Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.02.2013.

Кж2 412/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 412/13
Дана 13.02.2013. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија: Славке Михајловић, председника већа, Гордане Петковић и Оливере Анђелковић, чланова већа, уз учешће судијског помоћника Јелене Миљковић Глигоријевић, као записничара, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби окривљене АА, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Ки.бр.1970/10 – Пои.бр.6/10 – Кв.бр.3415/12 од 12.10.2012. године, у седници већа одржаној дана 13. фебруара 2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба окривљене АА, изјављена против решења Вишег суда у Београду Ки.бр.1970/10 – Пои.бр.6/10 – Кв.бр.3415/12 од 12.10.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Ки.бр.1970/10 – Пои.бр.6/10 – Кв.бр.3415/12 од 12.10.2012. године, одбачен је захтев окривљене АА за понављање поступка за привремено одузимање имовинске користи проистекле из кривичног дела, које је окончан решењем Вишег суда у Београду Ки.бр.1970/10, Пои.бр.6/10, Кв.бр.400/12 од 28.02.2012. године, правноснажно 28.02.2012. године.

Против наведеног решења жалбу је изјавила окривљена АА због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу, ожалбено решење преиначи, дозволи понављање поступка или да исто укине и захтев за понављање поступка упути на поновно одлучивање.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктр-I-бр.413/13 од 01.02.2013.године, предложио да Апелацини суд у Београду одбије жалбу окривљене АА изјављене против решења Вишег суда у Београду Ки.бр.1970/10 – Пои.бр.6/10 – Кв.бр.3415/12 од 12.10.2012.године као неосновану.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, испитао побијано решење по службеној дужности у смислу члана 401 став 5 ЗКП, па је након оцене навода и предлога из жалбе, као и предлога јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао:

- жалба је неоснована.

По налажењу овог суда, првостепени суд је правилно поступио када је одбацио захтев окривљене АА за понављање поступка за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела који је окончан решењем Вишег суда у Београду Ки.бр.1970/10 – Пои.бр.6/10 – Кв.бр.400/12 од 28.02.2012. године, правноснажно 28.02.2012. године и за такву своју одлуку дао ваљане разлоге које у свему прихвата и овај суд.

Наиме, из списа предмета произилази да је решењем истражног судије Вишег суда у Београду Ки.бр.1970/10 – Пои.бр.6/10 од 09.01.2012.године одбијен захтев за проширење привременог одузимања имовине Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик.бр.8/09 од 20.08.2010. године који се односи на привремено одузимање новца у износу од 7.135,17 евра са девизног рачуна број _ у “НЛБ” банци а.д. Београд од АА. Даље, из списа произилази и то да је одлучујући о жалби Вишег јавног тужилаштва у Београду изјављеној на горе наведено решење кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду донело решење којим је у ставу првом усвојило жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду те је преиначило решење истражног судије Вишег суда у Београду и одлучило да од окривљене АА се привремено одузима имовине и то новац у износу од 7.135,17 евра који је депонован на девизном рачуну окривљене број _ у “НЛБ” банци а.д. Београд, при чему је одлучено да ће се одлука из става један изреке решења извршити по одредбама ЗКП, те да се управљање привремено одузетом имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином у саставу Министарства правде Републике Србије, као и да привремено одузимање имовине из става један наведеног решења траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине или до другачије одлуке суда. Окривљена АА поднела је првостепеном суду захтев за понављање поступка окончаног правноснажним решењем о привременом одузимању имовине наводећи да су се након доношења решења Вишег суда у Београду стекли услови за понављање поступка обзиром да је решењем РГЗ Служба за катастар непокретности Београд број 2952-02-4579/2012 од 15.06.2012.године у лист непокретности број _ извршен упис права својине у корист ГГ из Београда, са делом поседа 1/1 на страну означеном са Б2 и на паркинг место означеном са Б4, а што је било предмет уговора о купопродаји непокретности од 30.09.2008.године, те да је укњижба предметних непокретности трајала близу четири године након закључења уговора о купопродаји, а обавеза исплате депонованог износа продавцу је настала тек након 15.06.2012.године, као дана достављања доказа о укњижби о чему је као доказ доставила оверену фотокопију решења РГЗ СКН Београд 2, при чему је навела да је у складу са одредбама члана 2 наведеног уговора, а по достављеном решењу о укњижби од стране ББ дана 28.06.2012.године ВВ у име ГГ исплатио износ ББ од 10.300 евра, а окривљена АА је у име ГГ исплатила ББ износ од 6.950 евра, о чему је као доказ доставила потврду која је потписана од стране наведених лица од 28.06.2012. године, као и да је у складу са наведеним одредбама уговора ББ, као продавац потписала код Првог основног суда у Београду дана 29.06.2012. године и оверила под Ов-I-бр.120022/12 потврду о исплати укупно оверене купопродајне цене по истом уговору, о чему је као доказ приложила наведену потврду.

Одредбом члана 27 став 2 Закона о одузимању имовинске користи проистекле из кривичног дела предвиђено је да у случају смрти власника или ако се појаве околности које доводе у питање оправданост привременог одузимања имовине суд може преиспитати и донету одлуку док је одредбом члана 409 став 1 ЗКП, прописано да ће суд решењем захтев одбацити, ако на основу самог захтева из списа ранијег поступка утврди да је захтев поднело неовлашћено лице или да нема законских услова за понављање поступка или да су чињенице и докази на којима се захтев заснива већ били изнесени у ранијем захтеву за понављање поступка који је одбијен правноснажним решењем суда или да чињенице и докази очигледно нису подобни да се на основу њих дозволи понављање поступка или да подносилац захтева није поступио по члану 409 став 2 наведеног законика. Правилно је првостепени суд закључио да докази и чињенице које је окривљена доставила првостепеном суду не представљају околности које доводе у питање оправданост привременог одузимања имовине, јер не доводе у сумњу закључак суда који је изнет у правноснажном решењу о привременом одузимању имовине да је новац у износу од 7.135,17 евра који је депонован на девизном рачуну окривљене број _ у “НЛБ” банци а.д. Београд власништво окривљене АА, као и да постоји основана сумња да означени новац проистиче из кривичног дела због чега се против именоване окривљене води поступак пред Вишим судом у Београду, због чега је веће донело одлуку да одбаци захтев окривљене АА за понављање поступка за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела.

Обзиром на наведено, жалба окривљене је оцењена као неоснована. Предметном жалбом се не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења, а не истиче се ниједна чињеница која би могла довести до другачије одлуке суда у конкретном случају. Због тога је жалба окривљене оцењена као неоснована.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је на основу члана 401 став 3 ЗКП, одлучио као у изреци решења.


Записничар        Председник већа-судија
Јелена Миљковић Глигоријевић     Славка Михајловић

ОМЈ/ЈМГ

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)