Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.11.2011.

Кж2 3088/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 3088/11
Дана 03.11.2011. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина 9

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијe Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела трговине људима из члана 111б став 2 КЗ РС и др., одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду ПОИ.бр. 4/11 од 18.07.2011. године, у седници већа одржаној дана 03.11.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, ОИК.бр. 6/09 од 29.07.2011. године, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, ПОИ.бр. 4/11 од 18.07.2011. године, и спис предмета враћа првостепeном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, ПОИ.бр. 4/11 од 18.07.2011. године, одбачен је захтев јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИК.бр. 6/09 од 12.04.2011. године, за привремено одузимање имовине од АА, АА1, АА2, АА3, АА4, АА5, АА6 и АА7, као недозвољен.

Против наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка, из члана 367 став 1 тачка 1 ЗКП-аи члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а и због погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 367 став 1 тачка 3 ЗКП-а и члана 370 став 1 ЗКП-а, са предлогом да Апелациони суд у Београду, решење Вишег суда у Београду, ПОИ.бр. 4/11 од 18.07.2011. године, укине и предмет врати на поновно одлучивање Вишег суда у Београду, као првостепени.

Апелациони јавни тужилац у Београду, је у свом поднеску Ктр-I.бр. 2564/2011 од 16.09.2011. године, предложио да Апелациони суд у Београду, уважи жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ОИК.бр. 6/09 од 29.07.2011. године, и укине решење Вишег суда у Београду, ПОИ.бр. 4/11 од 18.07.2011. године, те предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и предлога Апелационог јавног тужиоца из напред наведеног писменог поднеска, нашао:

-жалба је основана.

Жалбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, првостепено решење се побија због битних повреда одредаба Законика о кривичном поступку и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, где се истиче да је суд своју одлуку засновао на разлозима који су нејасни и чињеницама које су погрешно утврђене, будући да из захтева за привремено одузимање имовине и доказа који су достављени уз захтев, као и доказа прикупљених у кривичном поступку који је вођен пред Вишим судом у Београду против окривљеног АА и других, јасно произилази да је извршењем кривичних дела од стране окривљених АА и АА1 прибављена противправна имовинска корист која прелази износ од 1.500.000,00 динара, као и да су испуњени услови предвиђени одредбом члана 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичних дела, за примену одредби овог законика.

Даље, у жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва се истиче да је суд доносећи побијану пресуду пропустио да утврди прибављену противправну имовинску корист, а што је био дужан да учини, јер је током поступка из исказа сведока СС, СС1, СС2, СС3, СС4, СС5 и СС6, као и из одбране окривљене ББ исте пружале сексуалне услуге, односно одавале се проституцији и за окривљене АА и АА1, наплаћивале износ од 60 до 70 евра за пола сата, а 90 до 100 евра за сат, при чему су сав новац који су на овај начин прибавиле, предавале напред наведеним окривљенима, те када се има у виду временски период у коме су окривљени вршили кривична дела, јасно произилази да износ остварене имовинске користи далеко превазилази износ од 1.500.000,00 динара.

У образложењу побијаног решења, првостепени суд наводи да је одлучујући о захтеву за привремено одузимање имовине јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, нашао да је исти недозвољен, будући да не садржи податке из којих произилази да имовинска корист прибављена кривичним делима за које су окривљени оглашени кривим прелази износ од 1.500.000,00 динара, имајући при том у виду да је суд дана 19.04.2011. године на рочишту наложио ВЈТ-у у Београду да у року од 5 дана достави суду доказе на основу којих се тврди да је извршењем кривичних дела прибављена имовинска корист у износу већем од 1.500.000,00 динара.

Имајући у виду напред наведене жалбене наводе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, исти су по налажењу Апелационог суда у Београду основани, из разлога што је увидом у спис предмета овај суд утврдио да је захтев за привремено одузимање имовине против окривљеног АА и др., поднет истог дана када је донета неправноснажне пресуде, којом су окривљени оглашени кривим.

Како је првостепени суд доносећи првостепену пресуду био у обавези да утврди висину имовинске користи прибављену извршењем кривичних дела за која је окривљене огласио кривим и да је одузме, члан 91 и 92 Кривичног законика, то по налажењу овог суда јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, није био у обавези да доставља суду доказе о висини прибављене имовинске користи, будући да су током поступка изведени сви потребни докази, који су давали основ да првостепени суд донесе одлуку о висини имовинске користи коју су окривљени прибавили, а која је изреком првостепене пресуде морала бити одузета, а што би првостепеном суду дало основ за закључивање да ли је извршењем кривичног дела прибављена имовинска корист у износу већем од 1.500.000,00 динара, имајући при том у виду временски период у коме су се бавили вршењем кривичних дела, као и новчану надокнаду коју су сведоци - оштећене наплаћивале пружајући своје "услуге" а новац предавале окривљеном АА и др.,због чега се по налажењу овог суда закључивање првостепеног суда да јавни тужилац није пружио доказе да је прибављена имовинска корист у износу од преко 1.500.000,00 динара, не може прихватити.

Дакле, код кривичних дела из члана 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, уколико имовинска корист није елеменат бића кривичног дела, основ за примену овог закона код ових кривичних дела јесте висина имовинске користи утврђена и одузета на основу члана 91 и 92 Кривичног законика.

Како је на напред наведени начин првостепени суд извео погрешна закључивања у односу на одлучну чињеницу, ( да ли је прибављена имовинска корист предметним делима преко 1.500.000,00 динара), а која је од значаја за доношење правилне и законите одлуке, и погрешно захтевао од јавног тужиоца доказе о тој чињеници, то је Апелациони суд уважавањем жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, укинуо побијано решење и спис предмета вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

Поред напред наведене повреде, изрека побијаног решења је неразумљива, будући да у последњем пасусу првостепени суд наводи у на страни један у петом реду "доказе на основу којих се утврђује да имовинска прибављена кривичним делом прелази износ од 1.500.000,00 динара..." из чега се не може закључити на шта се односи реч имовинска прибављена кривичним делом.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити неправилности као и битну повреду на коју је овим решењем указано, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и уверљиве разлоге.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, је у смислу члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку одлучио као у изреци решења.

Записничар      Председник већа-судија
Стојан Петровић, с.р.    Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)