Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.02.2015.

Кж2 317/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 317/15
Дана 13.02.2015. године
Б Е О Г Р А Д


  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, са вишим саветником - записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ-а у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ-а, решавајући по жалби осуђеног АА, изјављеној против решења Основног суда у Панчеву 6 Кв.бр.10/15 од 23.01.2015. године, у седници већа одржаној дана 13.02.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е


  УВАЖАВА СЕ жалба осуђеног АА, па се решење Основног суда у Панчеву 6 Кв.бр.10/15 од 23.01.2015. године УКИДА и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е


  Решењем Основног суда у Панчеву 6 Кв.бр.10/15 од 23.01.2015. године, према окривљеном АА је утврђено да нема услова за примену Закона о амнестији РС („Службени гласник РС“ бр. 107/12 од 09.11.2012. године), по пресуди Основног суда у Панчеву 11 К.бр.111/2011 од 02.03.2012. године, правоснажна дана 15.05.2012. године, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ-а, којом је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци.

  Против наведеног решења жалбу је изјавио осуђени АА, без навођења основа побијања, а према жалбеним наводима побијано решење се оспорава због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи, тако што ће утврдити да су у конкретном случају испуњени услови за примену Закона о амнестији.
 
  Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у смислу члана 467 став 2 ЗКП-а, на коју није позивао странке, сматрајући да њихово присуство не би било корисно за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, које је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

  жалба је основана.

  Жалбом осуђеног АА побија се првостепено решење, тако што се истиче да је погрешна одлука првостепеног суда, којом је утврђено да у односу на наведену пресуду нема услова за примену Закона о амнестији РС, па стога предлаже да Апелациони суд, побијано решење испита, у погледу одлуке првостепеног суда којом је утврђено да нема услова за примену Закона о амнестији у односу на казну која му је изречена правоснажном пресудом Основног суда у Панчеву К.бр.111/11 од 02.03.2012. године, правоснажна дана 15.05.2012. године.

  Првостепени суд је донео одлуку као у изреци ожалбеног решења, којом је утврдио да према осуђеном АА нема услова за примену Закона о амнестији („Службени гласник РС“ бр. 107/12 од 09.11.2012. године) по пресуди Основног суда у Панчеву 11 К.бр.111/2011 од 02.03.2012. године, правоснажна дана 15.05.2012. године, због кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ-а у вези члана 33 КЗ-а, којом пресудом је окривљени АА за наведено кривично дело осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, уз образложење да је неспорно утврђено да окривљени АА захтева примену института амнестије на пресуду која је престала да егзистира као самостална, јер су на исту примењене одредбе ЗКП-а, које се односе на поступак за изрицање јединствене казне, па је окривљени АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од пет година и једанаест месеци пресудом Вишег суда у Панчеву Кв.бр.411/2014 од 23.12.2014. године, правоснажна дана 14.01.2015. године, односно пресудом која је постала правоснажна након ступања на снагу Закона о амнестији.

  Међутим, по оцени Апелационог суда, а што се основано и указује изјављеном жалбом осуђеног АА, дати разлози првостепеног суда, којима је утврђено да према осуђеном АА нису испуњени услови за примену Закона о амнестији, само због тога што је наведена казна затвора у међувремену применом одредба о стицају ушла у састав друге пресуде која је постала правоснажна после ступања на снагу Закона о амнестији су нејасни и за сада се не могу прихватити. Ово са разлога што је чланом 1 Закона о амнестији између осталог предвиђено да амнестији подлежу лица правоснажно осуђена која се на дан ступања на снагу овог Закона налазе на издржавању казне затвора у Републици Србији, или још нису ступила на издржавање казне затвора. Дакле, првостепени суд је приликом одлучивања морао имати у виду да је осуђеном казна затвора изречена пресудом Основног суда у Панчеву К.бр. 111/11 од 02.02.2012. године, која пресуда је постала правноснажна пре ступања на снагу Закона о амнестији, дана 15.05.2012. године коју чињеницу првостепени суд није ценио, због чега је побијано решење, уважавањем жалбе осуђеног, морало бити укинуто и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

  У поновном поступку првостепени суд ће приликом одлучивања поступити по примедбама Апелационог суда, правилно и потпуно ће утврдити чињенично стање, при чему ће посебно ценити да ли су у конкретном случају испуњени и сви остали услови за примену Закона о амнестији, посебно они прописани одредбом члана 2 став 4 наведеног закона, а након чега ће бити у могућности да донесе правилну, на закону засновану одлуку.

  Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења сходно одредби члана 467 став 4 ЗКП-а.

Записничар-саветник   ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Тања Славковић, с.р.      Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)