предлог Првог ОЈТ-а у Београду Кт.бр.1841/09 од 19.4.2010.године поднет против окривљеног АА због кривичног дела насилничко понашање из чл.344 став 1 КЗ-а.

Оптужним предлогом Првог ОЈТ-а у Београду Кт.бр.1841/09 од 19.4.2010.године окривљеном АА стављено је на терет извршење кривичног дела насилничко понашање из чл.344 став 1 КЗ-а.

Првостепени суд је у поступку претходног испитивања оптужног предлога утврдио да исти не садржи све елементе бића кривичног дела насилничко понашање из чл.344 став 1 КЗ-а, а којим је прописано да ће се наведено кривично дело остварити ако описаним радњама буде остварен један од два алтернативно постављена услова „теже ремећење јавног реда и мира“ или „значајније угрожавање спокојства грађана“. Како је оптужним предлогом наведено да је АА вршењем насиља према оштећеном малолетном ББ дрским и безобзирним понашањем теже реметио јавни ред и мир суд опис конкретне ситуације где је наведено да је АА на базену пришао оштећеном који је био у друштво обративши му се речима „ дођи овамо мали, шта сам ја рекао?“, затим га ударио десном шаком у пределу главе услед чега су му пале наочаре на тло, а потом му се обратио речима „ајде сад бежи кући немој да сам те видео више на овом базену, следећи пут ћу те пребити, ниси у свом крају“ подвео под законски опис дела нашао да се исти не може посматрати као теже ремећење јавног реда и мира, односно да се конкретни догађај не може квалификовати као „теже“ јер исто не произилази из описа догађаја.

Наиме, закон прописује да је за остваривање насилничког понашања из чл.344 став 1 КЗ-а потребно да се оствари „теже“ ремећење јавног реда и мира, а што подразумева да ремећење јавног реда и мира мора имати посебан облик те да није довољно да постоји било какав облик ремећења јавног реда и мира, а то је суд имајући у виду све околности предметног кривичног догађаја и по налажењу Апелационог суда правилно нашао да у конкретном случају нема елемената кривичног дела насилничко понашање из чл.344 став 1 КЗ-а , са којих разлога је правилном применом одредби чл.441 став 1 а у вези чл.274 став 1 тачка 1 ЗКП-а, донео одлуку као у изреци побијаног решења, док се супротни жалбени наводи јавног тужиоца, оцењују као неосновани.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд је одлучио као у изреци решења на основу одредбе чл.401 став 3 ЗКП-а.

Записничар Председник већа-судија
Снежана Лазин с.р. Савка Гогић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)