Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.09.2013.

Kж2 3337/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж2 бр. 3337/13
Дана 24.09.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина број 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету окривљенe АА и др, због кривичног дела загађење животне средине из члана 260 Кривичног законика, одлучујући о жалби оштећеног као тужиоца стамбене зграде у _, у Београду, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр. 4856/12 од 12.03.2013. године, у седници већа одржаној дана 24.09.2013.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба оштећеног као тужиоца стамбене зграде у Похорској улици број 22, у Београду, изјављена против решења Првог основног суда у Београду К.бр. 4856/12 од 12.03.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаним решењем одбачен је поднесак назван „оптужни предлог“ оштећеног као тужиоца стамбене зграде у _, у Београду од 23.07.2012. године против окривљених АА, АА1 и АА2, због кривичног дела загађење животне средине из члана 260 Кривичног законика, као неуредан, а по основу из члана 171 став 3 ЗКП.

Против наведеног решења, жалбу је изјавио оштећени као тужилац стамбена зграда у _, у Београду, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење и предмет врати на поновни поступак.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Одлучујући о жалби оштећеног као тужиоца, Апелациони суд у Београду је утврдио да је првостепени суд доносећи побијано решење правилно одбацио као неуредан поднесак оштећеног као тужиоца, имајући у виду да исти у остављеном року није поступио по налогу првостепеног суда, тако што у чињеничном опису дела није навео све битне елементе кривичног дела из члана 260 Кривичног законика. Наиме, овај суд налази да је за постојање предметног кривичног дела неопходно да је до загађивања дошло кршењем бланкетне одредбе која се односи на прописе о заштити, очувању и унапређењу животне средине, али да у чињеничном опису дела наведеном у уређеном поднеску оштећеног као тужиоца окривљенима није стављено на терет да су предузимањем инкриминисаних радњи прекршили неки бланкетни пропис.

Следствено томе, супротни жалбени наводи оштећеног као тужиоца којима се указује да стамбена зграда није јавни тужилац и да не подноси свакодневно кривичне пријаве, те да је суд био дужан да спроведе поступак по службеној дужности, оцењују се као неутемељени и неосновани, узимајући у обзир напред наведене јасне и уверљиве разлоге изнете у побијаном решењу које у свему као правилне прихвата и овај суд, док се у изјављеној жалби не истиче ни једна околност која би била од утицаја на другачију одлуку.

  Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.

ЗАПИСНИЧАР     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Вукашин Сарајлић, с.р.    мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)