Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.01.2012.

Кж2 4192/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 4192/11
Дана 20.01.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Вучка Мирчића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Меденицом као записничарем, у поступку привременог одузимања имовине од окривљеног АА и др., одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.4/10 – Кв.бр.4245/11 од 25.10.2011. године, у седници већа одржаној дана 20. јануара 2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1 – адвоката АБ и УКИДА решење Вишег суда у Београду Пои.бр.4/10 – Кв.бр.4245/11 од 25.10.2011. године, а предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Пои.бр.4/10 – Кв.бр.4245/11 од 25.10.2011. године, одбачени су захтеви пуномоћника трећег лица АА1 – адвоката АБ и окривљеног АА за понављање поступка привременог одузимања имовине који је завршен решењем Вишег суда у Београду Пои.бр.4/10 од 10.07.2010. године, који је у делу који се односи на окривљеног АА и треће лице АА1.

Против овог решења, жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА и пуномоћник трећег лица АА – адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, са предлогом да се побијано решење преиначи, тако што ће се понављање поступка за привремено одузимање имовине у односу на треће лице АА1 и окривљеног АА дозволити или да се побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони јавни тужилац у Београду у поднеску КтрI бр.3464/2011 од 14.12.2011. године, предложио је да се жалба пуномоћника трећег лица АА1 – адвоката АБ одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода, имајући у виду и предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду из напред наведеног поднеска, нашао:

Жалба је основана.

Основано се жалбом браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1 првостепено решење побија због битних повреда одредаба кривичног поступка, обзиром да су и по оцени овога суда разлози изнети у побијаном решењу нејасни и као такви, за сада, неприхватљиви.

Према стању у списима, решењем Вишег суда у Београду Пои.бр.4/10 од 10.07.2010. године, делимично је усвојен захтев јавног тужиоца за привремено одузимање имовине, те привремено одузета имовина од окривљеног АА, и то земљишта аа, земљиште аа1, стан аа2 и аутомобил аа3, а од трећег лица АА1 стан аа4.

Након тога, пуномоћник трећег лица АА1 поднео је захтев за понављање поступка у ком је навео да су се појавиле нове чињенице и докази који могу довести до одбијања захтева за привремено одузимање имовине, а који се односе на чињеницу да је напред наведени стан стекла поклоном новчаних средстава од своје мајке, а у прилог томе поднео је пресуду Првог основног суда у Београду П.бр.90635/10 од 24.03.2011. године.

Захтев за понављање поступка поднео је и окривљени АА, у ком је навео да су се појавиле нове чињенице и докази који могу да доведу до одбијања захтева за привремено одузимање имовине, указујући да су подаци из извештаја Републичког фонда за ПИО неистинити и да се из уверења МФПУ Стара Пазова може видети да је испунио своје обавезе по основу обавезног осигурања.

Првостепени суд је, одлучујући о наведеним захтевима за понављање поступка, нашао да у конкретном случају нема законских услова за понављање поступка привременог одузимања имовине, заснивајући овакав свој став на чињеници да је решење Вишег суда у Београду Пои.бр.4/10 од 10.07.2010. године постало правноснажно дана 29.10.2010. године, те да је одредбом члана 27 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано да привремено одузимање имовине траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, налазећи да чињенице које су у својим захтевима истакли пуномоћник трећег лица АА1 и окривљени АА, могу евентуално бити истицане у поступку трајног одузимања имовине, а не и у поступку привременог одузимања имовине.

Међутим, одредбом члана 27 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да привремено одузимање имовине траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине и да, у случају смрти власника или уколико се појаве околности које доводе у питање оправданост привременог одузимања имовине – суд може преиспитати донету одлуку. Стога је очигледно да се захтев односи на преиспитивање правноснажне одлуке о привременом одузимању имовине, који је дозвољен сходно одредби члана 27 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и исти треба тако и третирати и одлучити о истом, а не третирати га као захтев за понављање поступка, како је то учинио првостепени суд.

Из наведених разлога, нејасан је закључак првостепеног суда да у конкретном случају нема законских услова за понављање поступка привременог одузимања имовине, те да захтеве за понављање поступка које су поднели пуномоћник трећег лица АА1 и окривљеног АА треба одбацити на основу одредбе члана 410 ЗКП, а што се основано истиче у изјављеној жалби, имајући у виду да је овде у питању преиспитивање правноснажне одлуке о привременом одузимању имовине.

Стога је Апелациони суд у Београду уважавањем жалбе пуномоћника трећег лица АА1 и браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, првостепено решење укинуо и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, првостепени суд ће имати у виду упутства и примедбе на које му је указано овим решењем, па ће, након поновне оцене свих околности од значаја за доношење одлуке, донети правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће изнети јасне и непротивречне разлоге.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку, донета је одлука као у изреци.

Записничар      Председник већа – судија
Снежана Меденица, с.р.        Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)